Umrežavanje

Praxis

Praxis

nedelja, 15 januar 2017 14:41

Apatridija u svetu u 2017. godini

„Ovo je drugo izdanje najvažnijeg izveštaja Instituta za apatridiju i inkluziju o apatridiji u svetu... Prvo izdanje je objavljeno krajem 2014. godine, ubrzo nakon početka kampanje #Ibelong (Ja pripadam) koju je pokrenuo Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) sa ciljem okončanja apatridije do 2024. godine. Ova kampanja je uglavnom bila usmerena na pitanje statističkog izveštavanja o apatridiji.

Od 2014. godine, globalni diskurs o apatridiji je u velikoj meri izmenjen. Pokretanje kampanje #Ibelong je predstavljalo vrhunac procesa (ponovnog) otkrivanja ovog pitanja, u kojem su se zainteresovane strane uhvatile u koštac sa problemom apatridije, kao i borbu za njeno mesto na međunarodnoj agendi. U ovoj novoj eri, naglasak diskursa apatridije je pomeren sa pitanja šta i zašto na pitanja kada i kako. Kao što se ističe i u samoj kampanji #Ibelong, potreba, čak i hitnost, borbe protiv apatridije sada je široko priznata i rasprava je sve usmerenija na to kako ispuniti međunarodne obaveze i iskoristiti relevantne međunarodne okvire kako bi se postigle stvarne i značajne promene. Moglo bi se reći da je vreme za razgovor postalo vreme za akciju.

Danas, dok ponovo razmatramo izazove i mogućnosti sa kojima se suočava globalna zajednica koja se bavi apatridijom, važno je priznati ovaj razvoj diskursa i ambiciju u pogledu angažovanja. Postoje nova merila i očekivani rezultati na osnovu kojih se može meriti napredak u kampanji #Ibelong koja ima prvu grupu očekivanih rezultata za 2017. godinu, za svaku od deset „akcija" Globalnog akcionog plana za zaustavljanje apatridije. Imajući to u vidu, ovo izdanje Izveštaja o apatridima u svetu je takođe evoluiralo od uglavnom opisne analize stanja apatridije do istraživanja ulaznih tačaka, alata, okvira i strategija za poboljšanje života lica bez državljanstva i smanjenje njihovog broja.

U drugom delu ovog izveštaja ukazuje se na situaciju dece bez državljanstva i šta se može naučiti od aktivnosti širom sveta da bi se delotvornije promovisalo pravo svakog deteta na državljanstvo. Pre toga, u prvom delu izveštaja dat je opštiji pregled dešavanja u oblasti apatridije. U uvodnom poglavlju, Melani Kana (Melanie Khanna), šefica Odseka za apatridiju UNHCR-a, priča o stanju apatridije na globalnom nivou i naglašava područja u kojima je postignut napredak u vezi sa kampanjom #Ibelong. Zatim Katrin Harington (Catherine Harrington), menadžerka kampanje, daje kratak opis dešavanja u vezi sa Globalnom kampanjom za jednaka prava na državljanstvo, čiji je cilj eliminisanje rodne diskriminacije u zakonima o državljanstvu. U narednim poglavljima prvog dela izveštaja predstavljen je širi pregled i analiza dešavanja od 2014. godine, koje je sastavio Institut uz konsultovanje sa partnerima iz civilnog društva širom sveta. Kao i u prethodnom izveštaju, grupisali smo ovaj materijal prema pet regija za koje UNHCR organizuje svoj rad i statističko izveštavanje: Afrika (Poglavlje 2), Severna i Južna Amerika (Poglavlje 3), Azija i Pacifik (Poglavlje 4), Evropa (Poglavlje 5) i Bliski Istok i Severna Afrika (Poglavlje 6)".

Preuzmite izveštaj ovde.

nedelja, 14 decembar 2014 14:18

Apatridija u svetu u 2014. godini

Izveštaj o apatridima u svetu je prvi izveštaj Instituta za apatridiju i inkluziju.

„Ovo je izveštaj o običnim ljudima koji žive širom sveta i kojima je zajednička jedna neobična stvar: nemaju nijedno državljanstvo. Oni su apatridi u svetu.  Kada neko ima državljanstvo (ili čak više njih) i to se podrazumeva, teško mu je da shvati kako izgleda kada si apatrid. Teško je pronaći prave reči koje bi opisale odsustvo nečega. Češće nego što bi možda trebalo, oni od nas koji pokušavaju da ukažu na hitnost ovog pitanja i ozbiljnost njegovog uticaja koriste termine kao što su „pravni duhovi“ i „građani ničega“  pokušavajući da predstave šta znači apatridija. Takve etikete mogu da budu efektivne, i čak prilično poetične, u opisivanju pojave apatridije. Međutim, mogu i da dovedu u zabludu. Kao možda i sama reč „apatrid".

Preuzmite izveštaj ovde.

 

Podkast o licima bez ličnih dokumenata prati priče dve romske porodice, istražujući kako politike u Srbiji produžavaju njihovu pravnu nevidljivost. Kroz ove priče i stručnu analizu, istraženo je kako može da bude teško ostvariti Ciljeve održivog razvoja koje je definisao UN, ako se prilikom usvajanja pristupa ostvarivanju i praćenju ne uzme u obzir strukturna diskriminacija kojom se prečesto isključuju određeni ljudi: u ovom slučaju Romi u Srbiji.   

Ovom serijom podkastova, koje je proizveo Institut za apatridiju i inkluziju, uz podršku Platforme znanja za bezbednost i vladavinu prava (Fond za upravljanje znanjem), istražuje se kako treba preispitati Ciljeve održivog razvoja koje je definisao UN da bi se efektivno rešavali izazovi apatridije. 

Ova epizoda je kreirana u bliskom partnerstvu sa Praxisom, organizacijom iz Srbije koja se bavi ljudskim pravima. Zahvaljujemo se Ivanki Kostić i njenom timu.

Muzika iz Blue Dot Sessions i Podington Bear u okviru nekomercijalne licence Creative Commons. 

Poslušajte ovu epizodu ovde.

 

The Paperless People Podcast follows the stories of two Roma families, exploring how policies in Serbia are perpetuating their legal invisibility. Through these stories and expert analysis, it is explored how the UN Sustainable Development Goals may struggle to achieve what they set out to do if the approach to implementation and monitoring does not account for structural discrimination that is too often leaving certain people behind: in this case the Roma in Serbia. 

This podcast series, produced by the Institute on Statelessness and Inclusion, with the support of the Knowledge Platform for Security and the Rule of Law (Knowledge Management Fund), explores how the implementation of the UN Sustainable Development Goals need to be re-thought in order to effectively address statelessness challenges. 

This episode was created in close partnership with Praxis, a human rights organization based in Serbia. With thanks to Ivanka Kostic and her team.

Music from Blue Dot Sessions and Podington Bear under Creative Commons Non-Commercial Attribution License. 

Listen to this episode here.

Izveštaj Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu nastao kao rezultat istraživanja koje je Praxis sproveo u okviru projekta "Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu", u periodu od 1. juna 2017. godine do 31. marta 2018. godine, kao deo Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija. 

Praxis je na osnovu sprovedenog istraživanja transparentnosti jedinice lokalne samouprave i efikasnosti lokalnih organa uprave u Kraljevu, kao i monitoringa primene Zakona o opštem upravnom postupku, utvrdio da postoji značajan prostor za unapređenje rada lokalnih organa uprave u svim oblastima. 

Uprkos naporima koji su poslednjih godina uloženi na polju reforme javne uprave, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, u pojedinim oblastima nema vidljivog napretka. Najozbiljniji nedostaci prepoznati su u oblasti transparentnosti rada organa uprave, tačnije u pogledu učešća javnosti u procesu donošenja odluka i kreiranja politika, jer učešće građana i organizacija civilnog društva u pomenutom procesu gotovo da ne postoji. Kao posledica toga, u nekoliko slučajeva donete su diskriminatorne odluke koje ukazuju na propust lokalne samouprave da odgovori na potrebe vulnerabilnih grupa. Nesumnjivo je da aktivno učešće građana u procesu usvajanja odluka i kreiranju politika može sprečiti usvajanje diskriminatornih i necelishodnih odluka, a rad uprave učiniti odgovornim i efikasnim.  

Pored toga, ustanovljeno je da ne postoji proaktivan pristup u pogledu unapređivanja uslova i stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva na lokalnom nivou. 

Uloga lokalnih medija u Kraljevu, kao pokretača javne debate, u oblasti reforme javne uprave nije dovoljno razvijena, a razlozi leže kako u finansijskoj nestabilnosti, tako i u nedovoljno podsticajnom okruženju za izveštavanje o specifičnim temama.

Preuzmite izveštaj ovde.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) smatra da nema razloga za izmenu podzakonskih akata koji onemogućavaju upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju dece čiji roditelji ne poseduju lične dokumente. Takav stav proizlazi iz odgovora koji je ovo ministarstvo uputilo Praxisu povodom nedavno upućenog apela  MDULS-u da izmeni odredbe dva podzakonska akta (Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga i Pravilnika o postupku izdavanja prijave rođenja deteta i obrascu prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi). Apelom je istaknuto da su ovi akti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, Porodičnim zakonom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama, jer mnogu decu nakon rođenja ostavljaju bez upisa u matične knjige odmah po rođenju .

MDULS je u svom odgovoru prenebregao ove argumente, navodeći da je u normativnom okviru omogućeno da svako lice bude upisano u matičnu knjigu rođenih. Takođe, ocenilo je da su problemi upisa u matičnu knjigu rođenih potpuno prevaziđeni. Međutim, Ministarstvo nije uzelo u obzir činjenicu da deca čiji roditelji ne poseduju dokumente ne samo da neće moći odmah po rođenju da se upišu u matične knjige, nego će za njih morati da se sprovedu dodatni, često veoma dugotrajni postupci.

Na taj način, Ministarstvo se oglušilo i na mišljenja mnogih međunarodnih organizacija i ugovornih tela UN-a koji su u svojim preporukama Srbiji istakli da se deci čiji roditelji ne poseduju lična dokumenta mora omogućiti upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. Ministarstvo je pored toga zanemarilo i svoju obavezu da  osigura ispunjenje prava na prijavu rođenja dece čiji roditelji nemaju lična dokumenta, koja je utvrđena Operativnim zaključcima sa seminara „Socijalna uključenost Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2017. godine".

Vlada Republike Srbije je, u saradnji sa Evropskom komisijom, organizovala četvrti po redu seminar „Socijalna uključenost Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2017. godine“ u oktobru 2017. godine. Seminar  je deo programa Evropske komisije koji se od 2011. godine organizuje na svake dve godine, a posvećen je položaju Roma u regionu i predstavlja osnovnu platformu za razgovor o ovoj temi sa vlastima u Srbiji. Na seminaru je bilo reči o merama za unapređenje položaja Roma u sistemu obrazovanja, o preduzetim aktivnostima i problemima uočenim na nacionalnom i lokalnom nivou u oblasti zapošljavanja, o socijalnom i zdravstvenom osiguranju Roma, stanovanju i legalizaciji romskih naselja kao i o izazovima i mogućim rešenjima kada je reč o pristupu ličnim dokumentima i položaju interno raseljenih i povratnika po Sporazumu o readmisiji.

Na seminaru održanom u oktobru 2017. godine definisani su prioriteti za naredni period u vidu Operativnih zaključaka koji ujedno predstavljaju obaveze Srbije za period od 2017-2019. godine i uz Akcioni plan za poglavlje 23 čine ključne elemente zakonodavnog okvira za inkluziju Roma u Srbiji.

Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa, je na seminaru ponovo ukazala na problem sa kojim se suočavaju roditelji bez ličnih dokumenata pri upisu novorođene dece i zagovarala da se to pitanje mora sistemski regulisati izmenama relevantnih propisa/podzakonskih akata. 

Operativnim zaključcima, koji su nedavno objavljeni,  pored ostalog, predviđa se da će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS) nastaviti da prati stanje u oblasti ostvarivanja prava na upis u matičnu knjigu rođenih u skladu sa relevantnim zakonima. 

Pogotovu je važno što je predviđena obaveza da MDULS u saradnji sa MUP-om i Ministarstvom zdravlja osigura ispunjenje prava na prijavu rođenja dece rođene u zdravstvenim ustanovama čiji roditelji nemaju lična dokumenta, kao i dece rođene van zdravstvenih ustanova. 

Ispunjenjem ovog cilja, predupredila bi se pojava novih slučajeva pravno nevidljivih lica i lica bez državljanstva. Deci čiji roditelji ne poseduju lična dokumenta bilo bi omogućeno da se upišu u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, a time bi im se osigurao i pristup drugim  osnovnim pravima. 

Tekst Operativnih zaključaka možete pogledati OVDE.

 

 

 

U avgustu, broj izbeglica i migranata koje je Praxisov terenski tim viđao i sa kojima je razgovarao nije bio veći od 300 dnevno, uključujući novopristigle, izbeglice i migrante smeštene u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i one koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske, bosanske ili rumunske granice. U tom periodu, Praxis je pružio pomoć izbeglicama i migrantima (ukupno 2073) u vidu informisanja, psihosocijalne podrške, upućivanja na ciljanu pomoć koju pružaju različite organizacije i institucije ili pokrivanja troškova prevoza do centara za azil i prihvatnih centara. Tokom ovog izveštajnog perioda, viđeno je do 74 izbeglica i migranata koji su spavali na otvorenom u parkovima u blizini glavne autobuske stanice u Beogradu svako jutro.

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u okviru kojih je ukupno 1794 novopridošlih izbeglica i migranata (1296 odraslih - 1153 muškaraca i 143 žena i 498 dece - 446 dečaka i 52 devojčice, uključujući 390 potencijalnih maloletnika bez pratnje - 386 dečaka i 4 devojčice) dobilo informacije ili bilo upućeno na pomoć koju pružaju druge organizacije i institucije.

Izbeglice i migranti su došli iz Indije (18), Kine (1), Bangladeša (74), Eritreje (5), Jemena (2), Libije (12), Mijanmara (1), Nepala (4), Palestine (7), Somalije (14), Šri Lanke (1) i Turske (1). Izbeglice i migranti su stigli u Srbiju iz Makedonije (801 ili 44,6%), Bugarske (466 ili 26%), Albanije (65 ili 3,6%), Crne Gore (8 ili 0,4%), Mađarske (5 ili 0,3%), BiH (8 ili 0,4%) a njih 38 nije navelo odakle su ušli u Srbiju; 403 izbeglica i migranata, uglavnom iz Irana, stigli su avionom.

Porodice i maloletnici bez pratnje koji čekaju na registraciju ili prevoz do jednog od centara za azil ili prihvatnih centara u koji su upućeni i dalje su imali mogućnost da prenoće u centru za pomoć izbeglicama - Miksalištu koje se nalazi u blizini glavne autobuske i železničke stanice u Beogradu. Info Park je nastavio da obezbeđuje jedan obrok dnevno za novopristigle izbeglice i migrante, a povremeno je pokrivao troškove prevoza do prihvatnih centara i centara za azil. Pored Praxisa i Info parka, SCRM je tokom ovog izveštajnog perioda nekoliko puta organizovao prevoz do prihvatnih centara i centara za azil. MSF klinika je nastavila da pruža medicinsku pomoć. U ovom izveštajnom periodu na terenu u Beogradu nije bilo organizovane distribucije odeće i obuće.

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima ovde.

 

 

 

Zašto neka deca napuštaju školu, šta su bračne obaveze, koje je tvoje buduće zanimanje i zašto treba reći STOP dečjim brakovima - neka su od pitanja koja smo postavili deci viših razreda u četiri osnovne škole u Srbiji (OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“, OŠ „Sutjeska“ u Beogradu  i OŠ „Aleksandar Stojanović – Leso“ u Novom Pazaru).

U okviru aktivnosti koje se sprovode na projektu „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije“, koji finansira UNHCR, tokom 2017. i 2018. godine razgovarali smo sa više od 200 dečaka i devojčica na temu važnosti obrazovanja, uzroka i posledica napuštanja školovanja, budućih zanimanja, rodnih uloga i bračnih obaveza, uzroka i posledica dečjih brakova, i o tome zašto je važno sprečiti ih. 

Dečji brakovi predstavljaju grubo kršenje prava deteta i ugrožavaju psihofizičko zdravlje devojčica i izlažu ih riziku od apatridije, nasilja u porodici i trgovine ljudima. Istraživanja pokazuju da su dečji brakovi jedan od ključnih razloga napuštanja školovanja kod romskih devojčica, čime ih ostavljaju u začaranom krugu siromaštva i dovode do ekonomske zavisnosti. Praksa ukazuje na nedostatak senzitivisanosti profesionalaca i prisutnost diskriminatornih stavova i predrasuda prema romskoj populaciji. 

Deca kažu da treba zaustaviti dečje brakove zato što devojčice nisu zrele da budu majke, ne stignu da završe školu, nemaju prilike da nađu posao, i zato što ne prožive svoj život. 

U cilju iskorenjivanja ovog ozbiljnog društvenog problema, neophodan je holistički i koordinisani pristup relevantnih aktera kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou. Veoma je važno da država ima konzistentne zakone koji propisuju 18 godina, kao najnižu starosnu granicu za stupanje u brak, jer ukoliko deca nisu prepoznata u zakonu kao deca, ne mogu ni uživati punu zaštitu. Podjednako je značajno osnaživati decu i uvažiti njihovo mišljenje, jer su ona prepoznata kao jedan od glavnih pokretača promena u prevenciji i eliminaciji dečjih brakova.

Pogledajte šta kažu deca:

Izaberi obrazovanje, reci „NE“ dečjem braku - Zašto neka deca napuštaju školu

Izaberi obrazovanje, reci „NE“ dečjem braku - Šta su bračne obaveze

Izaberi obrazovanje, reci „NE“ dečjem braku - Moje buduće zanimanje

Izaberi obrazovanje , reci „NE“ dečjem braku - STOP dečjim brakovima 

Evropski centar za prava Roma (ERRC), Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) i Institut za pitanja apatridije i inkluziju (ISI) objavili su novi izveštaj – Apatridija, diskriminacija i marginalizacija Roma na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini. Izveštaj predstavlja sintezu nalaza projekta #RomaBelong koji je za cilj imao da istraži vezu između apatridije, diskriminacije i marginalizacije Roma na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini.

Izveštaj poziva vlade država u regionu da usmere pažnju na apatridiju među Romima i izmene kompleksne postupke za upis u matične knjige, koje ometaju pristup osnovnim dokumentima neophodnim pri dokazivanju identiteta i državljanstva. U izveštaju se ističe da ostavljanje romske dece bez izvoda iz matične knjige rođenih znači da će ta deca odrastati bez državljanstva. Zbog toga se hijade Roma bori da pristupi osnovnim pravima kao što su pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštiitu i stanovanje. 

Izveštaj posmatra problem iz regionalne perspektive, i daje ključne preporuke koje su usmerene na civilno društvo, donatore, nacionalne vlade i regionalne aktere kao što su OEBS, EU, Savet Evrope, koji mogu imati uticaja i olakšati rešavanje ovih problema.

Izveštaj je pripremljen u saradnji partnera na projektu - Tirana Legal Aid Society (TLAS – Albanija), Vaša prava (Bosna i Herzegovina), Makedonsko udruženje mladih pravnika (MYLA – Makedonija), Mladi Romi (Crna Gora), Praxis (Srbija) i Desyate Kvitnya (Ukrajina).

Preuzmite izveštaj ovde.

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action