Praxis
Praxis i MODS na 8. Forumu koalicija za prava deteta u Evropi 2016. godine
U periodu od 19. do 21. aprila 2016. godine održan je 8. Forum koalicija za prava deteta u Evropi 2016. godine u Talinu, Estonija. Jasmina Miković iz Praxisa, članica Upravnog odbora MODS, i Saša Stefanović, direktor MODS, predstavljali su Mrežu organizacija za decu Srbije- MODS. Forum je okupio 75 predstavnika nacionalnih, regionalnih i evropskih koalicija i mreža koje zajedno rade na ostvarenju prava i dobrobiti dece.
Učesnici Foruma su složno i koordinisano razmatrali pitanja o javnom zagovaranju u oblasti prava deteta, monitoringu i umrežavanju. Pored toga, jednodnevna obuka je učesnicima omogućila da steknu praktične veštine u javnom zagovaranju u oblasti prava deteta i pružila savete kako da delotvorno rade sa internim i eksternim akterima, te kako da prikupljaju dodatna sredstva koja mogu biti od koristi za proces kreiranja politika kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou.
Kako bi se povećala svest javnosti o problematici dečjih prava, na ovom događaju je posebno podstaknuta saradnja sa relevantnim akterima u pojedinačnim zemljama unutar koalicija za decu, kao i sa eksternim akterima iz privatnog sektora, civilnog društva, akademske zajednice i medija.
Ishodi Foruma će predstavljati unapređenje razumevanje načela Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija i zagovaranje održivog ostvarivanja prava deteta u sadašnjoj društveno-ekonomskoj klimi, imajući na umu da se ista načela ne mogu primenjivati na sve, te uzimajući u obzir promenljivost okoline i situacija i specifične potrebe sa kojima su učesnici dolazili.
Za više informacija, videti: Praxis i MODS na 8. Forumu koalicija za prava deteta u Evropi 2016. godine
Deca ne biraju siromaštvo, nasilje, zlostavljanje, diskriminaciju
Nijedno dete ne bira da se rodi kao pravno nevidljivo, krene u izbeglištvo, postane žrtva eksploatacije i živi bez mogućnosti da ostvari sva svoja prava. Deca ne biraju siromaštvo, nasilje, zlostavljanje, diskriminaciju.
Na Međunarodni dan zaštite dece podsećamo da se u Srbiji...
...i dalje rađaju deca bez imena i adrese¸
...deca sa invaliditetom, smetnjama u razvoju, a posebno romska deca, susreću sa diskriminatornim ponašenjem i segregacijom u obrazovnom sistemu!
Da...
...dečji, rani i prunudni brakovi predstavljaju realnost za veliki broj romske dece, realnost koja im uskraćuje normalan razvoj i mogućnost odrastanja u okruženju u kome postoji mogućnost izbora.
...deca u pokretu tokom migracije bivaju izložena višestrukim rizicima.
Deca ne biraju okruženje u kojem će se roditi i zaštita njihovih prava isključivo je odgovornost nas odraslih, koji svakodnevnim izborima kreiramo mogućnosti i prilike koje im okruženje nudi.
Na Međunarodni dan zaštite dece ističemo da unapređivanje okolnosti u kojima deca žive i odrastaju, a posebno dece koja pripadaju ranjivim grupama, iziskuje svakodnevno zalaganje, i zato pozivamo predstavnike vlasti da poštuju nacionalne i međunarodne zakone i ugovore i obezbede svakom detetu da jednako uživa prava koja mu rođenjem pripadaju.
Za više informacija, videti: Deca ne biraju siromaštvo, nasilje, zlostavljanje, diskriminaciju
Zaključci sa opštinskih sastanaka usmerenih na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova
Tokom maja 2016. godine, Praxis je održao opštinske sastanke u Leskovcu i Požarevcu usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. Sastanci su organizovani kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR.
Cilj sastanaka bio je da okupi sve za ovu temu relevantne aktere na lokalu, kako bismo zajednički pokušali da identifikujemo moguća rešenja problema dečjih, ranih i prinudnih brakova. Učestvovalo je ukupno 78 predstavnika/ica centara za socijalni rad, policije, tužilaštva, sudstva, obrazovnih i zdravstvenih institucija, kao i romskih medijatorki, pedagoških asistenata i aktivista. Sastanci su organizovani tako da daju pregled problema dečjih, ranih i prinudnih brakova u Srbiji, regionu i svetu, sa posebnim osvrtom na domaće i međunarodne propise koji regulišu prava deteta, brak i porodične odnose, kao i uloge i obaveze nadležnih organa da preveniraju zanemarivanje dece i nasilje nad decom, s jedne strane, kao i da se kroz interaktivni pristup temi, i primere dobre prakse, dođe do predloga politika koje bi vodile prevenciji i rešavanju problema dečjih, ranih i prinudnih brakova.
Interaktivna diskusija je pokazala da se kao glavni zaključak nameće nužnost međusektorske saradnje, koja bi formalno mogla da se realizuje i sklapanjem sporazuma o saradnji na lokalnom nivou između svih aktera neophodnih za efikasno pružanje zaštite deci od zlostavljanja i zanemarivanja. Preventivni rad sa roditeljima u vidu edukativnih i savetodavih sesija, kao ključnim donosiocima odluka, veća vidljivost problema dečjih, ranih i prinudnih brakova, kako kod romske populacije tako i kod šire javnosti i donosioca odluka, samo su neke od preporuka koje su proistekle kao rezultat opštinskih sastanaka.
Za više informacija, videti: Praxis održao opštinske sastanke usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova
Zaustavimo apatridiju među decom u Evropi
Većina dece bez državljanstva u evropskim državama, rođena je u Evropi; mnogi od njih danas ne bi bili bez državljanstva da su sve ove države, u skladu sa međunarodnim pravom, imale pravne mere zaštite od pojave apatridije među decom. Zabrinjavajuće je da više od polovine zemalja u Evropi ne ispunjava ove obaveze, čime uskraćuje državljanstvo hiljadama dece širom kontinenta.
Apelujemo na sve evropske države da:
- Pristupe Konvenciji Ujedinjenih nacija o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine i Konvenciji o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine;
- Popune praznine u svojim zakonima i praksi u cilju primene sveobuhvatnih mera zaštite da bi se utvrdilo i dodelilo državljanstvo deci koja su rođena na njihovim teritorijama, a koja bi inače ostala bez državljanstva ubrzo nakon rođenja;
- Obezbediti pristup besplatnom i univerzalnom upisu činjenice rođenja u cilju sprečavanja apatridije.
Nijedno dete ne sme ostati bez državljanstva. Apatridija je problem koji je potpuno rešiv. Konvencije Ujedinjih nacija pružaju jasan pravni okvir za definisanje i rešavanje problema lica bez državljanstva. Uspostavljanjem mera zaštita u zakonima o državljanstvu koje bi obezbedile da svako dete rođeno na teritoriji jedne države ima pravo na državljanstvo, ako bi inače ostalo bez državljanstva, zaustavili bi smo pojavu lica bez državljanstva u okvirima jedne generacije!
Za više informacija, videti: Pomozite nam da zaustavimo apatridiju među decom u Evropi
Kurir nije diskriminisao izbeglice i migrante
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, postupajući po pritužbi Praxisa, zaključila da u članku „Sve više izbeglica: migranti će uskoro islamizirati Srbiju“, koji je dnevni list Kurir objavio u elektronskom izdanju 2.8.2015. godine, nema povrede prava prema Zakonu o zabrani diskriminacije.
Praxis je u pritužbi ukazao da spоrni tеkst dоprinоsi širеnju strаhа, stvаrаnju nеpriјаtеlјskоg оkružеnjа i prоdublјivаnju sоciјаlnе distаncе grаđаnа prеmа izbеglicаmа i migrаntimа kојi su trеnutnо јеdnа оd nајоsеtlјiviјih grupа u Srbiјi. Nеutеmеlјеnim nаglаšаvаnjеm dа ćе izbеglicе uskоrо dа islаmizuјu Srbiјu, i isticanjem da je „pоsеbаn rizik činjеnicа dа su mеđu izbеglicаmа kоје ulаzе u Srbiјu prоnаđеni i оni kојi imајu bоrbеnо iskustvо“, stvаrа sе аtmоsfеrа strаhа, podstiče diskriminаciја i netrpeljivost štо је u suprоtnоsti sа dоmаćim i mеđunаrоdnim propisima.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da su u tekstu navedena uglavnom mišljenja i stavovi analitičara i da „s obzirom da mediji imaju pravo da izveštavaju o različitim pojavama, pružaju i prenose različite informacije i stavove, bilo bi neprihvatljivo pozivati na odgovornost autora/urednika zbog prenošenja stavova drugih lica o pojavama u društvu koja su predmet javne diskusije“.
Uprkos stavu poverenice, Praxis smatra da odgovornost medija ne može biti isključena niti umanjena činjenicom da su u tekstu „samo” preneti stavovi drugih lica. Slažemo se da je demokratskom društvu neophodna sloboda izražavanja, ali ne po cenu ksenofobičnih, uznemirujućih i diskriminatornih navoda, mišljenja i stavova.
Za više informaicja, videti: Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zaključila da Kurir nije diskriminisao izbeglice i migrante
Večernje novosti nisu diskriminisale tražioce azila, izbeglice i migrante
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, postupajući po pritužbi Praxisa, zaključila da u članku „Azilanti za Evropu i obrve čupaju”, koji je dnevni list Večernje novosti objavio 6.8.2015. godine, nema povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.
Pozivajući se na domaće i međunarodno zakonodavstvo, Praxis je ukazao da sporni tekst doprinosi širenju straha, stvaranju neprijateljskog okruženja i produbljivanju socijalne distance građana prema tražiocima azila, izbeglicama i migrantima koji su trenutno jedna od najosetljivijih grupa u Srbiji. Stvaranje predrasude da svi migranti imaju velike količine novca ne doprinosi razumevanju njihove teške situacije, kao ni stav novinara da su izbeglice „narušile sve lepote ovog dela grada”, kao i da „prizor koji će dočekivati posetioce Beograda kad iskorače iz autobusa ili voza nije prijatan“ zbog prisustva izbeglica u neposrednoj blizini autobuske, odnosno železničke stanice.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da se tekst u najvećem delu sastoji od citiranih izjava preduzetnika i zaposlenih koji pružaju usluge. Uprkos stavu Poverenice da u spornom tekstu nije došlo do povrede Zakona o zabrani diskriminacije, Praxis smatra da odgovornost medija ne može biti isključena niti umanjena činjenicom da su u tekstu „samo” preneti stavovi trećih lica. Odsustvo osude na pisanje Večerenjih novosti predstavlja još jednu propuštenu priliku da se jasno ukaže na odgovornost medija prilikom izveštavanja.
Za više informacija, videti: Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zaključila da Večernje novosti nisu diskriminisale tražioce azila, izbeglice i migrante
Predsednik Opštine Kanjiža diskriminisao migrante i izbeglice
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, postupajući po pritužbi Praxisa, utvrdila da je predsednik Opštine Kanjiža na konferenciji za novinare, 12. avgusta 2015. godine, izneo niz diskriminatornih stavova kojima se vređa dostojanstvo izbeglica i migranata, a koji su dan kasnije objavljeni i na internet prezentaciji Opštine Kanjiža pod nazivom Stav lokalne samouprave u vezi migranata.
Predsednik Opštine Kanjiža je, između ostalog, izjavio da „ovi stranci ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture...“, apelujući na građane da budu spremni za slučaj kada će ih pozvati da izraze svoje nezadovoljstvo. Praxis je podneo pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti, navodeći da se izjavom stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje prema izbeglicama, doprinosi širenju predrasuda, netrpeljivosti i netolerancije, kao i da izjava ima posebnu težinu jer dolazi od nosioca javne vlasti.
Poverenica je preporučila predsedniku Opštine Kanjiža da uputi javno izvinjenje, da ubuduće ne daje i ne objavljuje izjave kojima se vređa dostojanstvo i podržavaju predrasude prema izbeglicama, kao i da svojim postupanjem doprinosi smanjenju ksenofobije, rasizma i diskriminacije i povećanju tolerancije prema izbeglicama. Predsednik Opštine Kanjiža je, postupajući po preporuci poverenice, objavio izvinjenje na sajtu Opštine Kanjiža, što govori o učinkovitosti ovog mehanizma zaštite od diskriminacije.
Mišljenje poverenice je važno jer podseća nosioce javne vlasti da moraju biti svesni odgovornosti za javno izgovorenu reč, kao i na obavezu da ne podstiču netrpeljivost i netoleranciju u društvu.
Urgentna zaštita, smeštaj i pomoć za izbeglice i tražioce azila u Srbiji
U decembru 2015. godine, u partnerstvu sa Norveškim savetom za izbeglice (NRC), Praxis je započeo sprovođenje projekta „Urgentna zaštita, smeštaj i pomoć za izbeglice i tražioce azila u Srbiji“, koji finansira ECHO, kao odgovor na izbegličku krizu u Srbiji. Projekat ima za cilj da pruži hitnu humanitarnu pomoć i zaštitu izbeglicama i tražiocima azila koji su u tranzitu kroz ili traže azil u Srbiji.
NRC i Praxis pružaju zaštitu izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji kroz pružanje blagovremenih, preciznih i pouzdanih informacija u vezi sa njihovim pravnim statusom, procedurom registracije, pravom na azil, drugim pravima i dostupnim uslugama, kao i kroz upućivanje drugim organizacijama za dobijanje ciljane pomoći. NRC i Praxis takođe pružaju zaštitu izbeglicama i tražiocima azila kroz prisustvo pred institucijama/pružaocima usluga kako bi što bolje pomogli ciljnim grupama i odgovorili na njihove potrebe, kao i umanjili rizike od trgovine ljudima i krijumčarenja. Aktivnosti u okviru projekta takođe uključuju pružanje hitne humanitarne pomoći kroz pomoć u obezbeđivanju smeštaja i distribuciji hrane, odeće, obuće izbeglicama koje su u tranzitu ili traže azil u Srbiji. Projekat se mahom fokusira na lokacije duž istočne granice Srbije, prvenstveno na Dimitrovgrad, ali sa mogućnošću da se proširi na druge lokacije u zavisnosti od potreba i situacije na terenu.
U okviru projekta, NRC i Praxis takođe blisko sarađuju sa svim akterima na terenu, uključujući predstavnike vlasti, domaće i međunarodne organizacije sa ciljem bolje koordinacije aktivnosti i unapređenja zaštite izbeglica i tražilaca azila u Srbiji.
U susret Svetskom danu izbeglica
U Beograd svakodnevno pristigne oko 150 izbeglica. Neki od njih nastavljaju svoje putovanje u roku od nekoliko sati, drugi odluče da se zadrže u Srbiji nekoliko dana. Većina dolazi iz Makedonije, a mnogo njih je već provelo nekoliko meseci u Idomeniju, u Grčkoj. Dolaze, još uvek, i preko Bugarske.
Do Beograda dolaze najčešće sa krijumčarima, ponekad javnim prevozom ili taksijem, a češto i peške, hodajući satima preko Makedonije/Bugarske i Srbije.
Po dolasku u Beograd, u Centru za azil u Krnjači mogu dobiti smeštaj, hranu i lekarsku pomoć. Ukoliko su izrazili nameru da traže azil, u Krnjači mogu ostati dok traje postupak azila. Ukoliko pak nisu registrovani, tu mogu da prespavaju uz obavezu da se narednog dana registruju.
Među pristiglim grupama nalaze se porodice sa malom decom, samohrane majke sa bebama, stari i bolesni. Posebno izloženi rizicima su maloletnici bez pratnje, koji dolaze u grupama oformljenim na samoj ruti.
Njihove priče, životna iskustva i teškoće sa kojima se suočavaju su različite. Ipak, svima im je zajedničko jedno – svi su napustili svoje domove u potrazi za novim, bezbednim mestom za život.
U susret 20. junu, Svetskom danu izbeglica, tokom narednih dana želimo da podelimo sa vama ko su ljudi koje susrećemo, šta su radili, o čemu su razmišljali i ko su bili „pre“, ali i gde idu, čemu se nadaju i šta za njih predstavlja željeno „posle“. Koliko smo slični i koliko smo različiti, koliko smo i šta naučili jedni o drugima i jedni od drugih.
Za više informacija, videti: U susret Svetskom danu izbeglica
Koga smo sreli
Studentkinju iz Sirije koja je prijavila svoj poslednji ispit, pa sutradan saznala da njen fakultet više ne postoji.
Čoveka, iz Somalije, koji je nakon 60 godina po prvi put napustio svoje selo, a zimus, u Bugarskoj, po prvi put video sneg.
Mladog bankara, Avganistanca, koji ne želi da se ženi, „iako mu je već odavno vreme“ i sanja da postane uspešni biznismen.
Četrnaestogodišnju devojčicu iz Sirije, koja će Makedoniju uvek pamtiti po tome što je saznala da postoje divlje svinje.
IT inženjera iz Avganistana, koji u Nemačkoj više ne planira da radi u struci, već da se priključi humanitarnoj organizaciji i pomaže ljudima u nevolji.
Desetogodišnjeg dečaka, koga su roditelji poslali na put sa starijim rođakom kako bi stigao negde gde „može da se uspe“, a kada uspe, dovodi i mlađu sestricu kojoj je obećao da će je paziti i biti uvek uz nju.
...
Koga srećemo?
Srećemo ljude, osobe poput nas.
Ljude koji su jednog dana, vraćajući se sa posla, iz škole, ili šetnje, umesto doma zatekli ruševine. I koji, od tada, svakodnevno donose odluke, koje znače život, ili prestanak života.
Muhameda, koji ima nekoliko nadimaka, i nije mu ime Izbeglica.
Bahiru, kojoj nije ime Izbeglica. Abdulu, Zaida, Davuda, Zubaudu, koje sada zovemo Izbeglice.
Sreli smo ljude. Po svemu, i ni po čemu različite. Ljude, koji se, isto kao i mi, pitaju šta je ispravno, a šta pogrešno, kako da vaspitaju svoje decu, kako da pomognu prijatelju u nevolji, koji se bore za budućnost svoje porodice i dece. I kojima je, u ovom trenutku, potrebna naša podrška.
Za više informacija, videti: Koga smo sreli
- 1
- 2
- 3
POPULARNI TAGOVI
