Umrežavanje

Praxis

Praxis

Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, kaže za Pravi odgovor da je Praxis predstavio izveštaj "Prevencija i zaštita od nasilja u porodici" na konferenciji za novinare održanoj 2. februara 2009. godine u Medija Centru u Beogradu. U izveštaju su prikazana zapažanja i iskustva Praxisa stečena tokom trogodišnjeg rada na implementaciji projekta "Seksualno i rodno zasnovano nasilje u izbegličkoji raseljeničkoj populaciji u Srbiji - prevencija i odgovor".

Jasmina je istakla da za sistemsko rešavanje problema nasilja u porodici nije dovoljno samo doneti moderan i sveobuhvatan zakonski tekst o sprečavanju nasilja u porodici, već je neophodno raditi na podizanju svesti čitavog društva, razbijanja predrasuda i ostvarivanju rodne ravnopravnosti.

Pročitajte ceo tekst: Vest iz marta 2009. godine objavljena u Pravom odgovoru (strana 28)

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) izdao je dana 5. februara 2013. godine instrukciju o postupanju nadležnih filijala prilikom prijave na zdravstveno osiguranje lica romske nacionalnosti. Instrukcija je izdata u skladu sa poslednjim izmenama rešenja Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (stupila na snagu u januaru 2013. godine) u pogledu uslova za prijavu lica romske nacionalnosti na zdravstveno osiguranje, a koja lica se ne mogu osigurati po nekom drugom osnovu u smislu odredbi Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Na prvi pogled, cilj izdavanja pomenutog akta je usaglašavanje važećih propisa u oblasti zdravstvenog osiguranja sa novim rešenjima Zakona o prebivalištu i boravištu građana i prateće podzakonske regulative (Pravilnik o obrascu prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad (CSR) i Uputstvo o postupanju prilikom prijave prebivališta na adresi CSR-a), kojima se predviđa mogućnost prijave prebivališta na adresi CSR-a za lica bez zakonskog osnova stanovanja u Republici Srbiji (prava svojine na stanu, ugovora o zakupu stana ili drugog pravnog osnova). Instrukcijom RFZO-a predviđeno je da će lica romske nacionalnosti svojstvo osiguranika pred RFZO-om moći da steknu na osnovu izjave da su lica romske nacionalnosti i prijave prebivališta na adresi ustanove, odnosno CSR-a.

Napominjemo da se prijava na zdravstveno osiguranje za lica romske nacionalnosti u periodu od jula 2010. do marta 2012. godine mogla izvršiti na osnovu izjave o adresi stanovanja, bez zahteva o ispunjenju uslova formalne prijave boravka. Naime, obavezu prilaganja prijave boravka ranije je propisivao Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Nakon što je Praxis pred Ustavnim sudom Republike Srbije pokrenuo postupak ocene zakonitosti pravilnika, u julu 2010. godine pravilnik je izmenjen i ukinuta je obaveza prilaganja prijave boravka za lica romske nacionalnosti bez stalnog prebivališta, odnosno boravišta. Međutim, pojedine filijale RFZO-a počele su od marta 2012. godine da postupaju u skladu sa Uredbom o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, zahtevajući prilaganje prijave boravka za lica romske nacionalnosti prilikom prijave na osiguranje, dok su pred nekim filijalama RFZO-a Romi na zdravstveno osiguranje prijavljivani u skladu sa pravilima izmenjenog pravilnika (bez prijave boravka). Primena odredbi uredbe za mnoge pripadnike ove ugrožene populacije ponovo je stvorila teško savladivu prepreku na putu do ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite.

Donošenje instrukcije RFZO-a usmerava postupanje nadležnih filijala: usvojena pravila ukazuju na to da će postupajući organi, pored izjave o pripadanju romskoj nacionalnosti, zahtevati i dokaz o prijavljenom prebivalištu.

Novousvojena rešenja Zakona o prebivalištu i boravištu građana i prateća podzakonska normativa iskorišćeni su kao osnov za donošenje novih pravila za postupanje filijala RFZO-a. Međutim, treba napomenuti da sporna ostaje i sama prijava prebivališta na adresi CSR-a. Polemike između predstavnika nadležnih ministarstava i službi još uvek su aktuelne, nova rešenja Zakona o prebivalištu i boravištu građana nisu počela dosledno da se primenjuju, a centri za socijalni rad sporadično i često nerado primaju zahteve za prijavu prebivališta na njihovoj adresi, pre svega zbog neposedovanja detaljnih informacija o načinu postupanja. Posmatrajući dosadašnju regulativu u predmetnoj oblasti, predstavnici nadležnih ministarstava još uvek nisu u mogućnosti da daju usaglašene i precizne odgovore na neka pitanja od značaja za sprovođenje postupaka koji su nužni za rešavanje pitanja prijave prebivališta. S druge strane, primena instrukcije RFZO-a dovešće do toga da filijale od lica romske nacionalnosti zahtevaju prilaganje dokaza o prebivalištu, koji mnogi neće moći da ispune sve dok ne budu stvoreni uslovi za prijavu prebivališta na adresi CSR-a.

Izneto govori u prilog činjenici da je situacija po predmetnom pitanju konfuzna i da se dodatno komplikuje donošenjem propisa koji su međusobno neusklađeni, nedovoljno precizni ili u suprotnosti sa ciljevima zaštite prava i interesa ugroženih društvenih grupa. Da bi se nejasnoće otklonile, procedure međusobno usaglasile i da bi se na najadekvatniji način rešili problemi romske populacije od velikog socijalnog značaja, potrebno je sinhronizovati normativne aktivnosti odgovornih tela, sistematično pristupiti problemu i, svakako, uložiti trud da se do rešenja dođe što brže, kako bi se omogućilo pripadnicima ugrožene romske populacije da pristupe pravima na što jednostavniji način.

Dana 1. marta 2013. godine, u Osnovnom sudu u Kragujevcu održan je seminar za sudije koji postupaju u prvom i drugom stepenu i sudijske saradnike iz regiona Šumadije i Pomoravlja, na temu dopuna Zakona o vanparničnom postupku kojima se propisuje novi postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Ovo je drugo po redu savetovanje sudija i sudijskih pomoćnika organizovano radi detaljnijeg upoznavanja sa predmetnom zakonskom regulativom i njenim efektima u praksi. Namera organizatora bila je, između ostalog, i približavanje pravosudnim organima ciljeva Tehničke grupe formirane na osnovu Sporazuma o saradnji, koji je zaključen između Ministarstva pravde i državne uprave, Zaštitnika građana i UNHCR-a. Prisutnima su se obratili pomoćnica ministra pravde i državne uprave Jasmina Benmansur, koja je govorila o upisu u matičnu knjigu rođenih (MKR) i značaju novousvojenih rešenja za navedeni postupak, zatim pomoćnik generalnog sekretara Zaštitnika građana mr Robert Sepi,  nacionalni službenik za pravnu zaštitu u UNHCR-u Davor Rako, pravna savetnica Praxisa Jelena Milonjić, kao i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Nikola Bodiroga.

Predstavnici institucija i organizacija koje se bave zaštitom prava pojedinaca i ugroženih grupacija – Zaštitnika građana, UNHCR-a i Praxisa, ukazali su na važnost i dejstvo normiranja postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja za realizaciju cilja otklanjanja pojave pravno nevidljivih lica u Srbiji. Nakon izlaganja zamenika generalnog sekretara Zaštitnika građana o uređenju ličnih stanja i očekivanim efektima novih propisa na određene problematične situacije koje se u praksi javljaju, predstavnica Praxisa je prisutnima predstavila specifične primere iz prakse ove organizacije.

Pravnim aspektima, tumačenjem i analizom sa stanovišta praktične primene usvojenih rešenja u svom izlaganju bavio se prof. dr Nikola Bodiroga. Prisutnima su date smernice za postupanje po osnovu pojedinih odredbi novog zakona: pored razmatranja pitanja nadležnosti suda, službenosti postupka, sadržaja predloga za pokretanje postupka, procesnih pitanja i pitanja koja se tiču samog rešenja i postupka radi njegovog stavljanja van snage, prof. Bodiroga dao je korisne sugestije u pogledu ekstenzivnog tumačenja pojma „pravnog interesa za pokretanje postupka“, kako bi se, pored neposredno zainteresovanih lica za utvrđivanje vremena i mesta rođenja određenog subjekta u sudskom postupku, omogućilo pokretanje ovog postupka i od strane pravnih lica, kolektiviteta, udruženja, organa i organizacija koja se bave zaštitom ljudskih ili manjinskih prava, prava ugroženih grupacija i sl. Takođe, izneta su tumačenja koja se tiču međusobnog odnosa predmetnog vanparničnog postupka i upravnog postupka naknadnog upisa u MKR, a o čemu postojeće zakonske odredbe sudijama ne daju dovoljno precizna uputstva za postupanje. Stav izlagača je da nije potrebno čekati okončanje predmetnog upravnog postupka i da sud ne treba da bude vezan odlukama, niti radnjama preduzetim u prethodno (ili istovremeno) vođenom postupku naknadnog upisa u MKR pred organima uprave. Postavljeno je i pitanje mogućnosti vođenja postupka dokazivanja vremena i mesta rođenja radi korišćenja predmetnog rešenja suda u svrhu upisa u MKR, kada su u pitanju lica sa područja Kosova sa kojih su matične knjige uništene ili izgubljene, a obnovu upisa nije moguće izvršiti u upravnom postupku zbog neposedovanja odgovarajućih dokaza. Pomoćnica ministra pravde i državne uprave dala je naznake da bi, uz odgovarajuće korekcije postojeće podzakonske regulative, postupak dokazivanja rođenja mogao biti vođen i s ciljem realizacije upisa u MKR za lica sa Kosova koja se nalaze u navedenoj situaciji.  Ipak, o suštinski možda najspornijem rešenju novog Zakona o dopunama ZVP-a, a to je tačka 2. člana 71k koja predviđa da organ unutrašnjih poslova prilikom odlučivanja o državljanstvu nije vezan rešenjem suda o određivanju vremena i mesta rođenja, ni ovog puta nije se moglo izneti ništa konkretno, osim kritike usvojenog rešenja i nadanja da će zakonodavni organi uskoro pristupiti korekciji važeće odredbe. Predlog za brisanje člana 71k, stava 2 Zakona o vanparničnom postupku podnet je Narodnoj skupštini 4. februara 2013. godine od strane Zaštitnika građana.

Kroz diskusiju u završnom delu seminara, prisutne sudije iznele su viđenja o novousvojenoj regulativi i razmenile iskustva o toku nekolicine do sada pokrenutih postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja u šumadijskom i pomoravskom okrugu. Ukazano je na delikatnost usvojenih rešenja koja se tiču dužine rokova za sprovođenje postupka, dileme vezane za određena dokazna sredstva i probleme na koje se u praksi može naići. Zaključci do kojih se došlo upućuju na potrebu preciziranja pojedinih odredbi novog zakona, do koga bi moglo doći izdavanjem preciznih smernica za tumačenje, ali i eventualnom korektivnom intervencijom zakonodavca. Takođe, izraženo je zajedničko očekivanje da će postojeće dileme biti otklonjene kroz ustaljivanje prakse, rešavanjem po značajnijem broju zahteva za utvrđivanje vremena i mesta rođenja.

Donošenje Zakona o prebivalištu i boravištu građana novembra 2011. godine najavljivano je kao otvaranje puta ka rešavanju problema evidentiranja prebivališta/boravišta lica koja nemaju zakonski osnov stanovanja u Republici Srbiji (pravo svojine na stanu, ugovor o zakupu stana ili drugi pravni osnov). Naime, mogućnost prijave prebivališta na adresi ustanove u kojoj je lice trajno smešteno ili centra za socijalni rad na čijem području se nalazi, koju novi zakon nudi kao rešenje, u velikoj meri bi pojednostavilo administrativne procedure neophodne za ostvarivanje osnovnih prava ugrožene kategorije stanovništva, pre svega beskućnika i lica koja žive u neformalnim naseljima, ali i drugih lica koja zbog nedostatka pravnog osnova za prijavu prebivališta/boravišta trpe negativne posledice u smislu dostupnosti garantovanih socioekonomskih i drugih prava.

Donošenjem novog zakona postavljen je okvir i utvrđeni su rokovi za donošenje odgovarajućih podzakonskih akata, kojima će način primene samog zakona biti detaljnije regulisan, a time bi se izbegle nedoumice u praksi i ne bi bilo potrebe za preduzimanjem „ad hoc“ koraka u rešavanju problema prijave prebivališta/boravišta.

Međutim, odgovorne institucije su zakazale u svom radu: ne samo da zakonski rokovi za donošenje odgovarajućih podzakonskih akata nisu ispoštovani, već su i po konačnom donošenju Pravilnika o obrascu prijave prebivališta na adresi ustanove, odnosno centra za socijalni rad (donet 30.11.2012. godine, čime je višestruko probijen zakonom predviđeni rok od 3 meseca za njegovo donošenje) bitni segmenti predmetnog problema ostali nerešeni.

U periodu od donošenja Zakona o prebivalištu i boravištu građana do danas Praxis je pratio efekte primene normi, uključujući i rezultate dugoočekivane podzakonske regulative. Zaključak koji se izvodi iz posmatranja stanja u praksi je da se, u odnosu na ranije stanje, nije mnogo toga izmenilo. Praxis će i ubuduće nastaviti da prati primenu pozitivnih propisa u ovoj oblasti, uz ulaganje napora da se implementacija donetih normi i na praktičnom nivou odvija na što adekvatniji i svrsishodniji način.

Videti: Pravilnik o obrascu prijave prebivališta na adresi ustanove, odnosno centra za socijalni rad

Postupci koji se vode radi naplate izdržavanja u Srbiji u svom krajnjem ishodu često ne pružaju adekvatnu zaštitu interesa primalaca izdržavanja, kako zbog neprimerene dužine trajanja, tako i zbog čestog nastupanja nemogućnosti naplate iznosa izdržavanja ili alimentacija koji su utvrđeni sudskim odlukama. U zemljama EU stanje u predmetnoj oblasti je daleko napredniije, o čemu svedoči i postupak za naplatu izdržavanja za decu od oca koji boravi u Finskoj, koji se trenutno vodi prema pravilima međunarodnog prava.

Podnošenjem zahteva Ministarstvu finansija i privrede RS dana 14.01.2012. godine, pokrenut je izvršni postupak za naplatu izdržavanja od lica koje boravi u Finskoj, po osnovu odluke suda RS. Postupak se vodi prema odredbama Konvencije UN-a o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu iz 1956. godine. U skladu sa pravilima i procedurama konvencije, zahtev je prosleđen Ministarstvu pravde Republike Finske. Dokumentacija koju je bilo potrebno priložiti uz zahtev jeste obimna i njeno prikupljanje trajalo je nekoliko meseci, ali ekspeditivnost daljeg postupanja nadležnih institucija značaj ove okolnosti umanjuje u velikoj meri. Naime, nadležno finsko ministarstvo, u funkciji posrednika u naplati izdržavanja, već 16.01.2013. godine uputilo je odgovor podnosiocu zahteva. U predmetnom dopisu detaljno je opisan postupak koji će uslediti po podnetom zahtevu, a za čije kompletno sprovođenje do konačne naplate svih zaostalih iznosa izdržavanja, kao i tekućeg izdržavanja, će se pobrinuti finski državni organi i institucije. Podnosiocu zahteva se, takođe, u skladu sa finskim zakonodastvom, garantuje besplatna pravna pomoć i oslobađanje od troškova alimentacionog postupka koji će se voditi u Finskoj. Zaštita interesa primaoca izdržavanja na ovaj način je, svakako, rešenje koje bi trebalo normirati i u Srbiji, ali naše zakonodavstvo se, za sada, ne može pohvaliti propisima sličnog karaktera. Osim navedenog, finski propisi nude mogućnost uvećanja iznosa izdržavanja za slučaj izmene činjenica i okolnosti, na zahtev primaoca izdržavanja. Tu mogućnost su zastupnici naše državljanke u predmetnom postupku iskoristili - zahtev za izmenu (uvećanje) utvrđenog iznosa izdržavanja je podnet i očekuje se izjašnjavanje o istom nadležnih finskih organa tokom daljeg trajanja postupka.

Prema informaciji dobijenoj od Ministarstva finansija i privrede RS, opisani postupak je prvi slučaj naplate izdržavanja od lica koje boravi u Finskoj, pa predstavlja početne korake ka utemeljenju prakse u ovoj oblasti između Srbije i Finske. Na osnovu dosadašnjeg toka postupka, zaključujemo da se može očekivati efikasna realizacija naplate izdržavanja, a primena pravila međunarodnog prava, u konkretnom slučaju Konvencije UN-a iz 1956. godine, ukazuje na činjenicu da je moguće sprovoditi alimentacione postupke brzo, efikasno i uz poštovanje integriteta i interesa lica kojima je izdržavanje potrebno.

Ubrzo nakon stupanja na snagu Pravilnika o obrascu prijave prebivališta na adresi ustanove odnosno centra za socijalni rad (CSR), kojim se bliže reguliše navedena mogućnost prijave prebivališta, u skladu sa odredbama novog Zakona o prebivalištu i boravištu građana, na adresi CSR-a Kraljevo izvršena je prijava prebivališta dvadesetjednogodišnje M.Z., interno raseljene sa Kosova 1999. godine.

Novousvojeni propisi izraz su težnje zakonodavca da ukloni posledice koje proističu iz faktičke nemogućnosti prijave prebivališta, a koja pogađa mahom najugroženije kategorije stanovništva. Postupak sproveden pred kraljevačkim CSR-om predstavlja primer dobre prakse i svakako je znak dobre volje nadležnih službi da se za lica iz pomenute kategorije nađe efikasno i primenljivo rešenje. Iako u ovom trenutku slični slučajevi prijave prebivališta na adresi CSR-a nisu brojni, nadamo se da će se navedena praksa ustaliti.

Nakon regulisanog pitanja prijave prebivališta, M.Z. je pribavila ličnu kartu sa rokom važenja od deset godina, čime joj je omogućeno da pristupi socioekonomskim i drugim pravima. Postupci pred CSR-om Kraljevo i Policijskom upravom Kraljevo odvijali su se bez teškoća, što bi trebalo da posluži kao primer dobre prakse.

U decembru 2012. godine, nevladina organizacija Praxis objavila je izveštaj „Bez prebivališta, bez prava“, u okviru projekta finansiranog od strane Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), na osnovu podataka koji su prikupljani u periodu od septembra 2009. do novembra 2012. godine, uporedo sa pružanjem pravne pomoći pripadnicima marginalizovanih grupa u postupcima prijavljivanja ili promene prebivališta ili boravišta u Srbiji. Kako je u novembru 2011. godine Republika Srbija dobila novi Zakon o prebivalištu i boravištu građana, ovaj izveštaj analizira i primenu novog zakona u praksi, s posebnim osvrtom na odredbe koje bi trebalo da omoguće prijavu prebivališta pripadnicima marginalizovanih grupa.

Prebivalište označava najbližu teritorijalnu vezu pojedinca sa jednim pravnim poretkom – mesto sa kojim je jedna osoba voljno stvorila najtešnje veze, u kome se nalazi središte njenih životnih odnosa, u kome je zasnovala porodicu, radni odnos, osnovala dom... Uvažavajući značaj povezanosti pojedinaca sa mestom koje predstavlja središte njihovih životnih aktivnosti i polazeći od pretpostavke da svaki državljanin ima prebivalište u nekom, i to samo jednom mestu u zemlji, zakonodavac je brojne važne aspekte života svojih građana vezao upravo za to mesto.

U pravu Republike Srbije, koncept prebivališta počiva na dva elementa – objektivnom (nastanjivanje i boravak, odnosno faktičko prisustvo u jednom mestu) i subjektivnom (namera trajnog zadržavanja u tom mestu). Međutim, da bi ovi konstitutivni elementi i doveli do toga da neko lice može da se prijavi na zdravstveno osiguranje u mestu u kome živi, da ono može da ostvaruje prava iz socijalne zaštite ukoliko zapadne u stanje socijalne potrebe ili da pristupi bilo kom pravu čije se ostvarivanje vezuje za mesto prebivališta, nije dovoljno samo faktičko prisustvo u jednom mestu i namera trajnog ostanka u njemu. Postojanje ovih, nužnih, konstitutivnih elemenata domicila mora biti praćeno i registrovanjem u evidencijama nadležnog organa unutrašnjih poslova, a uslov za ovo jeste prethodno usvajanje zahteva za prijavu prebivališta. Teškoće koje se, prilikom prijavljivanja prebivališta, javljaju kod pojedinih kategorija stanovnika Srbije decenijama su dovodile i dovode do pojave koja bi se mogla označiti kao bezdomicilijarnost. Ove teškoće mahom su bile uzrokovane neposedovanjem dokaza o vlasništvu ili o drugom osnovu stanovanja, a sa takvim problemima najčešće se suočavaju lica romske nacionalnosti iz neformalnih naselja. Prijavljivanje prebivališta obaveza je svakog građanina i uslov koji je neophodno ispuniti da bi se pribavila lična karta. Posedovanje lične karte preduslov je za pristup skoro svakom pravu i zakonska obaveza svakog lica starijeg od 16 godina. Bez lične karte i prijavljenog prebivališta, osnovna prava ostaju nedostupna čak i onim licima koja su državljani Srbije.

Izveštaj je kroz primere iz prakse pružio jasan uvid u to kakav uticaj prebivalište može imati na živote pojedinaca i zbog čega je mnogima teško da u zemlji čije državljanstvo poseduju pristupe pravima koja bi trebalo da im pripadaju. Osim uskraćenog ili otežanog pristupa ekonomskim i socijalnim pravima, opisane prepreke u postupcima prijave i promene prebivališta neminovno za sobom povlače uskraćivanje prava na slobodu kretanja i izbor mesta stanovanja.

Preuzmite izveštaj: Bez prebivališta, bez prava

subota, 15 decembar 2012 08:33

Bez prebivališta, bez prava

 

 

 

Preuzmite izveštaj: OVDE

 

Zakon o prebivalištu i boravištu građana, usvojen novembra 2011. godine, najavljivan je kao otvaranje puta ka rešavanju problema prijavljivanja prebivališta/boravišta lica koja nemaju zakonski osnov stanovanja u Republici Srbiji (pravo svojine na stanu, ugovor o zakupu stana ili drugi pravni osnov). Zakonom je predviđena mogućnost prijave prebivališta na adresi ustanove u kojoj je lice trajno smešteno ili centra za socijalni rad na čijem području se nalazi, uz najavu da će sam postupak, uslovi i način njegovog sprovođenja, biti regulisani naknadno podzakonskim aktima.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o obrascu prijave prebivališta na adresi ustanove odnosno centra za socijalni rad početkom decembra 2012. godine, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike RS tek 25.12.2012. godine izdalo je Uputstvo za postupanje prilikom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad (CSR). Akt ministarstva sadrži smernice za koordinaciju aktivnosti nadležnih organa u postupku o kome je reč, ali se kao sporno javilo pitanje tumačenja odredbe uputstva koja predviđa uslove za upis prebivališta na adresi CSR-a. Naime, pored dokaza o identitetu lica po čijem zahtevu za prijavu prebivališta na adresi CSR-a se postupa, sporna odredba zahteva prilaganje „dokaza nadležnog organa unutrašnjih poslova da se prijava prebivališta ne može izvršiti u skladu sa članom 11 stavom 2 tačkom 1, 2 i 3 Zakona o prebivalištu i boravištu građana“ (po osnovu prava svojine na stanu, ugovora o zakupu stana ili drugog pravnog osnova).

Nejasno je da li će radi ispunjenja uslova, u smislu navedene odredbe uputstva, biti neophodno da zainteresovano lice pred nadležnim organom MUP-a pokrene upravni postupak (za prijavu prebivališta), a odbijajuće rešenje da bude tretirano kao dokaz u smislu uputstva, ili će nadležne službe Ministrastva unutrašnjih poslova izdavati posebne potvrde/uverenja o tome da neko lice nema prijavljeno prebivalište. Posebno negativan aspekt iznetog pristupa problemu ogleda se u odugovlačenju postupka upisa na adresi CSR-a. Od podnošenja zahteva do dobijanja rešenja kojim se dokazuje nemogućnost upisa prebivališta može proteći i nekoliko meseci, ne računajući vremenski period potreban za nastupanje pravnosnažnosti, što nikako ne ide u prilog težnjama da se na što efikasniji način rešavaju problemi nedostatka prijave prebivališta, sa svim pratećim posledicama u vidu nemogućnosti pristupa drugim pravima.

Dana 23. januara 2013. godine, Praxis se sastao sa predstavnicima Centra za socijalni rad u Bujanovcu, kojom prilikom su se razmatrale mogućnosti pojednostavljenja i što efikasnijeg sprovođenja započetih postupaka prijavljivanja prebivališta na adresi tog centra.  U nedoumici povodom tumačenja sporne odredbe uputstva ministarstva, Praxis se obratio Policijskoj stanici u Bujanovcu, koja je zauzela stanovište da predviđeni dokaz znači pravnosnažno rešenje kojim se zahtev za utvrđivanje prebivališta odbija. Isti stav zastupa i Uprava za upravne poslove MUP-a RS, o čemu je Praxis obavešten putem telefonskog razgovora.

Sprovođenje upravnog postupka pred nadležnim organom MUP-a za dobijanje pravnosnažnog rešenja o odbijanju zahteva za prijavu prebivališta, a koje bi poslužilo kao dokaz u smislu uputstva, zahteva dodatni protek vremena. Iskustvo dosadašnje prakse ukazuje na činjenicu da istovrsni upravni postupci traju najčešće oko tri meseca (ne računajući vremenski period potreban za nastupanje pravnosnažnosti), mada u praksi ima i postupaka koji traju duže od dve godine. Jasno je da će postupanje na predviđeni način dovesti do odugovlačenja postupaka u neprihvatljivoj meri. Takva situacija nikako ne ide u prilog težnjama da se na što efikasniji način pristupi rešavanju problema lica bez prijavljenog prebivališta.

Sprovođenje značajnijeg broja postupaka prijave prebivallišta na adresi ustanove, odnosno CSR, preduslov je za vrednovanje efekata predmetne regulative, ali na nedostatke usvojenih akata potrebno je ukazati na početku njihove primene. Što hitnije otklanjanje nedoumica i nejasnoća je svakako neophodno. Pored toga, među osnovne ciljeve svih odgovornih organa, treba uvrstiti pojednostavljenje administrativnih procedura i preduzimanje koraka da se iste učine što efikasnijim, posebno iz razloga što problem nemogućnosti prijave prebivališta pogađa mahom najugroženije kategorije stanovništva.

Praxis i Međunarodna organizacija za migracije su uspostavili saradnju u okviru projekta „Inicijativa održivog upravljanja otpadom radi zdravijeg sutra” (SWIFT). Projekat je finansiran od strane Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i Evropske unije, a zajedno ga sprovode Međunarodna organizacija za migracije, Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge i Svetska zdravstvena organizacija. Glavni cilj SWIFT projekta je da se uspostavi sistem formalne reciklaže koji obezbeđuje legitimno zapošljavanje za neformalne skupljače otpada i obezbeđuje osnovu za poboljšanje pristupa zdravstvu, obrazovanju i socijalnim uslugama.

U okviru saradnje, Praxis će organizovati i održati 10 radionica na kojima će stanovnicima neformalnih naselja govoriti o važnosti posedovanja ličnih dokumenata, mehanizmima zaštite od diskriminacije i pristupu pravima na zapošljavanje, zdravstvenu zaštitu, socijalnu pomoć i obrazovanje. Pored toga, pravnici Praxisa će pružati besplatnu pravnu pomoć u vezi sa pribavljanjem ličnih dokumenata i ostvarivanjem gorenavedenih prava.

Saradnja će trajati u periodu od 03. decembra 2012. godine do 31. decembra 2013. godine.

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action