Diskriminacija

Praxis

Praxis

Povodom Svetskog dana deteta i obeležavanja 25 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija, Praxis još jednom skreće pažnju da promovisanje prava deteta i briga o deci moraju da budu najvažniji prioritet države.

Praxis podseća da se i pored toga što je važnost poštovanja prava deteta u Srbiji poslednjih godina postala vidljivija, država i dalje ne čini dovoljne napore da se pravni i institucionalni okvir unapredi, kako bi svako dete jednako uživalo prava garantovana Ustavom, zakonima, Konvencijom o pravima deteta i drugim međunarodnim ugovorima koje je ratifikovala Republika Srbija.

U Srbiji i danas žive pravno nevidljiva deca koja nemaju pristup pravima, kao posledica nepoštovanja člana 7 Konvencije o pravima deteta, kojim je predviđeno da će svako dete biti upisano odmah nakon rođenja i da će od rođenja imati pravo na ime i pravo na sticanje državljanstva.

Iako je diskriminacija zabranjena Ustavom i zakonom, veoma je rasprostranjena, a posebno prema romskoj deci i deci sa invaliditetom. Deca iz osetljivih društvenih grupa još uvek se suočavaju sa mnogim problemima, naročito pri pristupu pravima na obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Najbolji interes deteta se potpuno zanemaruje i prilikom medijskog izveštavanja, a procenat dece koja su izložena nekom vidu zlostavljanja još uvek je izuzetno visok.

Da bi se obezbedilo garantovanje i zaštita prava deteta u svim oblastima društvenog života za svako dete, podsećamo državu na važnost donošenja Zakona o pravima deteta, Zakona o dečjem ombudsmanu i Pravilnika o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika ili trećeg lica u institucijama obrazovanja, kao i neophodnost angažovanja svih nivoa vlasti.

Mrežа orgаnizаcijа zа decu Srbije – MODS nа dаn kаdа se obeležаvа Svetski dаn detetа i 25 godinа od usvаjаnjа Konvencije o prаvimа detetа Ujedinjenih nаcijа podsećа dа je držаvа dostа urаdilа nа unаpređenju i stvаrаnju pozitivnog zаkonskog okvirа zа bolji život dece u Srbiji, аli dа i dаlje postoje veliki problemi i izаzovi.

Držаvа se obаvezаlа dа će sve učiniti dа decа u Srbiji budu bezbednа, аli nаs, sа prvim hlаdnim dаnimа, mediji obаveštаvаju o nesrećnim slučаjevimа u kojimа su decа izgorelа u svojim kаrtonskim kućаmа. Nаžаlost, pokаzаlo se dа ni školskа dvorištа nisu bezbednа i dа mogu dа budu opаsnа po život dece.

U poslednje dve decenije broj dece u Srbiji se smаnjio zа 580 000 i sаdа decа u Srbiji čine 17,6 % stаnovništvа. Procenаt dece kojа nа vreme prime sve preporučene vаkcine je 70,5 %. Nаžаlost, nisu svoj deci mlаđoj od 5 godinа dostupne igrаčke i knjige – blizu jedne trećine dece odrаstа bez njih. Još uvek je izаzov zа držаvu dа osigurа odrаstаnje dece u krugu porodice i u svom prirodnom okruženju. I dаlje su romskа decа prezаstupljenа u sistemu formаlne nege, dok su decа sа smetnjаmа u rаzvoju prezаstupljenа u institucionаlnom smeštаju (od ukupnog brojа dece nа rezidencijаlnom smeštаju, 58.5% su decа sа smetnjаmа u rаzvoju, а od ukupnog brojа dece u porodičnom smeštаju, sаmo 9% su decа sа smetnjаmа u rаzvoju). Pored togа, diskriminаcijа dece je i dаlje veomа rаsprostrаnjenа, а posebno premа romskoj deci i deci sа invаliditetom.

Ohrаbruje podаtаk dа se smаnjio broj roditeljа koji se izjаšnjаvа dа u odgаjаnju dece koriste nаsilne metode; dа sаdа više od polovine roditeljа (57%) u Srbiji ne primenjuje nаsilne metode u disciplinovаnju dece i dа možemo očekivаti dа će se u Srbiji izričito zаbrаniti telesno kаžnjаvаnje dece.

Mrežа orgаnizаcijа zа decu Srbije – MODS pozivа Vlаdu Republike Srbije i Nаrodnu skupštinu dа u godini jubilejа Konvencije o prаvimа detetа posvete posebnu pаžnju rešаvаnju brojnih problemа i preprekа koje stoje nа putu ostvаrivаnjа prаvа sve dece – prаvа dа se bez diskriminаcije prаvilno rаzvijаju i rаstu, igrаju se i obrаzuju i dostojаnstveno, bezbedno, zdrаvo i srećno žive.

Vlada Srbije utvrdila je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2015. godinu. Najznačajnija novina u akcionom planu za 2015. godinu jeste nova mera aktivne politike zapošljavanje, nazvana „integracija korisnika novčane socijalne pomoći na tržište rada“. Mera se sastoji iz dvanaestomesečne subvencije dela zarade zaposlenih korisnika socijalne pomoći, u iznosu od 10.000 diinara mesečno. Poslodavac (koji pripada privatnom sektoru) dužan je da nakon isteka tih 12 meseci zadrži zaposlenog u radnom odnosu još godinu dana. Predviđeno je i da novozaposleni korisnici socijalne pomoći dobiju tzv. stimulaciju u iznosu od  2.000 dinara mesečno, u trajanju od 18 meseci, ali samo - kako se to navodi u akcionom planu – „u zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava i mogućnosti“!

U kategorije teže zapošljivih lica sada su uvršteni i korisnici socijalne pomoći, a kao jedna od ovih kategorija ponovo se navode i Romi, koji u NAPZZ za 2014. nisu bili određeni kao posebna kategorija teže zapošljivih lica, već su bili svrstani u grupu „ostalih teže zapošljivih lica i posebno osetljive kategorije nezaposlenih“. Među ovim ostalim licima u akcionom planu za 2015. ponovo se nalaze i izbegla i interno raseljena lica, povratnici po sporazumu o readmisiji, žrtve porodičnog naselja i trgovine ljudima.

I za 2015. godinu predviđene su subvencije poslodavcima za zapošljavanje Roma, javni radovi,  a tu je i „paket usluga za lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovane“ u kome se, pored ostalog,  nalaze i motivacione obuke i uključivanje u programe osnovnog obrazovanja odraslih i javne radove. Među programima i merama aktive politike zaposšljavanja nalaze se i dve nove mere: učeće ministarstva u realizaciji raznih strategija (među kojima i Strategije za unapređenje položaja Roma) i projekata (jedan od njih je projekat „Ovde smo zajedno – evrospka podrška za inkluziju Roma“).

U odnosu na prethodnu godinu, tabela prioriteta, mera i aktivnosti za realizaciju NAPZ malo je drugačije koncipirana i sada ne sadrži poseban deo u kome su objedinjene mere koje se odnose na Rome, ali i dalje se u tabeli nalaze mere poput subvencija za zapošljavanje Roma, organizacija motivacionih treninga za Rome, i to posebno za korisnike novčane socijalne pomoći, podsticanje preduzetništva i zapošljavanja Roma kroz realizaciju edukativnih seminara i obuka o preduzetništvu.

Kao ni u NAPZ za 2014. godinu, ni u planu za 2015. godinu ne nalaze se posebne mere namenjene Romkinjama, a izostavljena je i saradnja sa romskim udruženjima i pružanje pomoći u izradi predloga projekata javnih radova koji bi angažovali pretežno Rome, što je bilo predviđeno planom za 2013. godinu.

Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći delimično je izmenjen nakon oštrih kritika nevladinih organizacija koje pružaju besplatnu pravnu pomoć.  Zamerke na Nacrt pre svega su se odnosile na znatno sužavanje kruga korisnika besplatne pravne pomoći, izbоr cеntаrа zа sоciјаlni rаd za nadležne o odlučivanju о zаhtеvimа zа bеsplаtnu prаvnu pоmоć  i način regulisanja rada pružalaca pomoći.

Delimično ili potpuno usvojene kritike tiču se obima korisnika besplatne pravne pomoći, načina podnošenja zahteva za besplatnu pravnu pomoć i uslova rada pružalaca besplatne pravne pomoći. Tako Nacrt sada predviđa da je obaveza države da garantuje pravo na besplatnu pravnu pomoć onim grupama građanki i građana kojima je ovo pravo priznato po međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija prihvatila. Način podnošenja zahteva za besplatnu pravnu pomoć je olakšan, s obzirom na to da osim pismenog, sada postoji mogućnost podnošenja usmenog zahteva. Ovim  više nisu eliminisane osobe sa invaliditetom, hospitalizovane osobe i lica protiv kojih se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti. Zahtevi se podnose Centrima za socijalni rad, koji imaju duplo duži rok da odluče o zahtevima koji nisu hitni (15 dana).  Takođe, više ne postoji uslov da tražilac besplatne pravne pomoći navede pravo ili slobodu koje smatra povređenim, što je podrazumevalo poznavanje pravih propisa. Kаda је rеč o uslovima rada za pružaoce besplatne pravne pomoći, Nacrt je izmenjen u pogledu uslova za naknadu koju država daje pružaocima sekundarne pravne pomoći. U sekundarnu pravnu pomoć sem medijacije i zastupanja pred sudom, sada spadaju i pisanje tužbi i drugih podnesaka. Na kraju,  sankcije za pružaoce pravne pomoći su smanjene.

Narcrt je ostao nepromenjen po pitanju nadležnosti cеntara zа sоciјаlni rаd. Nevladine organizacije skrenule su pažnju na to da centri nemaju dovoljno kapaciteta, kako u smislu neophodnog znanja koje prevazilazi pitanja socijalne pomoći za koje su centri specijalizovani, tako i imajući u vidu obim posla koji je već sada prevelik. Takođe, postoji mogućnost sukoba interesa centara sa pоtеnciјаlnim kоrisnicimа bеsplаtnе prаvnе pоmоći. Bez obzira na sve pomenuto, jedina izmena koja je učinjena jeste već pomenuti duži rok za odlučivanje o zahtevima. Nacrt takođe zadržava odredbe koje propisuju nefinansiranje primarne pravne pomoći. Konačno, Nacrt ne uvažava specijalizacije pružalaca besplatne pravne pomoći po pojedinim pravnim oblastima.

Iako je očigledno da je nova verzija Nacrta predstavlja pomak jer su bar neki komentari i kritike nevladinog sektora naišli na razumevanje nadležnih ministarstava, i dalje postoji bojazan da će usled određenih propusta, funkcionisanje i efikasnost sistema besplatne pravne pomoći  biti ozbiljno ugroženi. S obzirom na sve pomenuto, organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć ukazivaće i dalje na nedostatke koje smatraju ključnim za održivo funkcionisanje sistema besplatne pravne pomoći.

Za Radio Beograd 1, na temu podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći, govorila je zamenica izvršne direktorke Praxisa Jasmina Miković.

Preuzmite prilog ovde.

Izveštaj Procena potreba interno raseljenih lica u Srbiji analizira podatke istraživanja sprovedenog među interno raseljenim licima u Srbiji. Cilj istraživanja je identifikacija glavnih problema raseljenih lica u Srbiji, ranjivih grupa među njima i ukazivanje na pravce delovanja u smeru poboljšanja njihovog položaja.

Podatke je prikupio Republički zavod za statistiku za potrebe Visokog Komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija i Komesarijata za izbeglice Republike Srbije u toku oktobra i novembra 2010. godine. Uzorak je obuhvatio 2.006 domaćinstava, odnosno 8.335 pojedinaca. Prema dobijenim rezultatima, domaćinstva u potrebi čine 45,2% anketiranih domaćinstava.

Preuzmite izveštaj ovde.

Dana 4. novembra 2014. godine, Praxis je, uz podršku SKRUG-a, koji okuplja 72 organizacije civilnog društva, i Mreže organizacija za decu Srbije, koja okuplja 95 organizacija civilnog društva, uputio molbu Komesarijatu za izbeglice i migracije za urgentno pružanje pomoći stanovnicima neformalnog naselja „Čukarička šuma“ u vidu dodele materijala za ogrev.

Povod za obraćanje je nedavni protest koji su građani/ke naselja Čukarička padina organizovali protiv stanovnika/ca obližnjeg neformalnog naselja „Čukarička šuma“, zbog „problema koji imaju sa stanovnicima neformalnog naselja“, jer ih svakodnevno ugrožava kancerogeni dim, koji potiče od paljenja guma, kablova i drugih sekundarnih sirovina u tom naselju.

Nažalost, svedoci smo široko rasprostranjene diskriminacije prema Romima i Romkinjama, kao i brojnih incidenata koji su obeležili protekli period. Posebno ističemo nasilje i rasističke napade na stanovnike/ce u Resniku i Kamendinu, na koje je Praxis reagovao zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva. Imajući to u vidu, izražavamo zabrinutost za stanovnike/ce naselja „Čukarička šuma“, jer proteste smatramo ozbiljnom pretnjom ugrožavanja mira i bezbednosti stanovnika/ca naselja.

Praxis je u više navrata, samostalno i u prisustvu brojnih delegacija, obilazio predmetno naselje u cilju pružanja besplatne pravne pomoći stanovnicima naselja u postupcima koji se tiču ostvarivanja statusnih i socioekonomskih prava, tako da uvid u stanje na terenu ima kako sa aspekta pristupa pravima, tako i u pogledu životnih uslova stanovnika naselja.

U neformalnom naselju „Čukarička šuma“ žive Romi i Romkinje, uglavnom interno raseljena lica sa Kosova. U vezi sa problemom koji stanovnici/ce ovog naselja imaju usled nedostatka drva za ogrev Praxis se obraćao prošle godine Komesarijatu za izbeglice i migracije, kao i Gradskoj opštini Čukarica. Povodom Praxisovog zahteva za pristup informacijama od javnog značaja u kome je traženo da se dostave podaci o vrsti pomoći, a posebno materijalu za ogrev, koju je od 2006. godine Komesarijat pružio stanovnicima naselja „Čukarička šuma“, Komesarijat za izbeglice i migracije je dopisom odgovorio da u periodu od 2010. do 2013. godine „stanovnicima navedenog naselja nije dodeljivana pomoć pri kupovini drva za ogrev“, a u narednom dopisu da u periodu od 2006. do 2009. Gradskoj opštini Čukarica „nisu prenošena sredstva za pomoć pri kupovini drva za ogrev“.

Nekoliko stotina interno raseljenih lica sa Kosova u ovom naselju živi već 15 godina, i to u improvizovanim stambenim objektima bez ikakve infrastrukture, u uslovima koji se mogu opisati kao krajnje nehumani. Gotovo bez izuzetka, reč je o nezaposlenim osobama, značajan broj njih još uvek nije uspeo da pribavi potrebna lična dokumenta, a najčešće žive isključivo od sakupljanja sekundarnih sirovina i naprosto nemaju sredstava za kupovinu standardnog materijala za ogrev. Nakon 15 godina još uvek ne postoji naznaka za pronalaženje trajnog i održivog stambenog rešenja za ova lica. Iako građani koji protestuju ističu da je zbog kancerogenog dima ugroženo njihovo zdravlje i zdravlje njihove dece, očigledno je da zapravo najviše trpi zdravlje stanovnika samog naselja „Čukarička šuma“, među kojima je veliki broj dece, a od kojih mnogi uopšte i ne poseduju zdravstvene knjižice.

Svesni smo činjenice da je za rešavanje problema stanovnika/ca neformalnog naselja „Čukarička šuma“ i pronalaženje trajnog i održivog rešenja za pitanje stanovanja neophodno uključivanje svih relevantnih aktera. Zbog toga smo se obratili Komesarijatu za izbeglice i migracije sa molbom da preduzme mere i aktivnosti u okviru svoje nadležnosti i da u saradnji sa relevantnim institucijama i državnim organima osigura da rešavanje stambenog pitanja stanovnika ovog naselja u najskorije vreme dođe na dnevni red, a da kao najurgentnije obezbedi da im se uputi pomoć u vidu dodele drva za ogrev.

Štrajk advokata još jednom je pokazao slabosti pravosudnog sistema u Srbiji. O problemima pravosudnog sistema govorila je i Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije u procesu pridruživanja. Veliki broj predmeta, dužina trajanja sudskih postupaka, zastarelost i drugo, samo su neki od razloga zbog kojih je otežan pristup pravdi građana/ki.

Ovim je posebno ugrožen deo stanovništva koje se svrstava u osetljive grupe kao što su žene žrtve nasilja, deca, Romi i Romkinje. Zastupajući osetljive grupe, Praxis je kroz svoje zagovaračke aktivnosti ukazivao na probleme sa kojima se one suočavaju u postupku traženja sudske zaštite. Najveći problem za sve njih predstavlja dužina trajanja sudskih postupaka, ali i nemogućnost da u kratkom roku ostvare pravo na privremene mere koje su prema važećim propisima hitne.

Skoro dva meseca pravosudni sistem u Srbiji nije u mogućnosti da pruži zaštitu osetljivim grupama. Na primer, krivični postupci zbog krivičnog dela nasilja u porodici odlažu se zbog nedolaska branioca okrivljenih, čime se dovodi u opasnost i sam postupak, jer može doći do zastarevanja. Takođe, žrtvama nasilja je zbog nedolaska zastupnika tuženih, u postupcima radi određivanja mera zaštite od nasilja u porodici, uskraćeno pravo na hitnu zaštitu. Na taj način je direktno ugrožena bezbednost žrtve.

Zahtevamo od Ministarstva pravde da što hitnije pronađe rešenje kojim bi se ovaj, ali i svi ostali problemi u pravosudnom sistemu Srbije, otklonili i kako bi se građanima olakšao pristup pravdi.

Dana 3. novembra 2014. godine, Praxis i Stalna konferencija romskih udruženja građana (SKRUG) – Liga Roma, koja okuplja 72 organizacije civilnog društva, podneli su inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći. Ujedno, Praxis je podržao zahtev YUCOM-a, Autonomnog ženskog centra i Regionalnog centra za manjine upućen Vladi Republike Srbije kojim se traži hitna obustava primene Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći.

Podsećanja radi, Vlada Republike Srbije je 15. oktobra 2014. godine donela Uredbu o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći (Uredba), čije donošenje su osudile organizacije civilnog društva brzom reakcijom u javnosti zbog njene neusaglašenosti sa Ustavom i Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Novčana socijalna pomoć je namenjena osobama koje nemaju dovoljno sredstava za život i predstavlja osnovni vid novčane pomoći socijalno ugroženim licima. Imajući u vidu da je pravo na socijalnu zaštitu, a time i pravo na novčanu socijalnu pomoć, jedno od prava zajemčenih Ustavom, pa tako može biti ograničeno zakonom, i to samo ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga dopušta Ustav i to u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava.

Međutim, Uredbom je pravo na socijalnu zaštitu, odnosno pravo na novčanu socijalnu pomoć, kao jedan od vidova prava na socijalnu zaštitu, ograničeno podzakonskim aktom u svrhe koje Ustav ne dopušta i to zadiranjem u samu suštinu ovog prava, omogućavanjem centru za socijalni rad da ukine samo pravo u slučaju neopravdanog neizvršavanja obaveza iz sporazuma zaključenog sa centrom za socijalni rad. Dakle, ospоrеnоm Urеdbоm sе оstvаrivаnjе prаvа nа nоvčаnu sоciјаlnu pоmоć uslоvlјаvа nа nаčin kојi је u suprоtnоsti sа relevantnim ustаvnim i zаkоnskim nаčеlimа.

Nеkе оd predviđenih оbаvеzа kоrisnikа nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći su: učеšćе u trеningu sаmоеfikаsnоsti,  еvidеntirаnjе kоd izаbrаnоg lеkаrа, vоlоntirаnjе, društvеnо kоristаn rаd, učеšćе u јаvnim rаdоvimа i sl. Оbаvеzе kоје su nаvеdеnе u pojedinim članovima Urеdbе su Zаkоnom о sоciјаlnој zаštiti dеfinisаnе kао prаvа kоrisnikа nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći. Pa tako, prema odredbama Zаkоnа о sоciјаlnој zаštiti „Nеzаpоslеni kоrisnik nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći imа prаvо nа pоsrеdоvаnjе pri zаpоšlјаvаnju, prаvо nа оbuku, nа učеšćе u јаvnim rаdоvimа i drugа prаvа urеđеnа prоpisimа u оblаsti zаpоšlјаvаnjа“. Dаklе, kоrisnik nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći imа prаvо nа оbuku, prаvо nа pоsrеdоvаnjе pri zаpоšlјаvаnju, prаvо nа učеšćе u јаvnim rаdоvimа. Međutim, Uredbom su prava pretočena u obaveze kоrisnika nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći, kоје аkо kоrisnik nе izvršаvа, gubi Ustаvоm gаrаntоvаnо prаvо nа sоciјаlnu zаštitu, оdnоsnо prаvо nа nоvčаnu sоciјаlnu pоmоć, kао јеdаn оd vidоvа prаvа nа sоciјаlnu zаštitu.

Prоpisivаnjеm mоgućnоsti umаnjеnjа ili čаk prеstаnkа prаvа nа nоvčаnu sоciјаlnu pоmоć, u zаvisnоsti оd učеšćа u pоmеnutim аktivnоstimа, zapravo se nе uvаžаvа lјudskо dоstојаnstvо kоrisnikа nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći i timе је Uredba u suprоtnоsti sa Ustavom i Zаkоnom о sоciјаlnој zаštiti.

Preuzmite:Uredba o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći
Preuzmite: Inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći
Preuzmite:Zahtev nevladinih organizacija upućen Vladi Republike Srbije za obustavu primene Uredbe

UNHCR danas pokreće globalnu kampanju “Ja pripadam” koja ima za cilj iskorenjivanje pojave lica bez državljanstva (apatridije) u narednih 10 godina. Milioni ljudi u svetu žive u razornom pravnom vakumu jer nemaju državljanstvo nijedne zemlje, niti zaštitu predviđenu instrumentima ljudskih prava. Cilj iskorenjivanja apatridije čini se sve bližim zahvaljujući nedavnom dramatičnom napretku ostvarenom u brojnim zemljama koje su pristupile ugovorima UN o ljudskim pravima.

Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš, Specijalna izaslanica UNHCR Anđelina Džoli i više od 20 poznatih ličnosti i državnika u svetu danas su objavili Otvoreno pismo u kome se navodi da je, 60 godina nakon što su se Ujedinjene Nacije prvi put dogovorile o potrebi zaštite lica bez državljanstva “sada je kucnuo čas da se iskoreni i sama apatridija.”

Najmanje 10 miliona ljudi u svetu danas su apatridi, a svakih deset minuta rađa se jedna beba bez državljanstva. Obzirom da im je državljanstvo uskraćeno, često su im uskraćena i prava i usluge koje države pružaju svojim građanima.

“Apatridija može značiti život bez obrazovanja, bez zdravstvene zaštite ili legalnog zaposlenja … život bez mogućnosti slobodnog kretanja, bez izgleda za budućnost ni nade,” kaže se u Otvorenom pismu. “Apatridija je nehumana. Verujemo da je vreme da se ova nepravda iskoreni.”

Specijalna izaslanica UNHCR Anđelina Džoli je među prvima potpisala Otvoreno pismo. “Život bez državljanstva znači da vi i vaša deca nemate pravni identitet, pasoš, pravo glasa i malo ili nikakve izglede da steknete obrazovanje. Iskorenjivanjem apatridije ispravile bi se ove strašne nepravde. Ali bi se i osnažila drštva u zemljama u kojima se nalaze apatridi, jer bi tada mogli da se iskoriste njihova energija i talenti. Ovo je istovremeno i obaveza i šansa za vlade širom sveta da stanu na put ovakvoj isključenosti.”

Većina situacija apatridije su direktna posledica diskriminacije na osnovu etničke pripadnosti, vere ili roda. Štaviše, u ovom trenutku 27 zemalja uskraćuje ženama pravo da svoje državljanstvo prenesu na decu jednako kao i muškarci – situacija koja potencijalno stvara lanac apatridije koji se proteže na naredne generacije. Postoji takođe i veoma jasna veza između apatridije, raseljenosti i regionalne stabilnosti.

UNHCR pokreće kampanju u vreme kada postoje nagoveštaji promene stava država u svetu prema apatridiji. Pre samo tri godine, jedva 100 država je potpisalo dva međunarodna instrumenta koja se odnose na apatridiju – Konvenciju UN o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine i Konvenciju o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. Danas je broj država potpisnica dostigao 144, čime se približavamo kritičnoj masi.

Pa ipak, uprkos ovakvom napretku, pojavili su se novi rizici od apatridije usled narastajućeg broja velikih sukoba. Na primer, ratovi u Centralnoafričkoj Republici i Siriji primorali su milione ljudi na interno raseljavanje ili izbeglištvo.

Desetine hiljada izbegličke dece rođeno je u egzilu, a UNHCR tesno sarađuje sa vladama i partnerima u zemljama prijema izbeglica na prioritetnom upisu činjenice rođenja ove dece. To i činjenica da mnogima nedostaju dokumenta ili činjenica da su u nekim situacijama očevi nestali usled sukoba, znači da mnoga od ove dece mogu imati problema pri dokazivanju da su državljani.

UNHCR se udružio sa “United Colors of Benetton” i osmislio kampanju  ‘Ja pripadam’  čiji je cilj da privuče pažnju sveta na razorne posledice apatridije koje traju ceo život. Beneton je, u svom duhu podržavanja društvenih kampanja, osmislio sadržaj i vebsajt kampanje. Nakon pokretanja kampanje, Otvoreno pismo će postati onlajn peticija na ovom novom mikrosajtu sa ciljem da se prikupi 10 miliona potpisa kao podrška iskorenjivanju apatridije u narednih 10 godina.

UNHCR je danas objavio i Specijalni izveštaj o apatridiji koji skreće pažnju na posledice ove pojave, i Globalni plan akcije da se iskoreni apatridija u 10 tačaka čiji je cilj da se reše najveće krize današnjice i da nijedno dete ne bude rođeno bez državljanstva nikada više.

“Zbog apatridije ljudi osećaju da je samo njihovo postojanje zločin” rekao je Gutereš. “Mi imamo istorijsku mogućnost da stanemo na kraj pošasti apatridije u narednih 10 godina i da vratimo nadu milionima ljudi. Ne možemo dozvoliti sebi da u tome ne uspemo.”

Dok su problemi apatridije politički sporni u nekim zemljama, u drugima njena eliminacija može biti jednostavna – tek promena nekolicine reči u zakonu o državljanstvu. Tokom protekle decenije, zakonske promene i promene politika omogućile su da više od četiri miliona apatrida steknu državljanstvo ili da im se potvrdi njihovo državljanstvo. Na primer, presudom Visokog suda u Bangladešu iz 2008.godine omogućeno je da 300.000 osoba koje govore Urdu jezikom postanu državljani i time je stavljena tačka na beznađe u kome su živele generacije ljudi. U Obali Slonovače, u kojoj je apatridija bila ključni uzrok rata koji je trajao čitavu deceniju, zakonske reforme iz 2013. godine omogućile su onima koji su dugo u njoj boravili da konačno dobiju državljanstvo. U Kirgistanu je, od 2009. godine, više od 65.000 državljana bivšeg SSSR steklo ili potvrdilo svoje Kirgisko državljanstvo.

Ova godina -2014. označava 60. godišnjicu Konvencije UN o o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine koja, uz Konvenciju o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961, predstavlja međunarodni pravni osnov za iskorenjivanje apatridije. UNHCR je uveren da je problem lica bez državljanstva moguće rešiti uz dovoljno političke volje. A za razliku od mnogih drugih problema sa kojima se vlade danas suočavaju, apatridiju je moguće rešiti za našeg života.

Za više detalja o kampanji UNHCR videti na Ja pripadam.

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action