Praxis
Praxis podneo izveštaj Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava
Praxis i ENS podneli izveštaj o sprovođenju Konvencije o pravima deteta
Praxis i Evropska mreža za pitanje apatridije (ENS) podneli su Komitetu UN za prava deteta izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta u Srbiji. U izveštaju su izloženi problemi sa kojom se deca u Srbiji suočavaju u vezi sa upisom u matičnu knjigu rođenih i ostvarivanjem prava na državljanstvo, o problemu dečijih brakova i o ostvarivanju prava deteta na izražavanje svog mišljenja.
Tako se u izveštaju, između ostalog naglašava to da uprkos tome što Konvencija nalaže upis u matične knjige svakog deteta odmah po rođenju, u Srbijji nije moguć blagovremeni upis dece čije majke nemaju lične dokumente. Takođe se ukazuje na to da postoje problemi i u postupcima za naknadni upis dece, da postoje neprihvatljiva ograničenje u vezi sa sticanjem državljanstva po osnovu rođenja u Srbiji, te da mnogi građani i deca ne uspevaju da prijave prebivalište, što otežava ili onemogućava upis u matične knjige i pristup mnogim drugim pravima.
U izveštaju se ističe i to da je U Srbiji učestala pojava dečijih brakova među romskom populacijom, a da vlasti ne preduzimaju adekvatne mere kako bi suzbila i sprečila ovu pojavu. Takođe se skreće pažnja na to da u Srbiji ne postoje razvijeni mehanizmi koji bi obezbedili ostvarivanje prava deteta na slobodno izražavanje mišljenja.
U izveštaju Praxisa i ENS izneti su i komentari na pojedine navode Srbije date u njenom periodičnom Izveštaju o primeni Konvencije, a takođe se konstatuje i to da Srbije nije ispunila pojedine preporuke Komiteta iz zaključnih zapažanja o prethodnom periodičnom izveštaju Srbije.
Praxis i ENS podneli izveštaj o sprovođenju Konvencije o pravima deteta
Vodič za vođenje postupaka za lica koja imaju problem sa ličnim dokumentima
Godišnji izveštaj o dečjim brakovima u Srbiji za 2024. godinu
Pregled prepreka u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih, sticanje državljanstva i prijavu prebivališta u 2024. godini
Srbija mora da uspostavi postupak za utvrđivanje apatridije
Praxis je objavio publikaciju u kojoj se ukazuje na to da apatridi u Srbiji ne mogu da ostvare prava koja im garantuju Konvencija o pravnom položaju lica bez državljanstva i domaći propisi, te je stoga potrebno da se uspostavi postupak za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva. Publikacija je pripremljena u okviru projekta „Indeks apatridije“, Evropske mreže za pitanja apatridije.
Indeks apatridije (Statelessness Index) je onlajn alatka koja procenjuje kako zakoni, prakse i politike zemalja u Evropi štite lica bez državljanstva i šta rade na sprečavanju i smanjenju apatridije, u odnosu na međunarodne norme i dobru praksu. Indeks je prva takva alatka koja pruža sveobuhvatnu komparativnu analizu i trenutno obuhvata 32 evropske države, uključujući Srbiju. On omogućava korisnicima da lako uoče koje oblasti zakona, politika i prakse države mogu unaprediti. Namenjen je vladama, organizacijama civilnog društva, istraživačima, medijima i drugim zainteresovanim pojedincima, uključujući apatride.
Stotine ljudi živi u Srbiji bez potvrđenog državljanstva, bez upisa u matičnu knjigu rođenih, bez ličnih dokumenata i bez pristupa osnovnim pravima. Većina njih ima pravo na upis u matične knjige u Srbiji i na državljanstvo Srbije i, ukoliko pokrenu odgovarajuće postupke, može se očekivati da će većina i uspeti da reguliše svoj status. Ipak, postoje i oni koji ne ispunjavaju propisane uslove za sticanje državljanstva, kao i oni kojima nezakonita praksa onemogućava upis u matične knjige i potvrđivanje državljanstva.
Država je dužna da i njima pruži adekvatnu zaštitu i obezbedi im pristup osnovnim pravima. A da bi ispunila ovu obavezu, neophodno je da uspostavi postupak za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva. Indeks apatridije u procesu rešavanja ovog pitanja može biti od velike pomoći.
Ova publikacija je pripremljena u okviru projekta "Indeks apatridije" Evropske mreže za pitanja apatridije, uz podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Za sadržaj ove publikacije isključivo su odgovorni Praxis i Evropska mreža za pitanja apatridije, i ni na koji način ne predstavlja stavove UNHCR-a.
Publikaciju možete pogledati OVDE
Publikacija "Upis u matične knjige odmah po rođenju - problemi u Srbiji i rešenja drugih zemalja"
Publikacija "Upis u matične knjige odmah po rođenju - problemi u Srbiji i rešenja drugih zemalja" sadrži kratak pregled problema upisa u matične knjige odmah po rođenju u Srbiji, kao i pozitivnu praksu i moguća rešenja pojedinih evropskih zemalja, pripremljen u okviru projekta „Indeks apatridije“, Evropske mreže za pitanja apatridije.
Indeks apatridije (Statelessness Index) je onlajn alatka koja procenjuje kako zakoni, prakse i politike zemalja u Evropi štite lica bez državljanstva i šta rade na sprečavanju i smanjenju apatridije, u odnosu na međunarodne norme i dobru praksu. Indeks je prva takva alatka koja pruža sveobuhvatnu komparativnu analizu i trenutno obuhvata 32 evropske države, uključujući Srbiju. On omogućava korisnicima da lako uoče koje oblasti zakona, politika i prakse države mogu unaprediti. Namenjen je vladama, organizacijama civilnog društva, istraživačima, medijima i drugim zainteresovanim pojedincima, uključujući apatride.
Svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja – tako propisuju ratifikovane međunarodne konvencije, Ustav i Porodični zakon. Međutim, u Srbiji, ako majke novorođene dece nemaju lična dokumenta, njihova deca neće moći da budu upisana odmah po rođenju, već će morati da se vode dodatni postupci, zbog čega dete može da ostane neupisano i godinama nakon rođenja. Deca koja nisu upisana u matične knjige ostaju bez pristupa mnogim drugim pravima, poput prava na zdravstveno osiguranje ili socijalnu zaštitu.
Uzrok za izostanak blagovremenog upisa nalazi se u podzakonskim aktima koji regulišu postupak prijave rođenja i upis u matične knjige, koji propisuju da je za upis deteta neophodno da majke imaju lična dokumenta.
Međutim, u mnogim evropskim zemljama postoje mehanizmi koji omogućavaju da se deca upišu na vreme i u slučajevima kada roditelji ne poseduju lična dokumenta, kako je prikazano u Indeksu apatridije.
U publikaciji koju smo pripremili, predstavljeno je na koji način su neke zemlje rešile problem upisa u slučajevima kada roditelji nemaju dokumenta.
Neophodno je da se i u Srbiji otklone prepreke koje sprečavaju blagovremeni upis u matične knjige i da se na taj način svakom detetu omogući jednak pristup svim pravima u najosetljivijem periodu života. Primeri pozitivne prakse iz drugih zemalja mogu nadležnim organima u Srbiji da posluže kao putokaz na koji način se može regulisati ovo pitanje.
Važno je naglasiti i to da u Srbiji problem neupisivanja u matične knjige gotovo isključivo pogađa pripadnike romske nacionalne manjine, čiji položaj u mnogim slučajevima ionako karakterišu socijalna isključenost, nezaposlenost, siromaštvo, izostanak školske spreme, loša zdravstvena situacija, a neretko su i žrtve diskriminacije. Izostanak upisa u matične knjige samo produbljuje ove probleme i čini ih još teže rešivim.
Ova publikacija je pripremljena u okviru projekta "Indeks apatridije" Evropske mreže za pitanja apatridije, uz podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Za sadržaj ove publikacije isključivo su odgovorni Praxis i Evropska mreža za pitanja apatridije, i ni na koji način ne predstavlja stavove UNHCR-a.
Publikaciju možete pogledati OVDE
Deseto izdanje informatora Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova
„Nacionalna koalicija za okončanje dečijih brakova pripremila je deseto izdanje informatora koje ima za cilj da ukaže na problem dečjih brakova u Srbiji i aktivnosti koje se sprovode u cilju prevencije i eliminacije ove štetne pojave.
Informator, između ostalog, donosi vest o predstavljanju Vodiča za efikasnu podršku u slučaju dečjih brakova na lokalnom nivou sa primerima dobre prakse koji je izrađen na osnovu iskustava iz pet lokalnih samouprava u Srbiji.
Pored toga, u Informatoru je objavljen i tekst Isidore Nedić, studentkinje novinarstva na Fakultetu političkih nauka i glavne i odgovorne urednice magazina Student, sa kojom je, između ostalih, razgovarala i naša Nevena Marković.
Tekst informatora možete preuzeti OVDE.
Prilike za zapošljavanje u ugostiteljskoj industriji – utisci – Valentina
Valentina već ima iskustvo u radu u ugostiteljskoj industriji. Radila je prethodno kao sobarica u jednom hotelu u Bujanovačkoj banji, ali je to bio sezonski posao, i, nakon završetka sezone, morala je da nađe drugi posao kako bi doprinela izdržavanju svoje porodice.
Iako je već imala neko iskustvo, na trening na temu prilika u ugostiteljskoj industriji se prijavila kako bi proširila svoje znanje o hotelijerstvu, i dobila priliku da se dodatno usavrši. Ističe i da je deo treninga o radnom pravu bio izuzetno značajan za nju. „Naučila sam dosta, i o radnom pravu i diskriminaciji, i osećam se samostalnije, osnaženije i razmišljam o poslu i svojoj ulozi drugačije“.
Već na treningu, Valentina je pokazala značajno interesovanje za teme koje su obrađivane i želju da dodatno nauči, te se, stoga, prijavila i za stručnu praksu u hotelu „Royal Putnik“ u Vranju. „Sa prakse nosim jako lepe utiske, svi su bili jako kolegijalni, kao jedna porodica su,“ navodi Valentina. Dodaje da u hotelu očekuju da budeš pendantan i vredan, a da, ako imaš neki problem sa gostima ili bilo kakav drugi, da nema razloga za strah, da menadžmentu možeš da se obratiš i da se sve brzo i efikasno rešava.
S obzirom da je ovaj hotel jedan od najboljih u Vranju, Valentina ističe da bi u takvim uslovima volela da radi. Praksa u hotelu joj je omogućila da upozna funkcionisanje sistema, da se obučava u prestižnom hotelu, i da vidi kakve prilike postoje na tržištu i da tome teži.
Nakon prakse, Valentina je dobila dodatnu podršku da završi napredni kurs za sobaricu, koji je, kako navodi, traženiji i plaćeniji, i nada se, kada se bude ukazala prilika, da će se ponovo zaposliti u ovoj industriji i tu ostati.
Njena ambicija se tu ne završava, i navodi da je motiviše želja da stekne veće iskustvo i da, nakon nekog vremena na poziciji sobarice, može da postane i nadzornica.
Poručuje da bi svi mladi trebalo da iskoriste sve prilike koje se nude, da budu strpljivi, da nadograđuju svoje znanje, i veruje da će se prava prilika ukazati.
Trening, stručna praksa i dodatne obuke su sprovedene u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation.
- 1
- 2
- 3
- 1
- 2
- 3
POPULARNI TAGOVI
