Neke od romskih porodica još uvek žive u nehigijenskim i ponižavajućim uslovima tačno godinu dana od prinudnog iseljenja iz naselja u Beogradu. Praxis i Evropski centar za prava Roma ističu probleme onih Roma koji su iseljeni iz Belvila koji nemaju adekvatan smeštaj niti podršku u procesu integracije. Takođe, ove nevladine organizacije pozivaju vlasti Srbije da zaustave prinudna iseljenja i pronađu održiva rešenja za sve one koji su do sada iseljeni.

Prošle godine, oko 1 000 Roma i Romkinja prinudno je iseljeno iz naselja pored Belvila u Beogradu. Otprilike polovina Roma iz naselja, sa adresama u Beogradu iseljena je u metalne kontejnere u nekoliko beogradskih opština, dok je druga polovina (133 romske porodice) prinuđena da se vrati u mesta prethodnog prebivališta. Većina ovih porodica vratila se u male, siromašne opštine na jugu Srbije.

Za tri romske porodice u Nišu, lokalne vlasti obezbedile su smeštaj u napuštenom magacinu, gde su tri meseca živeli bez vode, a osam meseci bez struje. Oni još uvek žive u veoma teškim i nehigijenskim uslovima suprotno međunarodnim standardima o adekvatnom alternativnom smeštaju, što je utvrdila i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Osim toga, porodice u Nišu nemaju sigurnost stambenog statusa – niko od njih nije primio nijedan zvanični dokument kojim se reguliše njihov boravak u smeštaju koji su im obezbedile lokalne vlasti. Ta činjenica ih čini dodatno ugroženim od novih prinudnih iseljenja.

Romi smešteni u Beogradu generalno su u boljoj poziciji od onih koji su poslati na jug, iako su neki od njih pretrpeli napade. Prvog maja 2012. godine, između 15 i 20 maskiranih osoba napalo je kontejnersko naselje  u Jabučkom ritu, u koje su se prethodno uselili neki od bivših stanovnika naselja Belvil. Maskirani muškarci su pored ostalih, uzvikivali i rasističke slogane: „Srbija Srbima, napolje sa Romima“ i nacrtali kukasti krst na jednom od kontejnera u kom stanuju Romi. 

Prinudna iseljenja nastavljaju da se sprovode u Beogradu, u suprotnosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava. Od aprila 2012. godine najmanje 27 porodica (101 osoba) prinudno je iseljeno iz neformalnih naselja u Beogradu, uključujući i stanovnike kontejnerskih naselja, a na osnovu kriterijuma za koje je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila da su diskriminatorni.

Evropski centar za prava Roma i Praxis pozdravljaju napore Grada Beograda i Evropske komisije koji se preduzimaju u cilju pronalaženja održivih i adekvatnih stambenih rešenja za iseljene Rome koji sada stanuju u kontejnerskim naseljima u Beogradu. Pored toga, vlasti moraju da preduzmu mere da obezbede adekvatan smeštaj i za Rome koji su poslati na jug Srbije.

Vlada i lokalne vlasti treba da zaustave prinudna iseljenja, usvoje pravni okvir koji će biti u saglasnosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava, i uz podršku međunarodne zajednice obezbede dovoljno sredstava, kako bi garantovali ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje pogotovo za Rome i druge ranjive grupe.

Za više informacija:

Dokumentarni film „Ovde sam“, u režiji Irene Fabri, biće prikazan na BELDOCS Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u okviru programa pod nazivom Srpska panorama.

Film „Ovde sam“, koji je Praxis producirao u saradnji sa Dokukinom, uz finansijsku podršku Evropske Unije, preispituje egzistencijalne probleme stanovnika neformalnih romskih naselja u Srbiji i uvodi gledaoce u veoma živ, paralelni svet marginalizovanih koji opstaje po principu vere i nade. U duhu marginalca, glavni junak iz subjektivne vizure upoznaje publiku sa svojim prijateljima čije sudbine najčešće zavise samo od jednog papira ili nečije dobre volje.

U nadi se da će projekcija dokumentarca „Ovde sam“ podsetiti vlasti da probleme stanovnika neformalnih romskih naselja u Srbiji treba rešiti u što kraćem roku, pozivamo vas da pogledate film 27. aprila u 17 časova u dvorani Doma omladine.

Više informacija o programu festivala i ulaznicama možete naći na sajtu festivala www.beldocs.rs.

Nevladine organizacije Praxis i Regionalni centar za manjine obaveštavaju javnost da je juče, 22. aprila 2013. godine i danas, 23. aprila 2013. godine Gradska uprava Grada Beograda, u saradnji sa Gradskom opštinom Čukarica, sprovela rušenje dela neformalnog romskog naselja koje se nalazi pored benzinskestanice OMV na Vidikovcu.

Rušenje dela naselja sprovedeno je radi održavanja „komunalnog reda“ u ovom delu Beograda, a porodicama čije kuće su porušene nije obezbeđen nikakav alternativni smeštaj niti asistencija nadležnih socijalnih službi. Nije im ponuđena nikakva nadoknada za uništenu ili oštećenu imovinu, a ukupno je porušeno između 30 i 40 objekata. Većina stanovnika ovog neformalnog naselja doselila se nakon iseljenja iz drugih naselja u kojima su živeli, kada su ostali bez adekvatne pomoći nadležnih socijalnih i drugih službi.

Prema informacijama dobijenim u razgovoru sa stanovnicima naselja, nad dvojicom od njih primenjena je fizička sila tokom sprovođenja iseljenja, a stanovnici naselja navode da nisu primili rešenja o rušenju objekata u kojima su živeli. Mnogi od njih sinoć su spavali pod vedrim nebom, na mestu na kom su se do juče nalazili njihovi  domovi.

Problemi koji se odnose na ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje ne mogu se rešavati prinudnim iseljenjima niti iznenadnim akcijama za održavanje „komunalnog reda“. Nasuprot ovoj, već ustaljenoj praksi, potrebno je hitno preduzeti mere koje se odnose na zaustavljanje prinudnih iseljenja i pronalaženje načina da se ova oblast zakonski uredi.

Videti snimak na TeVe-novinama: Romsko naselje nakon rušenja dela naselja 22. i 23. aprila
Videti snimak na TeVe-novinama: Ana Martinović iz Praxisa o rušenju dela romskog naselja na Vidikovcu 22. i 23. aprila

Praxis je dostavio prilog za izradu drugog i trećeg periodičnog izveštaja o sprovođenju Konvencije o pravima deteta, koji se tiče sagledavanja stanja u oblasti ostvarivanja prava na lično ime i na državljanstvo, zabranu diskriminacije, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. U cilju uticanja na poboljšanje opštih uslova za promovisanje i zaštitu prava deteta, kao jedne od elementarnih vrednosti savremenog društva na polju ljudskih prava, Praxis je nastojao da ukaže na konkretne pojavne oblike kršenja garantovanih prava deteta u navedenim oblastima i da usmeri rad na izradi izveštaja o primeni Konvencije u pravcu otklanjanja mogućnosti za kršenje pomenutih prava.

Videti dokument: Komentari Praxisa na zaključne primedbe Komiteta za prava deteta povodom izveštaja Republike Srbije (2008)

Praxis je dostavio prilog za izradu drugog i trećeg periodičnog izveštaja o sprovođenju Konvencije o pravima deteta, koji se tiče sagledavanja stanja u oblasti ostvarivanja prava na lično ime i na državljanstvo, zabranu diskriminacije, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. U cilju uticanja na poboljšanje opštih uslova za promovisanje i zaštitu prava deteta, kao jedne od elementarnih vrednosti savremenog društva na polju ljudskih prava, Praxis je nastojao da ukaže na konkretne pojavne oblike kršenja garantovanih prava deteta u navedenim oblastima i da usmeri rad na izradi izveštaja o primeni Konvencije u pravcu otklanjanja mogućnosti za kršenje pomenutih prava.

Videti dokument:  Komentari Praxisa na zaključne primedbe Komiteta za prava deteta povodom izveštaja Republike Srbije (2008)

Povodom poziva za dostavljanje komentara na Nacrt Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji za period 2012-2014. godine, Praxis je Kancelariji za ljudska i manjinska prava uputio komentare i sugestije za izmene u vezi sa pojedinim oblastima od značaja za ostvarivanje prava Roma, ali i dostizanje ciljeva utvrđenih strategijom. Praxis se posebno osvrnuo na izmene ili pojašnjenje mera, indikatora i nosilaca za njihovo ostvarivanje u delu u kom su one u nesaglasnosti sa trenutnim stanjem kako u pogledu zakonskog okvira tako i premene u praksi.

Videti: Komentare Praxisa na Nacrt Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma u RS za period 2012-2014

Dana 09.04.2013. godine u Kragujevcu je, u okviru projekta Poverenice za zaštitu ravnopravnosti pod nazivom „Ravnopravna šansa za bolje perspektive, jačanje romskog naroda u borbi protiv diskriminacije“, u saradnji sa Praxisom, održana javna tribina za pripadnike romske zajednice, čiji cilj je podizanje svesti o pojmu i značaju diskriminacije i mehanizmima zaštite ljudskih prava, ali i osnaživanje pripadnika ove osetljive društvene grupe u borbi protiv svih vidova diskriminatornog postupanja. Tribini su prisustvovali predstavnici organizacija čije su aktivnosti usmerene na zaštitu i pomoć marginalizovanim i isključenim društvenim grupama, pre svega pripadnicima romske zajednice.

Predstavnici kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti kroz svoje izlaganje istakli su činjenice koje ukazuju na postojanje izrazite socijalne distance između romske populacije i neromskog stanovništva, pojavne oblike i negativne efekte diskriminacije, kao i značaj izgradnje svesti o pravu na jednakost, raspoloživim mehanizmima zaštite prava i afirmacije uverenja o njihovoj pristupačnosti i svrsishodnosti. Predočeno je da je broj podnetih pritužbi za zaštitu od diskriminacije od strane pripadnika romske nacionalne manjine zabrinjavajuće mali. Ukazano je na važnost preuzimanja aktivne uloge u borbi protiv diskriminacije od strane pripadnika ugrožene grupe. Istaknuto je da je postupak po pritužbi besplatan, da je ekspeditivan, da su zahtevi u pogledu forme inicijalnog akta minimalni, u skladu sa čim je prisutnima sugerisano na dostupnost i jednostavnost postupka po pritužbi, kao instrumentu zaštite od diskriminacije koji ugroženim pripadnicima romske zajednice stoji na raspolaganju. Predstavnci kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti upoznali su prisutne sa osnovnim činjenicima i okolnostima nekih od postupaka koji su, zbog diskriminacije Roma, sprovedeni pred ovom institucijom, kao i sa najznačajnijim karakteristikama postupaka koji su pokrenuti pred nadležnim sudom.

Predstavnici Praxisa su, izlaganjem o problemima i preprekama koji se u praksi javljaju prilikom pokušaja i realizacije zaštite elementarnih ljudskih prava od diskriminatornih postupaka pojedinaca ili kolektiviteta, doprineli predstavljanju predmetnog pitanja i inicirali aktivnu diskusiju učesnika tribine o zapažanjima i iskustvima u navedenom domenu. Na osnovu komentara i eksponiranih stavova učesnika moglo se zaključiti da među pripadnicima romske zajednice svest o zabranjenosti diskriminacije postoji, ali je uočljiva potreba za preduzimanjem aktivnih mera kojima bi se romska populacija dodatno motivisala - kako u smislu upoznavanja sa raspoloživim mehanizmima zaštite svojih prava, tako i u pogledu spremnosti na preduzimanje konkretnih koraka unapređenja uslova života čitave romske zajednice.

Ciklus savetovanja na temu dopuna Zakona o vanparničnom postupku kojima se propisuje novi postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja završen je 29. marta 2013. godine, održavanjem seminara za sudije koje odlučuju u vanparničnom postupku, u prvom i drugom stepenu, kao i za sudijske saradnike, u Osnovnom sudu u Nišu. Seminaru su prisustvivale sudije i sudijski saradnici iz Vranja, Prokuplja, Pirota, Leskovca i Niša.

Kroz izlaganje prisutnim učesnicima, predstavnici Tehničke grupe, formirane na osnovu Sporazuma o razumevanju koji je zaključen između Ministarstva pravde i državne uprave, Zaštitnika građana i UNHCR-a, istakli su značaj normiranja postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja u cilju otklanjanja pojave pravno nevidljivih lica u Srbiji. Pravnim aspektima, tumačenjem i analizom sa stanovišta praktične primene usvojenih rešenja u svom izlaganju bavio se profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Nikola Bodiroga.

Značajna pitanja koja su postavljena u završnom delu seminara, u okviru diskusije učesnika o novousvojenoj regulativi, bila su usmerena na mogućnost pokretanja postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja za lica koja nisu uspela da u upravnom postupku sprovedu obnovu upisa u matične knjige koje su nestale ili uništene na Kosovu, kao i na tretman dokaznih sredstava koja bi se u ovom postupku pojavila – pre svega isprava izdatih od strane tela međunarodne zajednice (UNMIK), kao i organa kosovske vlasti. Naime, predočeno je da je u Nišu pokrenut postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja za lice koje je kao dokaz podnelo ispravu izdatu od strane UNMIK-a, što je kod postupajućeg sudije izazvalo dilemu da li se predmetni postupak može voditi za lice koje poseduje dokument iz čije sadržine nedvosmisleno proizilazi da su činjenice vremena i mesta rođenja precizno utvrđene. Predstavnica Ministarstva pravde i državne uprave pokušala je da objasni problem (ne)priznavanja kosovskih isprava i naglasila je da će uskoro doći do izmena važeće podzakonske regulative, na osnovu čega će postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja stajati kao alternativna mogućnost na raspolaganju licima koja zbog nedostatka dokaza nisu u mogućnosti da pred organima uprave izvrše obnovu upisa u matične knjige koje su nestale ili uništene na Kosovu. Takođe, sudije su savetovane da do tada činjenice u postupku dokazuju prevashodno saslušanjem svedoka.

Pored toga, na seminaru je postavljeno i pitanje mogućnosti sprovođenja postupka u odsustvu lica o kome se radi, uz saslušanje svedoka na propisan način i po predviđenoj proceduri. Stav koji je zauzet na ovom, kao i na ranije održanim seminarima u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, sugeriše postupajućim sudijama da se prema dokazima u postupku utvrđivanja vremena i mesta rođenja treba odnositi fleksibilno, da se u vidu mora imati interes države u pogledu otklanjanja pojave pravno nevidljivih lica, odnosno značaj upisa u matičnu knjigu rođenih, pa da u tom kontekstu treba pristupati dokaznim sredstvima. Prof. dr Bodiroga izrazio je mišljenje da fizičko odsustvo lica ne bi trebalo da predstavlja prepreku za izvođenje dokaza i sprovođenje postupka na zakonom predviđen način, posebno imajući u vidu da je ovaj postupak moguće pokrenuti i radi utvrđivanja vremena i mesta rođenja lica koje je preminulo, po predlogu subjekta sa dokazanim pravnim interesom za vođenje postupka.

Diskusija je okončana konstatacijama učesnika da su tumačenja i sugestije iznete na seminaru dovoljno jasne i od izuzetne koristi za buduće postupanje sudija, ali da se otvaranje novih pitanja očekuje sa formiranjem prakse sudova u ovoj oblasti. U tom smislu, najavljen je novi ciklus seminara na istu temu za sledeću godinu.

U Matičnoj službi Opštine Savski venac uspešno je izvršen upis u matičnu knjigu rođenih jednomesečne E.Ć., čija majka nije posedovala ličnu kartu, što često predstavlja problem.

Majka deteta je interno raseljeno lice sa Kosova, koja, pored raseljeničke legitimacije, poseduje izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu, dok otac deteta raspolaže urednom dokumentacijom. Dve nedelje pre upisa E.Ć. u matičnu knjigu rođenih, roditelji su pokušali da sprovedu isti postupak, ali je neposedovanje lične karte od strane majke novorođenčeta tom prilikom tretirano kao prepreka za upis deteta.

Nakon konsultacija pravnika Praxisa i zaposlenih u Matičnoj službi Savski venac, ipak se došlo do zadovoljavajućeg rešenja. Po sprovedenim proverama kod Komesarijata za izbeglice i migracije, raseljenička legitimacija poslužila je kao identifikacioni dokument, a roditelji E.Ć. su upućeni da pred nadležnim opštinskim službama daju izjave o prijavi rođenja deteta i priznanju očinstva, čemu je prisustvovao i pravnik Praxisa. Time je postupak upisa u matičnu knjigu rođenih uspešno sproveden, i to u zakonskom roku od 30 dana od rođenja deteta. Za svaku pohvalu je dobra volja postupajućih službenika da se eventualni formalnopravni nedostaci otklone  – sve u cilju zaštite pretežnijeg interesa, odnosno interesa deteta, što obično nije slučaj u situaciji kada majka ne poseduje ličnu kartu.

Povodom pritužbe koju je Praxis podneo zbog diskriminacije, odnosno segregacije romske dece u OŠ „Petar Tasić“ u Leskovcu  protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS, Uprave za društvene delatnosti Gradske uprave grada Leskovca i navedene škole, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela je mišljenje sa preporukom, dana 11.03.2013. godine. Poverenica nije utvrdila diskriminaciju, ali je preporukom naložila odgovornim subjektima da zajedničkim aktivnostima i u saradnji sa predstavnicima civilnog društva, bez odlaganja, preduzmu sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti, u cilju rešavanja problema segregacije, tj. prevelikog broja romske dece u odnosu na ostalu decu u OŠ „Petar Tasić“ u Leskovcu, kao i da u roku od 30 dana obaveste poverenicu o preduzetim i planiranim merama radi sprovođenja preporuke.

Diskriminacija na koju je ukazano u pritužbi posledica je činjenice da od 2011. godine isključivo deca romske nacionalnosti pohađaju OŠ „Petar Tasić“. U periodu primene tzv. „teritorijalnog principa“, odnosno obaveze roditelja da decu upisuju u najbližu školu prema mestu stanovanja, u školi je postojala mešovita struktura đaka, ali je ukidanje tog principa dovelo do stvaranja čiste romske vaspitno-obrazovne ustanove.