Danas su objavljeni ažurirani i dopunjeni podaci o Srbiji u okviru Indeksa apatridije. Stranica o Srbiji sada uključuje i ažurirane podatke o novim kategorijama kao što su prestanak državljanstva, smanjenje apatridije, bilateralni sporazumi o readmisiji, kao i kraći pregled informacija o zemlji na engleskom i srpskom, u kojima su istaknute preporuke Vladi Republike Srbije kako da poboljša tretman lica bez državljanstva i da spreči i smanji apatridiju. 

Profil Srbije u okviru Indeksa apatridije pruža analizu u više od 25 različitih kategorija. Zakoni, politike i praksa u okviru svake od ovih kategorija analizirani su u odnosu na međunarodne norme i primere dobre prakse, i označeni su jasnom i lako razumljivom ocenom.

NAJNOVIJI PODACI IZ INDEKSA ZA 2019. GODINU

U Srbiji je u 2018. godini došlo do nekih pozitivnih pomaka u zakonodavstvu, ali ažurirani podaci takođe ukazuju na neke kontinuirane probleme u praksi.

U martu 2018, Srbija je usvojila Zakon o strancima, u kom je ustanovljena definicija lica bez državljanstva i uvedene su odredbe o zadržavanju i postupku vraćanja koje bi mogle da unaprede položaj nekih lica bez državljanstva. Zadržavanje, odnosno boravak u prihvatilištu se sada može odrediti samo nakon što su razmotrene manje prisilne mere; udaljenje se može odložiti a pristup pojedinim osnovnim pravima ostvariti ako se ne može utvrditi identitet stranca (i to ne njegovom krivicom); privremeni boravak može se odobriti iz humanitarnih razloga ako se udaljenje odloži za više od godinu dana. Kao rezultat navedenog, ocena učinka Srbije u okviru odeljka o zadržavanju malo se popravila.

Ipak, novi zakon takođe sadrži i odredbu koja uvodi pretpostavku da u slučaju da se ne može utvrditi identitet ili lice ne poseduje putnu ispravu, ono ometa pripremu za vraćanje ili prinudno udaljenje, što umanjuje značaj ovih pozitivnih promena. Ažurirani Indeks takođe pokazuje da je potrebno još raditi na tome da srpski zakoni, politike i praksa koji se odnose na zaštitu lica bez državljanstva i prevenciju i smanjenje apatridije budu u skladu sa međunarodnim standardima: Srbija još uvek nema postupak za određivanje statusa lica bez državljanstva; podzakonski akti koji propisuju da roditelji moraju posedovati lična dokumenta kako bi se njihova deca upisala u  matične knjige i dalje su na snazi; manjkavosti u implementaciji podrivaju mere zaštite od apatridije među decom.

O INDEKSU APATRIDIJE

Indeks apatridije je onlajn alatka koja procenjuje kako zemlje u Evropi štite lica bez državljanstva i šta rade na sprečavanju i smanjenju apatridije. Indeks je prva takva alatka koja pruža sveobuhvatnu i dostupnu komparativnu anallizu za više od 18 zemalja u Evropi, uključujući Srbiju. On omogućava korisnicima da brzo shvate koje oblasti zakona, politika i prakse države mogu unaprediti. 

Indeks je razvila Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) u partnerstvu sa Praxisom, i on predstavlja dragocenu alatku za deljenje primera dobre prakse i podizanje svesti o problemima sa kojima se suočavaju lica bez državljanstva. 

U februaru 2019. godine, Praxis je nastavio da pruža pomoć izbeglicama i migrantima u vidu informisanja, psihosocijalne podrške, upućivanja na ciljanu pomoć koju pružaju različite organizacije i institucije ili pokrivanja troškova prevoza do centara za azil i prihvatnih centara.

Ukupno 517 novopristiglih izbeglica i migranata su informisani o trenutnoj situaciji u Srbiji i regionu, pravnom statusu i dostupnim zakonskim mogućnostima (traženje azila u Srbiji, pomoć u dobrovoljnom povratku u zemlju porekla, mogućnost spajanja porodice u inostranstvu ili preseljenje u treću zemlju kada je to moguće), smeštaju u centrima za azil ili prihvatnim centrima u Srbiji, načinima prevoza do centara u koje su upućeni, drugim pravima i dostupnim uslugama (zdravstvena nega, psihosocijalna podrška, hrana, odeća i obuća, razne radionice za izbeglice i migrante, itd.).

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za februar 2019. godine ovde.

Koalicija protiv diskriminacije i partnerske organizacije zahtevaju od nadležnih organa da povuku iz postupka usvajanja Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije zbog toga što predstavnici osetljivih i diskriminisanih grupa, kao i najšire javnosti, nisu imali priliku da se izjasne o predloženim rešenjima. Tekst Predloga zakona je opterećen izuzetno velikim brojem nedostataka zbog čega je neophodno odložiti njegovo usvajanje i omogućiti svim zainteresovanim stranama da se o njemu izjasne.

Vlada Republike Srbije je nedavno utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije. Suprotno pravnim pravilima koja uređuju postupak izrade i usvajanja nacrta i predloga zakona, onima koji su zainteresovani za sadržaj Predloga zakona nije bilo omogućeno da učestvuju u radu na njegovoj izradi, niti je bila organizovana rasprava o predloženim rešenjima pre nego što ih je Vlada formalno usvojila. Ova činjenica je konstatovana i u tački 9. Analize efekata zakona koja je uz Predlog zakona dostavljena Narodnoj skupštini. 

Nedostatak široke rasprave o novim zakonskim rešenjima neposredno je sprečio zainteresovane strane da konstruktivno utiču na kvalitet Predloga zakona, a pre svega na otklanjanje njegovih brojnih nedostataka, koji se mogu svrstati u četiri grupe.

Prvu grupu čine nedostaci koji se sastoje u jezički besmislenim ili nemogućim konstrukcijama, ali i u pravopisnim greškama. Na primer, u tekstu se koristi reč "neopravdava", te se navodi da je "zabranjeno uznemiravanje... koje je s ciljem ili predstavlja povredu dostojanstva...".  Drugu grupu čine nedostaci koji upućuju na to da izmene nisu predložene u skladu sa pravilima pisanja zakona. Na primer, kontradiktorno se propisuje ovlašćenje Poverenika da obrađuje lično ime i druge podatke o učesnicima postupaka koje u vezi sa diskriminacijom vode sudovi, uz obavezu anonimizacije podataka o učesnicima postupka pre nego što se sudske presude dostave Povereniku. 

Treću grupu čine pravno-sistemski nedostaci koji onemogućavaju adekvatnu primenu Zakona, kao što je brisanje opštih procesnih garancija koje se odnose na postupak po pritužbi, čime se ugrožavaju prava učesnika postupaka i otvara put proizvoljnom odlučivanju Poverenika. Najzad, četvrtu grupu čine nedostaci koji imaju pravno-politički karakter i koji dovode u sumnja stvarnu nameru autora predloženih izmena, kao što je rešenje po kome Poverenik može da odluči da ne postupa po pritužbi ako smatra da se svrha postupaka može ostvariti upozorenjem javnosti ili pak propisivanje prekršajnih novčanih kazni u iznosu koji je desetostruko veći od trenutno propisanih iznosa i to bez obrazloženja.

Zbog toga što ukupan broj navedenih nedostataka prevazilazi broj predloženih izmena, a posebno uzimajući u obzir činjenicu da bi njihovim usvajanjem položaj korisnika Zakona bio značajno pogoršan, smatramo da je neophodno bez odlaganja povući Predlog zakona iz postupka usvajanja, a zatim omogućiti svim zainteresovanim stranama da učestvuju u unapređivanju ovog teksta.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, Praxis i Jednakost.

Spisak organizacija koje podržavaju inicijativu može se naći ovde.

Na inicijativu Unicefa i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, osnovana je Nacionalna koalicija za okončanje dečijh brakova, sa ciljem da se kroz otklanjanje institucionalnih i društvenih prepreka za sprovođenje zakona, kao i promociju primera dobre prakse u partnerstvu lokalnih zajednica, medija, nevladinog, vladinog i privatnog sektora, doprinese okončanju dečjih brakova u Srbiji. Istovremeno, Koalicija bi trebalo da radi na opcijama bezbednog izbora za devojčice romske nacionalnosti, kao i na osnaživanju romskih dečaka i devojčica da menjaju postojeću štetnu praksu.

Prvi osnivački sastanak Koalicije održan je dana 21. februara 2019. godine u zgradi Vlade Republike Srbije. Tom prilikom, direktorka UNICEF-a u Srbiji, Regina de Dominicis, istakla je da rani i dečji brakovi predstavljaju ozbiljnu povredu prava devojčica, koje su više ugrožene ovom pojavom.

„Priča svake devojčice koju sam srela, a da je rano stupila u brak je puna bola i žaljenja. Tradicija sama po sebi nije štetna, ali pitanje je kako društvo posmatra tu tradiciju i kako podstiče stereotipe. Jedan od najvažnijih aspekata zaštite dece je upravo sprečavanje dečjih brakova", rekla je De Dominicis.

Pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jovana Atanacković, ukazala je da udaja pre 18. godine predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i utiče na pravo devojčica na zdravlje, obrazovanje i život bez nasilja.

"Stoga i osnivamo Nacionalnu koaliciju, da svi zajedno udruženi doprinesemo kreiranju modela intervencija, osnaživanju mladih Romkinja da se obrazuju, jačanju lokalnih romskih zajednica, ali i boljoj koordinaciji na svim nivoima kako bismo dečje brakove iskorenili", rekla je Atanacković.

Silvija Nešić, predstavnica NVO Ternipe, je istakla da bez podrške nijedna Romkinja nema budućnost.

“Nama, romskim organizacijama, je zato izuzetno važna podrška Unicefa. Podrška i saradnja su jedini način borbe" izjavila je Silvija.

Koalicija predstavlja zajednicu pojedinaca, institucija i organizacija, među kojima su predstavnici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Unicefa, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Nišavskog, Jablaničkog i Južnobanatskog upravnog okruga, skupštinskih odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i za prava deteta. Koaliciju takođe čine i predstavnici Zaštitnika građana, Poverenika za rodnu ravnopravnost, Grada Beograda, udruženja civilnog društva Bibija, Ternipe, Praxsis, Indigo, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kancelarije za inkluziju Roma, Udruženja Roma Novi Bečej, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i agencija UN.

Tokom decembra 2018. i januara 2019. godine, Praxis je nastavio da pruža pomoć izbeglicama i migrantima u vidu informacija, psihosocijalne podrške, upućivanja na druge organizacije/institucije za specifičnu pomoć ili plaćanja troškova prevoza do centara za azil ili prihvatnih centara.

Ukupno 1352 novopridošlih izbeglica/migranata je informisano o trenutnoj situaciji u Srbiji i regionu, pravnom statusu i dostupnim zakonskim mogućnostima (traženje azila u Srbiji, pomoć u dobrovoljnom povratku u zemlju porekla, mogućnost spajanja porodice u inostranstvu ili preseljenje u treću zemlju kada je to moguće), smeštaju u centrima za azil ili prihvatnim centrima u Srbiji, načinima prevoza do centara u koje su upućeni, drugim pravima i dostupnim uslugama (zdravstvena nega, psihosocijalna podrška, hrana, odeća i obuća, razne radionice za izbeglice/migrante, itd.).

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za decembar 2018. godine ovde.

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za januar 2019. godine ovde.

Dana 12. februara 2019. godine, u Medija Centru u Beogradu predstavljena je studija „Ravnopravnost u praksi - Primena antidiskriminacionih zakona u Srbiji” kao jedan od rezultata dvogodišnjeg projekta pod nazivom Unapređenje zakonskog okvira i politika za ostvarivanje ravnopravnosti i monitoring njihove primene u praksi, koji partnerske organizacije Praxis, Equal Rights Trust iz Londona i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda sprovode uz podršku Evropske Unije.

Studiju je pripremio Equal Rights Trust u saradnji sa dve stručne konsultantkinje, prof.dr Nevenom Petrušić i adv. Kosanom Beker.

Studija se bavi pitanjem kontinuirane diskriminacije u Srbiji i analizom postojećeg pravnog i političkog okvira odnosno procenom delotvornosti aktuelnog okvira u praksi. U nedostatku slične, cilj ove sveobuhvatne studije je da posluži kao ključna referentna tačka i baza dokaza svima koji rade na suzbijanju diskriminacije i promovisanju osnovnih ljudskih prava i sloboda. S druge strane, cilj studije je da sopstvenim autoritetom utiče na vladu i pravosudni sistem odnosno da služi kao efikasna alatka u zagovaranju za poboljšanje efikasnosti andiskriminacionog okvira.

Studija je zasnovana na obimnom istraživanju koje je sprovođeno 12 meseci, uključujući: terenska istraživanja koja su sprovele organizacije civilnog društva u različitim regionima Srbije; diskusije u fokus grupama sa žrtvama diskriminacije, predstavnicima organizacija civilnog društva i advokatima koje su organizovane u Nišu, Beogradu, Novom Pazaru, Pančevu i Vranju; preko 55 intervjua sa ključnim akterima, uključujući pravnike, državne službenike i predstavnike organizacija privatnog sektora. Pored toga, u studiji je sadržana analiza i procena usklađenosti antidiskriminacionog okvira sa međunarodnim i regionalnim obavezama Srbije, kao i i stepen do kog je Srbija obezbedila neophodne praktične mere koje mogu da osiguraju efikasno sprovođenje antidiskriminacionih propisa u praksi.

Nalazi sadržani u studiji otvaraju ozbiljna pitanja o efikasnosti zakonodavstva u praksi i ukazuju da postoje oblasti u kojima zakonodavni okvir ne obezbeđuje najbolje međunarodne prakse, uprkos nespornom napretku koji je u protekloj deceniji Srbija ostvarila na planu poboljšanja uslova i mogućnosti za ostvarivanje prava na ravnopravnost u pogledu usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije i uspostavljanja nezavisnog tela za zaštitu ravnopravnosti. Istraživanje je pokazalo da postoji široko rasprostranjen nedostatak svesti o postojanju andiskriminacionog okvira kako među potencijalnim žrtvama diskriminacije tako i među državnim organima i institucijama, kao i da pojedinci nisu u mogućnosti ili ne žele da traže pravnu zaštitu zbog troškova postupka i nepoverenja u efikasnost i nezavisnost pravosudnog sistema.

Studija nudi preporuke koje istovremeno predstavljaju prioritete na kojima bi trebalo raditi u narednom periodu kako bi se unapredila efikasnost aktuelnog antidiskriminacionog pravnog i poltičkog okvira u praksi u Srbiji.

O stečenom iskustvu tokom istraživačkog rada na izradi studije, o sadržaju same stuije i o eventualnim očekivanjima u vezi sa njenim uticajem na poboljšanje efiksanosti zaštite od diskriminacije u Srbiji govorile su Joanna Whiteman iz organizacije Equal Rights Trust i adv. Kosana Beker, dok su pregled aktuelnih izazova sa aspekta različitih vulnerabilnih grupa dali predstavnici civilnog sektora, istovremeno članovi radne grupe formirane u cilju stručne podrške izradi studije: Dijana Malbaša, Autonomni ženski centar, Osman Balić, Liga Roma, Milan Djurić, Gayten-LGBT, Vladimir Petronijević, Grupa 484, Lazar Stefanović, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom.

Studija je dostupna na srpskom i engleskom jeziku.

Pogledajte saopštenje ERT-a ovde.

Medijske objave:

Romano Them