Komitet UN za eliminaciju diskriminacije žena je 26. jula 2013. godine usvojio Zaključna zapažanja o kombinovanom Drugom i Trećem periodičnom izveštaju Republike Srbije (CEDAW/C/SRB/2-3). Između ostalog, Komitet je prepoznao neka od ključnih pitanja i probleme na koje su ukazali Praxis i ERRC u paralelnom izveštaju o sprovođenju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.

Komitet je pozdravio što je, od razmatranja poslednjeg izveštaja, došlo do usvajanja pojedinih zakona i strateških dokumenata koji su usmereni na eliminisanje diskriminacije žena, kao i do ratifikacije i pristupanja brojnim međunarodnim i regionalnim ugovorima.

Pored toga, Komitet je ukazao i na glavne oblasti zabrinutosti i dao preporuke za prevazilaženje uočenih problema i nedostataka, zahtevajući od države da u roku od dve godine dostavi Komitetu informacije u pismenoj formi o preduzetim koracima u sprovođenju preporuka. Komitet je ujedno pozvao državu da svoj Četvrti periodični izveštaj podnese u julu 2017. godine.

Za više informacija, videti saopštenje: Komitet za eliminaciju diskriminacije žena u Zaključnim zapažanjima dao preporuke Srbiji

Na dnevnom redu redovnog jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Srbije nalazi se predlog Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Narodni poslanice/i su 17. oktobra 2013. godine započeli raspravu o predlogu Zakona.

Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici predstavlja najsveobuhvatniji međunarodni ugovor u ovoj oblasti. Ona poziva države da rade na promeni stavova – promene u društvenim i kulturnim obrascima ponašanja žena i muškaraca kako bi se iskorenili štetni rodni stereotipi i predrasude. Takođe, Konvencija poziva države da izgrade efikasniji sistem zaštite žrtava i da razviju saradnju i aktivno učešće relevantnih državnih institucija i organizacija civilnog društva, kao i da sistemski prate i izveštavaju o primeni svih odredaba Konvencije.

Da bi Konvencija stupila na snagu potrebno je da je ratifikuje najmanje 10 država članica SE. Praxis poziva narodne poslanike/poslanice da usvoje predlog Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Preuzmite: Predlog Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Komitet UN za eliminaciju diskriminacije žena je 26. jula 2013. godine usvojio Zaključna zapažanja o kombinovanom Drugom i Trećem periodičnom izveštaju Republike Srbije (CEDAW/C/SRB/2-3). Između ostalog, Komitet je prepoznao neka od ključnih pitanja i probleme na koje su ukazali Praxis i ERRC u paralelnom izveštaju o sprovođenju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.

Komitet je pozdravio što je, od razmatranja poslednjeg izveštaja, došlo do usvajanja pojedinih zakona i strateških dokumenata koji su usmereni na eliminisanje diskriminacije žena, kao i do ratifikacije i pristupanja brojnim međunarodnim i regionalnim ugovorima.

Pored toga, Komitet je ukazao i na glavne oblasti zabrinutosti i dao preporuke za prevazilaženje uočenih problema i nedostataka, zahtevajući od države da u roku od dve godine dostavi Komitetu informacije u pismenoj formi o preduzetim koracima u sprovođenju preporuka. Komitet je ujedno pozvao državu da svoj Četvrti periodični izveštaj podnese u julu 2017. godine.

Podsećanja radi, Praxis je u saradnji sa Evropskim centrom za prava Roma podneo paralelni izveštaj o sprovođenju Konvencije 14. septembra 2012. godine. Radi jasnije slike o sprovođenju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, paralelni izveštaj sadrži podatke o problemima u oblastima koje reguliše Konvencija, pre svega o problemima sa kojima se suočavaju žene iz posebno ugroženih grupa – Romkinje i žene sa izbegličkim i raseljeničkim statusom. U izveštaju se navode informacije o sprovođenju Konvencije u oblastima sprečavanja seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, mehanizmima za postizanje jednakosti polova, kao i pristupu pravima na lična dokumenta, obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu. Pored toga, u izveštaju se navode i informacije koje se odnose na prinudna iseljenja neformalnih romskih naselja i otežan pristup pravdi.

Na 55. zasedanju Komiteta UN za eliminaciju diskriminacije žena, koje je održano 18. jula 2013. godine, državna delegacija Republike Srbije predstavila je Drugi i Treći periodični izveštaj o sprovođenju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Imajući u vidu da se Komitet fokusirao na određena pitanja koja su pomenuta u paralelnom izveštaju, nakon 55. zasedanja Praxis i ERRC su 24. jula 2013. godine još jednom ukazali na date preporuke i poslali relevantne informacije Komitetu koje bi bile korisne za formulisanje preporuka koje će biti upućene Srbiji.

U Zaključnim zapažanjima Komitet, između ostalog, izražava zabrinutost zbog nepostojanja pravnog okvira za pristup besplatnoj pravnoj pomoći i podršci što onemogućava žene u ostvarivanju prava na jednakost i zaštitu od diskriminacije. (tačka 10 c)

Kоmitеt  pоzivа držаvu člаnicu dа izdvојi znаčајnе i оdrživе rеsursе, kаkо lјudskе tаkо i finаnsiјskе, zа svе nаciоnаlnе strategije, mеhаnizmе i аkciоnе plаnоvе kојi sе оdnоsе nа еliminisаnjе diskriminаciје žеnа, pоsеbnо ugrоžеnih žеnа, tе dа оbеzbеdi njihоvо dеlоtvоrnо sprоvоđеnjе. (tačka 17 a)

Pоzivајući sе nа svојu Оpštu prеpоruku br. 19 (1992) zа nаsilје nаd žеnаmа, Kоmitеt pоdstičе držаvu člаnicu dа:

(а) rаzmоtri i rеvidirа Krivični zаkоnik, Pоrоdični zаkоn i drugе rеlеvаntnе zаkоnе u cilјu еfikаsnоg sprеčаvаnjа svih оblikа nаsilја nаd žеnаmа i zаštitе žrtаvа;
(b) pоdstаknе žеnе dа priјаvе slučајеvе pоrоdičnоg i sеksuаlnоg nаsilја pоdizаnjеm nivоа svеsti о krivičnој prirоdi tаkvih činоvа;
(c) оbеzbеdi еfikаsnu istrаgu slučајеvа nаsilја nаd žеnаmа i dа krivičnо gоni i kаzni pоčiniоcе tаkvih krivičnih dеlа sаnkciјаmа kоје su srаzmеrnе tеžini krivičnоg dеlа;
(d) оbеzbеdi dа svе žеnе žrtvе nаsilја imајu аdеkvаtnu pоmоć i nеsmеtаn pristup еfikаsnој zаštiti оd nаsilја, kаkо putеm оbеzbеđеnjа dоvоlјnоg brоја sklоništа kоја sе finаnsirајu iz držаvnоg budžеtа tаkо i pоbоlјšаnjеm sаrаdnjе sа rеlеvаntnim оrgаnizаciјаmа civilnоg društvа u оvоm pоglеdu;
(е) оbеzbеdi dа svi rеlеvаntni оrgаni budu svеsni vаžnоsti izdаvаnjа nаlоgа zа hitnu zаštitu ugrоžеnih žеnа i оdržаvаnjа tаkvih nаlоgа аktivnim svе dоk оnе višе nisu u оpаsnоsti;
(f) unаprеdi sistеm prikuplјаnjа pоdаtаkа tаkо štо ćе vоditi rаčunа dа pоdаci budu rаzvrstаni pо vrsti nаsilја i prеmа оdnоsu izmеđu nаsilnikа i žrtvе, pоdržаvа istrаživаnjе u оvој оblаsti i učini nаpоrе dа оvе infоrmаciје i pоdаci budu dоstupni јаvnоsti;
(g) ubrzаnо rаtifikuје Kоnvеnciјu Sаvеtа Еvrоpе о sprеčаvаnju i bоrbi prоtiv nаsilја nаd žеnаmа i nаsilја u pоrоdici. (tačka 23)

Kоmitеt prеpоručuје držаvi člаnici dа pоdignе nivо svеsti о vаžnоsti оbrаzоvаnjа kао lјudskоg prаvа i kао оsnоvе zа оsnаživаnjе žеnа i dеvојčicа. U tоm cilјu, Kоmitеt pоdstičе držаvu člаnicu dа:

(а) prоmоvišе upis u оsnоvnе i srеdnjе škоlе rоmskе dеcе i njihоvо rеdоvnо pоhаđаnjе nаstаvе, pоsеbnо dеvојčicа, tе dа еliminišе svе prеprеkе, uklјučuјući finаnsiјskе u pristupu оbrаzоvаnju;
(b) rаzmоtri i rеvidirа mаtеriјаlе i udžbеnikе zа srеdnjе škоlе i оtklоni pаtriјаrhаlnе rоdnе stеrеоtipе;
(c) uvеdе оbrаzоvаnjе о sеksuаlnоm i rеprоduktivnоm zdrаvlјu i prаvimа, u sklаdu sа uzrаstоm, uklјučuјući i pitаnjа rоdnih оdnоsа i gоvоrnоg sеksuаlnоg pоnаšаnjа, u nаstаvnе plаnоvе i prоgrаmе nа svim nivоimа оbrаzоvnоg sistеma. (tačka 29)

Iаkо kоnstаtuје usvајаnjе rеvidirаnе Nаciоnаlnе strаtеgiје о pоlоžајu izbеglicа i intеrnо rаsеlјеnih licа zа pеriоd 2011-2014, Kоmitеt је zаbrinut zbоg nеdоstаtkа držаvnоg nаdzоrа nаd pоlоžајеm žеnа izbеglicа, аzilаnаtа i intеrnо rаsеlјеnih žеnа, tе zbоg nеdоstаtkа pоdаtаkа rаzvrstаnih prеmа pоlu, pоsеbnо u vеzi sа nаsilјеm nаd žеnаmа. (tačka 36)

Kоmitеt pоzivа držаvu člаnicu dа uspоstаvi mеhаnizmе zа prаćеnjе pоlоžаја izbеglicа, аzilаnаtа i intеrnо rаsеlјеnih žеnа u cilјu bоlје zаštitе njihоvih prаvа, uklјučuјući njihоvu zаštitu оd nаsilја i pružаnjе rеlеvаntnih pоdаtаkа. Kоmitеt tаkоđе prеpоručuје držаvi člаnici dа оbеzbеdi dа sе sudskе оdlukе о upisu rоđеnjа i držаvlјаnstvа оsоbа bеz dоkumеnаtа sprоvеdu еfikаsnо i dа ih izvršni оrgаni nе mоgu rеvidirаti. (tačka 37)

Preuzmite:Zaključna zapažanja Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena
               Paralelni izveštaj Praxisa i ERRC podnet Komitetu za eliminaciju diskriminacije žena
               Preporuke Praxisa i ERRC podnete Komitetu za eliminaciju diskriminacije žena

Videti vest: Podnet paralelni izveštaj Komitetu za eliminaciju diskriminacije žena

Dana 14. oktobra 2013. godine, Praxis je organizovao u Beogradu okrugli sto „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji” u okviru istoimenog projekta finansiranog od strane Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške.

Na okruglom stolu su, pored predstavnika Praxisa i partnera u sprovođenju projektnih aktivnosti iz organizacija Edukativni centar Roma iz Subotice i Osvit iz Niša, u svojstvu uvodničara na pojedine teme govorili i Davor Rako, nacionalni službenik za pravnu zaštitu UNHCR, Jasmina Benmansur, pomoćnica ministra iz Ministarstva pravde i državne uprave, Zorica Lončar Kasalica, načelnica Uprave za upravne poslove Ministarstva unutrašnjih poslova, Goran Bašić, zamenik Zaštitnika građana za pitanja nacionalnih manjina, Žarko Šunderić, menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Marija Zarić iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

U okviru tri sesije koje su se odnosile na upis u matičnu knjigu rođenih, sticanje državljanstva, prijavu prebivališta i pristup ličnim dokumentima, zatim na pristup socioekonomskim pravima i zaštitu od diskriminacije, predstavljeni su rezultati i promene postignute u prethodne tri godine, a koje se odnose na normativni okvir i praksu postupanja nadležnih organa i institucija u ostvarivanju navedenih prava. Istovremeno su predstavljeni i najznačajniji problemi u ostvarivanju prava, a kroz diskusiju su iznete neke od mogućnosti olakšavanja pristupa pravima socijalno ugrožene i marginalizovane populacije.

Okrugli sto okupio je 48 učesnika, predstavnika lokalnih organa i institucija, resornih ministarstava, kao i nevladinih i međunarodnih organizacija.

Preuzmite: Dnevni red
Preuzmite: Prezentacija o zaštiti Roma od diskriminacije

Na dnevnom redu redovnog jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Srbije nalazi se predlog Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Narodni poslanice/i su 17. oktobra 2013. godine započeli raspravu o predlogu Zakona.

Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici predstavlja najsveobuhvatniji međunarodni ugovor u ovoj oblasti. Ona poziva države da rade na promeni stavova – promene u društvenim i kulturnim obrascima ponašanja žena i muškaraca kako bi se iskorenili štetni rodni stereotipi i predrasude. Takođe, Konvencija poziva države da izgrade efikasniji sistem zaštite žrtava i da razviju saradnju i aktivno učešće relevantnih državnih institucija i organizacija civilnog društva, kao i da sistemski prate i izveštavaju o primeni svih odredaba Konvencije.

Da bi Konvencija stupila na snagu potrebno je da je ratifikuje najmanje 10 država članica SE. Praxis poziva narodne poslanike/poslanice da usvoje predlog Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Preuzmite: Predlog Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Dana 03. oktobra 2013. godine, Praxis je učestvovao u Nišu na okruglom stolu u okviru kampanje na temu Novosti u oblasti upisa u matične knjige rođenih i pribavljanja ličnih dokumenata. Okrugli sto je organizovan kao deo aktivnosti koje se sprovode na osnovu Sporazuma o razumevanju koji su potpisali Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), Zaštitinik građana i Ministarstvo pravde i državne uprave. Tim povodom, predstavnicima romskih udruženja i organizacija civilnog društva, romskim aktivistima, zdravstvenim medijatorkama, pedagoškim asistentima i romskim koordinatorima iz Niša, Prokuplja, Bujanovca, Vranja, Zaječara i drugih gradova Srbije predstavljene su novine u oblasti upisa u matične knjige rođenih, prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad i pribavljanja ličnih dokumenata.

Pored predstavnika Praxisa, uvodničari su bili i predstavnici UNHCR, stručne službe Zaštitnika građana, kao i Uprave za upravne poslove MUP Srbije. U diskusiji je učestvovala i inspektorka na poslovima ličnih karata i prebivališta.

U toku diskusije učesnici okruglog stola su iznosili svoja saznanja o problemima sa kojima se susreću pripadnici romske populacije u pristupu ličnim dokumentima, ali i u pristupu socijalnim davanjima. Naime, jedan broj učesnika skupa je istakao problem što socijalno ugroženi građani moraju da podnose tužbe za izdržavanje protiv svojih srodnika kako bi ostvarili pravo na novčanu socijalnu pomoć. U diskusiji su objasnili da su građani iz gradova ili opština u kojima ne postoji služba besplatne pravne pomoći posebno ugroženi jer nema ko da im pomogne u sudskom postupku. 

Pojedini učesnici skupa su istakli da u njihovim lokalnim sredinama mnogim Romima predstavlja problem plaćanje troškova za pribavljanje lične karte, te da iz tog razloga nemaju važeću ličnu kartu.

Pojedni učesnici su predstavili pojedinačne probleme i slučajeve sa terena u kojima je građanima romske nacionalnosti potrebna pravna pomoć Praxisa, pored ostalog u postupcima sticanja državljanstva, pribavljanja izvoda iz knjige rođenih iz inostranstva na međunarodnom obrascu, određivanja ličnog imena dece kojima nije određeno lično ime iako već petu godinu pohađaju osnovnu školu i pribavljanja sudske presude o razvodu braka iz Hrvatske.

Pogledati video prilog.
Pogledati Zatvaranje ciklusa pravne nevidljivosti.

Dana 10. oktobra 2013. godine, u Kragujevcu Je održan okrugli sto u okviru kampanje Novosti u oblasti upisa u matične knjige rođenih i pribavljanja ličnih dokumenata, kao deo aktivnosti koje se sprovode na osnovu Sporazuma o razumevanju koji su potpisali  UNHCR, Zaštitinik građana i Ministarstvo pravde i državne uprave. Okrugli sto je okupio 37 učesnika, među kojima su bili romski aktivisti, predstavnici romskih udruženja, romski koordinatori, pedagoški asistenti  i zdravstvene medijatorke iz Kragujevca, Velikog Gradišta, Kraljeva, Smedereva, Smederevske Palanke i drugih gradova.

Uvodničari, Davor Rako iz UNHCR, Dragana Vujkov iz Stručne službe Zaštitnika građana, Suzana Stanić Carević iz Uprave za upravne poslove MUP Srbije, Dragana Kralj iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i Jasmina Miković iz Praxisa, su ukazali učesnicima skupa na novine u zakonskim rešenjima u vezi sa prijavom prebivališta na adresi centra za socijalni rad i utvrđivanjem  vremena i mesta rođenja u vanparničnom postupku. Tom prilikom, učesnici su upoznati i sa ulogom svake od pomenutih  institucija/organizacija  u doprinosu ostvarivanja zajedničkog cilja, koji je usmeren na iskorenjivanje pojave pravno nevidljivih lica do 2015. godine.

Tokom diskusije učesnici su izrazili zabrinutost zbog toga što se još uvek nisu stvorili uslovi za doslednu primenu novog zakonskog rešenja, koje se odnosi na mogućnost prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad. Istaknut je i problem nemogućnosti prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad za lica koja su interno raseljena sa Kosova, a koja imaju prijavljeno prebivalište na Kosovu, i žive u neformalnim naseljima u Srbiji. Zbog nemogućnosti prijave prebivališta u Srbiji, ta lica se nalaze van sistema zdravstvene i socijalne zaštite. Posebno su skrenuli pažnju i na neefikasne i dugotrajne postupke sticanja državljanstva koji se vode pred MUP. Pored toga, oni su ukazali i na neka diskriminatorna postupanja službenika koji odlučuju po zahtevima nepismenih i neukih lica romske nacionalnosti, a kada je u pitanju lični status građana.

Pogledati Zatvaranje ciklusa pravne nevidljivosti.

Tokom poslednje dve godine, došlo je do pomaka ka većem prepoznavanju potrebe za organizovanijom akcijom na rešavanju problema apatridije na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Od decembra 2011. godine, 17 država pristupilo je jednoj ili obema konvencijama Ujedinjenih nacija o licima bez državljanstva. U oktobru 2012. godine, Evropska unija se obavezala da će države članice koje to još uvek nisu učinile (Estonija, Kipar, Malta i Poljska) pristupiti Konvenciji o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine – međunarodnom instrumentu koji propisuje obaveze prema licima bez državljanstva na teritoriji države potpisnice.

Predstojeća univerzalna ratifikacija od strane država Evropske unije prividno ukazuje na postojanje jakog regionalnog režima za zaštitu lica bez državljanstva. Ali kada se zagrebe malo dublje ispod površine, uznemiruje činjenica da samo mali broj evropskih zemalja ima funkcionalnu proceduru za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva koja za cilj ima primenu obaveza u praksi. To dovodi u pitanje svaku pomisao da Evropa može da tvrdi da predstavalja primer ostatku sveta. Ratifikovanje konvencija predstavlja prvi osnovni korak, ali koji mora biti praćen uvođenjem procedure za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva koja je presudna u pružanju pomoći licima bez državljanstva. Trenutno nepostojanje takve procedure u gruboj je suprotnosti sa, na primer, postojanjem procedure za utvrđivanje statusa azilanata koja postoji u gotovo svim evropskm zemljama koje su pristupile Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. godine.

Nedavno istraživanje otkriva da se zbog odsustva načina na koji bi mogla da regulišu svoj status, lica bez državljanstva nalaze u riziku od kršenja velikog broja ljudskih prava. Mnoga lica bez državljanstva su siromašna i primorana da spavaju na ulici ili su izložena dugoročnom imigracionom pritvoru uprkos tome što nema izgleda za povratak. Često lica bez državljanstva moraju da provedu godine razdvojeni od svojih porodica. Malo njih je u poziciji da izađe iz ovog kruga i kao posledica toga godinama ostaju u pravnom vakumu.

Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) je udruženje organizacija civilnog društva sa više od 50 organizacija članica u više od 30 zemalja i posvećena je rešavanju pitanja apatridije u Evropi. Mi verujemo da svako lice ima pravo na državljanstvo, a da lica koja nemaju državljanstvo imaju pravo na adekvatnu zaštitu – uključujući pravo da regulišu svoj status i uživaju svoju osnovna građanska, ekonomska, socijalna i kulturna prava u skladu sa međunarodnim pravom ljudskih prava.

Danas, 14. oktobra, na godišnjicu rodjendana Hane Ardent, ENS pokreće panevropsku kampanju za unapređenje zaštite lica bez državljanstva u Evropi. Planirano da se poklopi sa šezdesetogodišnjicom Konvencije o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine, ova kampanja spojiće organizacije civilnog društva širom Evrope u sledećim zahtevima:

1) Da sve države Evropske Unije pristupe Konvenciji o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine do kraja 2014. godine;

2) Da sve evropske države bez funkcionalne procedure za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva u 2014. godini pokažu čvrstu posvećenost i preuzmu neophodne korake kako bi do kraja 2016. godine uveli tu procedure.

Evropska mreža za pitanja apatridije planira da postigne ove ciljeve kroz aktivnosti podizanja svesti, zagovaranja putem interneta i političkog lobiranja na nacionalnom nivou i nivou Evropske unije. Ona nastoji da mobiliše širok spektar aktera i da prikupljanjem pojedinačnih priča i svedočenja problem apatridije približi što većem broju ljudi. Kampanja će doživeti vrhunac organizovanjem akcije za borbu protiv apatridije širom Evrope dana 14. oktobra 2014. godine.

Uz vašu podršku, možemo izvesti iz senke pravne duhove Evrope i obezbediti da se sa licima bez državljanstva postupa sa poštovanjem i  dostojanstvom, čega nema još od kako je filozofkinja Hana Arendt slavno identifikovala njihove nevolje u svom uticajnom  delu Poreklo totalitarizma davne 1951. godine. Činjenica da danas u Evropi živi oko 600 000 lica bez državljanstva ukazuje da se na akciju suviše dugo čeka. Sada je vreme.

Za više informacija o kampanji na www.statelessness.eu ili e-mail koordinatora Evropske mreže za pitanja apatridije Krisa Neša Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Dana 26. septembra 2013. godine, Praxis je učestvovao u Subotici na okruglom stolu u okviru kampanje na temu Novosti u oblasti upisa u matične knjige rođenih i pribavljanja ličnih dokumenata. Okrugli sto je organizovan kao deo aktivnosti koje se sprovode na osnovu Sporazuma o razumevanju koji su potpisali Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), Zaštitinik građana i Ministarstvo pravde i državne uprave. Tim povodom, predstavnicima organizacija civilnog društva, romskih udruženja, romskim aktivistima, zdravstvenim medijatorkama, pedagoškim asistentima i romskim koordinatorima iz opšina Bačkog okruga predstavljene su novine u oblasti upisa u matične knjige rođenih, prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad i pribavljanja ličnih dokumenata.

Pored predstavnika Praxisa, uvodničari su bili i predstavnici UNHCR-a, stručne službe Zaštitnika građana, kao i Uprave za upravne poslove MUP-a Srbije. U diskusiji je učestvovala i inspektorka na poslovima ličnih karata i prebivališta.

U toku diskusije učesnici okruglog stola su iznosili svoja saznanja o problemima sa kojima se susreću pripadnici romske populacije u pristupu ličnim dokumentima. Gotovo svi učesnici skupa su istakli da se u njihovim lokalnim sredinama mnogi Romi suočavaju sa problemom plaćanja troškova za pribavljanje lične karte, te da iz tog razloga nemaju važeću ličnu kartu a samim tim i pristup pravima. Zagovarali su promene po ovom pitanju, tako da za najsiromašnije pribavljanje lične karte bude besplatno.

Takođe, učesnici skupa su izneli primedbu na zahteve državnih organa da se prilože izvodi iz matičnih evidencija uz zahtev za izdavanje lične karte ili uz zahtev za novčanu socijalnu pomoć i druga socijalna davanja, i na taj način izlažu siromašne građane bespotrebnim troškovima.

Pojedni učesnici su predstavili pojedinačne probleme i slučajeve sa terena u kojima je građanima romske nacionalnosti potrebna pravna pomoć Praxisa.

Pogledati video prilog.
Pogledati Zatvaranje ciklusa pravne nevidljivosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je u postupku pokrenutom po pritužbi Praxisa da je M. P, zaposlen u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, diskriminisao pet Romkinja iz neformalnog naselja Veliki rit na osnovu pola i pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

Krajem 2012. godine, Praxis je tokom posete neformalnom naselju Veliki rit došao do saznanja da M. P. vrši diskriminaciju Romkinja koje mu se obraćaju radi ostvarivanja prava na socijalnu pomoć. Prema izjavama koje su dale potencijalne korisnice socijalne pomoći, zaposleni ih je vređao, pretio im, seksualno uznemiravao, izazivao kod njih strah da će biti fizički napadnute, a jednu od njih je čak i fizički napao.

Poverenica je u mišljenju preporučila zaposlenom M. P. da uputi pismeno izvinjenje Romkinjama koje je diskriminisao po osnovu pola i pripadnosti romskoj nacionaloj manjini, te da se ubuduće suzdrži od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka i izjava kojima vređa dostojanstvo pripadnica nacionalnih manjina i stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Istovremeno, Centru za socijalni rad Grada Novog Sada preporučeno je da mišljenje i preporuku poverenice, zajedno sa pismenim izvinjenjem M. P, objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Centra za socijalni rad, te da istaknuto mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Centra za socijalni rad.

Za više informacija videti saopštenje: Zaposleni u Centru za socijalni rad diskriminisao Romkinje
Preuzmite: Intervju Jelene Milonjić, pravne savetnice u Praxisu, za Radio Beograd 1