Nasilje u porodici

Praxis

Praxis

Početkom oktobra ove godine, Praxis je upozorio da se trideset tri raseljene porodice sa Kosova nalaze u opasnosti da postanu beskućnici, nakon što im je naloženo iseljenje iz socijalnih stanova u kraljevačkom naselju Beranovac. 

Stanovnici Beranovca, kojima preti iseljenje, i predstavnica Praxisa, Marija Dražović, govorili su za Deutsche Welle o položaju u kome se ta lica nalaze danas i o izostanku razumevanja i adekvatnog odgovora na njihove teškoće.

Reportažu DW, koja sumira i sve događaje nakon objavljivanja našeg prvog saopštenja, možete pogledati ovde.

Povodom predstojećeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, Praxis je učestvovao u procesu konsultacija sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji i ujedno podneo prilog o napretku koji je ostvaren i preprekama koje su uočene nakon poslednjeg izveštaja Komisije iz 2016. godine. Praxisov prilog je usmeren na oblast reforme javne uprave i pristup osnovnim pravima, a posebna pažnja posvećena je položaju romske dece. Izneti su uočeni nedostaci u vezi sa primenom novog Zakona o opštem upravnom postupku i ukazano je na činjenicu da Srbija još uvek nije dobila Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, uprkos desetogodišnjoj debati o njegovom usvajanju. Prilog se osvrće i na preostale prepreke u vezi sa sprečavanjem apatridije i podseća da još uvek nije stvoren pravni okvir podesan da obezbedi svakom detetu da bude upisano u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju. Prilog upozorava na prekomernu zastupljenost romske dece u sistemu hraniteljstva, kao i na potrebu da se preduzmu dodatne mere kako bi se sprečila segregacija u obrazovanju i kako bi se obezbedio pristup kvalitetnom obrazovanju za svako dete. Najzad, prilog upozorava na problem dečjih, ranih i prinudnih brakova koji naročito pogađa romske devojčice kojima se, usled izostanka adekvatnog odgovora na ovu pojavu, uskraćuje pristup nizu osnovnih ljudskih prava.

Preuzmite prilog ovde.

Praxis je učestvovao na drugom sastankuNacionalne radne grupe (NRG) za praćenje reforme javne uprave (RJU) u Srbiji koji je održan u Beogradu 26. oktobra 2017. godine.

Kao uvod u sastanak NRG-a, održana je radionica za predstavnike organizacija civilnog društva (OCD) koje sprovode istraživačke projekte u okviru WeBER programa malih grantova, tokom koje su  razmenjena iskustva proistekla iz dosadašnjeg sprovođenja ovih projekata, i tokom koje su organizacije predstavile napredak u istraživanju i dosadašnje istraživačke nalaze koji se odnose na monitoring RJU na lokalnom nivou.

U ime organizacija dobitnica malih grantova za praćenje RJU na lokalnom nivou govorila je Milijana Trifković iz Praxisa, koja je predstavila prve nalaze istraživanja o transparentnosti organa lokalne samouprave i sprovođenju novog Zakona o opštem upravnom postupku na teritoriji Grada Kraljeva, dok je Danijela Jović iz Centra za ravnomerni regionalni razvoj – Cen TriR-a predstavila nalaze koji se odnose na trenutnu praksu zapošljavanja, učinak u oblasti upravljanja ljudskim resursima, kao i percepciju civilnog sektora o ovim pitanjima u Užicu, Požegi i Gornjem Milanovcu.

NRG je nacionalni konsultativni mehanizam za dijalog između civilnog društva i predstavnika relevantnih državnih organa o kreiranju i praćenju procesa RJU u zemljama Zapadnog Balkana. Nacionalne radne grupe su konstituisane u svakoj od ovih zemalja, a kao deo šire regionalne WeBER platforme. Više o NRG-u u Srbiji možete pronaći ovde.

Projekat WeBER (Western Balkans Enabling Project for Civil Society Monitoring of Public Administration Reform) je trogodišnji projekat koji finansira EU i ko-finansira Kraljevina Holandija. Više o projektu možete pronaći ovde.

Neposedovanje dokumenata ima izuzetno negativne posledice na živote hiljade Roma koji žive u državama Zapadnog Balkana i u Ukrajini, upozorava izveštaj organizacija Evropskog centra za prava Roma (ERRC), Instituta za pitanja apatridije i inkluziju  (ISI) i Evropske mreže za pitanja apatridije (ENS).

Izveštaj poziva države u regionu da usmere pažnju na Rome koji su bez državljanstva i da olakšaju proceduru prijave rođenja koja Romima otežava pristup dokumentima bez kojih ne bi mogli da dokažu svoj identitet i državljanstvo. Naglašeno je da ostavljanje romske dece bez izvoda iz matične knjige rođenih vodi ka njihovom odrastanju i životu bez državljanstva. Usled toga, hiljade Roma se suočava sa teškoćama u pristupu ključnim uslugama i pravima, poput prava  na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i stanovanje.

Jedna od intervjuisanih Romkinja iz Srbije navodi: "Nisam odustala, ali ne vidim da će se nešto dogoditi i promeniti moju situaciju na bolje. Žao mi je jer znam da bi mnoge stvari bile bolje kad bih samo imala državljanstvo i dokumente.” 

Izveštaj otkriva ozbiljne posledice koje su ratovi i raspad bivše SFRJ, zajedno sa sistemskom diskriminacijom i isključivanjem Roma, imali na njihove živote. Naročito je otežan položaj onih koji nisu mogli da dokažu državljanstvo. Romi koji su bili primorani da napuste svoje domove tokom rata, često bez ikakvih dokumenata, po povratku su se suočili sa komplikovanim procedurama i brojnim teškoćama prilikom pokušaja da pribave dokumente. Pored toga, institucionalna diskriminacija i rasizam, koji su zabeleženi u nekim od država obuhvaćenim istraživanjem, stvorili su prepreke koje Romima otežavaju pristup osnovnim pravima koje ostali građani uživaju.

Istraživanje ukazuje i na pozitivne i uspešne primere saradnje civilnog sektora sa državom u cilju olakšavanja procedura upisa u matične knjige rođenih, otklanjanja nedostataka u zakonodavstvu i podizanja svesti o važnosti rešavanja ovog problema. Ti napori pokazuju da se problem apatridije može rešiti proaktivnim pristupom i u skladu sa preporukama koje su iznete u ovom izveštaju, a koje mogu poslužiti kao primer dobre prakse za ostale države u regionu.

Izveštaj istovremeno poziva Evropsku komisiju da problem apatridije i diskriminacije prema Romima prepozna kao prioritetno pitanje u postupku pregovaranja za članstvo u Evropskoj uniji.

Za više informacija, videti saopštenje na linku.  

U prigradskom naselju Beranovac kod Kraljeva, počelo je sprovođenje iseljenja porodica iz socijalnih stanova, koji su izgrađeni u cilju pronalaženja trajnog i održivog rešavanja stambenog pitanja interno raseljenih lica sa Kosova.

Radi podsećanja, Opštinska stambena agencija Kraljevo (OSA) je nakon isteka roka od tri godine u kom su raniji stanovnici kolektivnih centara živeli besplatno u socijalnim stanovima na Beranovcu, uz plaćanje redovnih troškova za električnu energiju i komunalne usluge, propisala nove uslove, neprihvatljive za većinu porodica. Tako je jedan od zahteva za potpisivanje novog ugovora o pravu korišćenja stana bio da korisnici socijalnih stanova obezbede mesečni prihod u iznosu od minimum 75 evra u dinarskoj protivvrednosti po članu domaćinstva. U ponuđenim ugovorima, iznos mesečne obaveze na ime stanarine je iznosio 1,20 evra po metru kvadratnom, što je za korisnike penzija, socijalnih davanja ili privremene naknade za nezaposlena lica sa Kosova, kao i za stanare koji ne ostvaruju prihod, bilo nezamislivo. Zbog odbijanja da pristupe nepovoljnim ugovornim obavezama, OSA je, tokom 2013. godine, tužila trideset tri porodice za iseljenje, a sudski postupci ovih dana dobijaju epilog na njihovu štetu, tako da je u toku sprovođenje iseljenja iz socijalnih stanova. Stanarima socijalnih stanova, među kojima ima dece, starih i bolesnih lica, nije ponuđeno alternativno rešenje i u riziku su da postanu beskućnici.

Postavljanju novih, nepovoljnih uslova za korišćenje socijalnih stanova nisu prethodile konsultacije sa korisnicima socijalnih stanova u cilju pronalaženja rešenja koje bi uvažavalo i njihove potrebe i koje bi sprečilo vođenje dugotrajnih sudskih postupaka.

Na kraju, skrećemo pažnju na to da konsultacije sa građanima predstavljaju zahtev u procesu reforme javne uprave, odnosno ključni segment dobrog upravljanja, a dobra uprava je preduslov za poštovanje ljudskih prava.

Za više informacija, videti saopštenje na linku

Neuključivanje javnosti u proces kreiranja odluka može za posledicu imati nezakonitost ili neustavnost usvojenih akata, što će uvek biti slučaj ukoliko javna rasprava nije održana uprkos tome što je propisana obaveza njenog sprovođenja. Takvo stanovište zauzeo je i Ustavni sud odlučujući o inicijativama za ocenu ustavnosti i zakonitosti opštih akata. Ustavni sud je ocenio da osporene odluke organa uprave u Ćupriji, Mionici i Kraljevu, kojima su utvrđene naknade za zaštitu životne sredine, nisu u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, jer organi uprave prilikom donošenja osporenih odluka nisu sproveli javnu raspravu, što je bilo propisano kao obavezna faza u postupku donošenja takve vrste akata. 

Potrebno je imati u vidu i da je članom 51 Ustava utvrđeno da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i da su sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju i da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa. Netransparentan proces donošenja odluka i neuključivanje građana i organizacija civilnog društva za posledicu može imati i neustavnost usvojenih akata, što potvrđuje i praksa Ustavnog suda, koji je utvrdio da je u odlukama organa uprave u Ćupriji i Mionici „izostavljanjem sprovođenja javne rasprave prilikom donošenja (...) odluke prekršeno i ustavno pravo na obaveštenost iz člana 51. Stav 1 Ustava“. 

Pored toga, važno je ukazati i na necelishodnu odluku Skupštine grada Kraljeva o naknadi troškova za vantelesnu oplodnju, koja je isključivala pravo na naknadu troškova marginalizovanim grupama. Tom odlukom, zbog nemogućnosti da ispune uslov u pogledu prijave prebivališta, neopravdano su bila isključena interno raseljena lica koja od 1999. godine imaju prijavljeno boravište u Kraljevu. Donošenju odluke nisu prethodile konsultacije sa OCD ili građanima. Nakon što je Praxis podneo pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, organ uprave je izmenio spornu odluku, pokazujući time spremnost da ostvarivanje prava obezbedi svim građankama i građanima, pod jednakim uslovima. Civilno društvo ima važnu ulogu u otklanjanju takvih nedostataka. Međutim, nesumnjivo je da bi postupanje uprave bilo efikasnije ukoliko bi se OCD i građani uključili već u proces pripreme akata, kako bi se sprečilo da uopšte budu usvojene necelishodne ili diskriminatorne odluke.

Učešće javnosti u kreiranju politika jedan je od ključnih segmenata dobrog upravljanja, a dobra uprava preduslov za stvaranje okvira za puno poštovanje ljudskih prava. Transparenost u postupanju organa uprave i učešće organizacija civilnog društva i građana u procesu odlučivanja jedan je od fokusa Praxisovog projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu.             

Za više informacija, videti saopštenje na linku.  

Dana 28. jula 2017. godine, održan je informativni  sastanak sa predstavnicima medija u cilju ukazivanja na značaj reforme javne uprave i uloge medija u tom procesu u prostorijama Gradske uprave Grada Kraljeva. Sastanak je održan kao deo aktivnosti na projektu Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, koji Praxis sprovodi u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.

Marija Dražović, pravna savetnica Praxisa, upoznala je učesnike sa značajem koji reforma javne uprave ima u procesu pridruživanja EU, kao i da predstavlja jedan od prioritetnih zadataka koje Srbija treba uspešno da savlada u tom procesu. Skrenuta je pažnja da kriterijumi za proširenje EU prepoznaju i naglašavaju potrebu da država izgradi nacionalnu javnu upravu koja ima kapacitet da sledi principe dobre uprave i da delotvorno prenosi i sprovodi pravne tekovine EU (acquis communautaire). 

Imajući u vidu značaj uloge koju mediji imaju u smislu praćenja i izveštavanja o složenom procesu reforme uprave, odnosno o napretku i izazovima predstavljeni su SIGMA principi javne uprave i predstavnici medija su pozvani da se upoznaju sa sadržinom principa i okvirom za monitoring koji omogućavaju praćenje razvoja napretka tokom vremena.

Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, govorila je o ulozi koju organizacije civilnog društva i mediji imaju i istakla njihov značaj da kroz odgovorno i informisano praćenje i izveštavanje podižu nivo svesti i informisanosti građana o napretku reformi i njihovom značaju za proces evropskih integracija. 

Ako se osvrnemo na fazu izrade zakona, kao glavnog instrumenta politike, primetno je da se neretko realizuje bez dovoljne prethodne analize i procene uticaja efekata propisa, bez sprovođenja javne rasprave i uključivanja građana. Istraživanja ukazuju da je tek za svaki deseti propis organizovana javna rasprava, dok procenat usvajanja zakona po hitnom postupku  iznosi više od 70%, što se ne može opravdati izgovorom da dinamika procesa evropskih integracija zahteva usvajanje propisa po hitnom postupku. U tom smislu je primetan i sužen prostor za učešće organizacija civilnog društva, a utisak je da javne vlasti prepoznaju  njihov značaj samo zbog potrebe da ispune očekivanja EU, a ne zato što smatraju da je to uslov funkcionalne demokratije.

Uloga medija, kao pokretača javne debate, u oblasti reforme javne uprave nije dovoljno razvijena, kako zbog finansijske nestabilnosti, tako i zbog nedovoljno podsticajnog okruženja za istraživanje specifičnih tema, što je posebno slučaj sa lokalnim medijima.

Na kraju su predstavnici medija istakli da prepoznaju značaj njihovog učešća u procesu reforme javne uprave, ali i nizak stepen svesti građana o efektima koje uspešne reforme imaju na njihov svakodnevni život.  

Zaključeno je da su brojni izazovi sa kojima se civilno društvo i mediji suočavaju u reformi javne uprave, tako da je veoma značajno jačati njihove kapacitete kako bi bili efikasni „monitori“ i aktivni učesnici u procesu reformi.

Za više informacija, videti saopštenje na linku.

Praxis je, u saradnji sa organizacijama Institute on Statelessness and Inclusion, European Network on Statelessness i European Roma Rights Centre, u okviru trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda, Savetu za ljudska prava podneo prilog koji se odnosi na preostale probleme u oblasti sprečavanja apatridije i zaštite lica bez državljanstva u Srbiji. Prilog ukazuje na prepreke u vezi sa obezbeđivanjem blagovremenog upisa činjenice rođenja deteta u matične evidencije, na teškoće u vezi sa sticanjem državljanstva za decu rođenu u Srbiji koja nemaju pravo na državljanstvo druge države, kao i na problem osoba koje su bile upisane u matične knjige koje su uništene tokom sukoba na Kosovu 1999. godine ili se smatraju nedostupnim organima Srbije.

Budući da bi Srbija uskoro mogla da dobije nov Zakon o strancima, prilog ukazuje i na trenutnu verziju Nacrta zakona o strancima čije odredbe o određivanju i produžetku imigracionog pritvora diskriminišu lica bez državljanstva i čine ih podložnijim proizvoljnom pritvaranju. Prilog podseća i na teškoće koje mogu proisteći zbog nepostojanja procedure za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva.

Najzad, prilog sadrži jasne preporuke podesne da obezbede blagovremeni upis činjenice rođenja svakog deteta i doslednije poštovanje prava na državljanstvo, kao i da olakšaju pristup garantovanim pravima licima koja su ostala bez državljanstva i da ih zaštite od dugotrajnog ili proizvoljnog lišavanja slobode.

Preuzmite prilog ovde.

U poslednjih nekoliko dana, zabeležena su dva slučaja u kojima notari zahtevaju od građana da za overu potpisa plate drastično veće iznose od onih koji su propisani notarskom tarifom. Tako je od Praxisovih korisnika za overu potpisa traženo da plate oko 4.000 dinara u Kragujevcu, odnosno oko 5.000 dinara u Beogradu, iako za ovaj posao, prema Javnobeležničkoj tarifi, notaru pripada nagrada od 360 dinara. 

Karakteristično je da su u oba slučaja u pitanju lica koja ne poseduju lične karte, niti su u evidenciji državljana. Zbog toga je prilikom overe punomoćja njihov identitet utvrđen na osnovu izjava dva svedoka, a notari su iz tog razloga hteli da naplate mnogostruko veći iznos za overu potpisa, iako Javnobeležnička tarifa ne dozvoljava uvećanje nagrade u takvim slučajevima.

Zbog nepropisnog postupanja notara, oštećena stranka je preko Praxisa podnela pritužbu Javnobeležničkoj komori. Praxis očekuje da će komora reagovati na adekvatan način i da će preduprediti pojavu sličnih slučajeva u budućnosti. Izuzetno je važno da se obezbedi dosledno poštovanje propisane tarife, jer se među osobama koje ne poseduju lične isprave i čiji identitet je potrebno utvrditi uz pomoć svedoka gotovo isključivo nalaze pravno nevidljivi Romi. Oni se bez sumnje mogu svrstati među najsiromašnije građane, a sada se od njih traži da plate više nego desetostruko uvećan iznos koji je propisan za overu. Pri tom, punomoćja overavaju sa ciljem da pokrenu postupke radi upisa u matične knjige, koji bi trebalo da im omoguće da napokon postanu punopravni i jednaki građani, a opisana nezakonita praksa pojedinih notara sprečava pravno neuke i siromašne Rome u tome. 

Praxis podseća da su od 1. marta 2017. godine notari postali jedini nadležni za overu potpisa, prepisa i rukopisa. Tada se od predsednika Javnobeležničke komore moglo čuti da će overa kod notara biti jeftinija nego što je bila u opštinama. Međutim, ovo se ne odnosi na pravno nevidljive Rome koji su ranije bili u potpunosti oslobođeni plaćanja republičkih taksi za overu dokumenata koji se koriste za upis u matične knjige. Sada, međutim, ne samo da nisu oslobođeni plaćanja, već se nepropisnim postupanjem pojednih notara stavljaju u znatno teži položaj od ostalih građana. Zapravo se od najsiromašnijih građana traži da plate najviše. Stoga je neophodna hitna reakcija Javnobeležničke komore, kako bi se okončala i predupredila ova nedospustiva praksa pojednih notara.

Od 1. juna 2017. godine Praxis sprovodi desetomesečni projekat Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, a u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.

Osnovni cilj projekta je da učini transparentnim podatke o reformi javne uprave na lokalnom nivou, unapredi servisnu ulogu lokalnih organa uprave i informisanost građana o tome, da poboljša mehanizme saradnje jedinice lokalne samouprave sa građanima i organizacijama civilnog društva i doprinese tome da principi javne uprave budu snažnije ugrađeni u lokalne odluke i način pružanja usluga.

Tokom realizacije projekta, najznačajnije aktivnosti su usmerene na analizu procesa donošenja odluka i kreiranja politika na lokalnom nivou, monitoring primene Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP), kampanju podizanja javne svesti, javno zagovaranje radi obezbeđivanja dosledne primene ZUP-a i objavljivanje izveštaja u kome će biti prikazani najznačajniji rezultati projektnih aktivnosti i formulisane preporuke za unapređenje procesa reforme javne uprave na lokalnom nivou.

Praxis će ostvarivati i promovisati ciljeve projekta u bliskoj saradnji sa Radio televizijom Kraljevo i Ibarskim novostima, kao i drugim medijima na lokalu.

Za više informacija, videti saopštenje na linku

Izvestaji praxisa

 

POPULARNI TAGOVI

 

Praxis watch

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action