Desetogodišnja devojčica sa potpuno oštećenim vidom, po prvi put za četiri godine, ove nedelje odlazi u školu vozilom koje joj je obezbedila opština Smederevska Palanka. Načelnik opštinske uprave obećao je da će opština obezbediti vozača i vozilo koje će devojčicu odvoziti u školu i vraćati iz iste svakog radnog dana u školskoj godini.

Podsećamo, devojčica je rođena sa potpuno oštećenim vidom i tokom prethodne četiri godine, od kada je krenula u osnovnu školu, njeni roditelji i škola pokušavaju da privole opštinu Smederevska Palanka da joj obezbedi prevoz do škole i nazad, što je, inače, prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zakonska obaveza svake opštine. Na tu zakonsku obavezu opštinu Smederevska Palanka su tokom proteklih godina bezuspešno upozoravali Prosvetna inspekcija, Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, koja je tokom 2015. godine utvrdila da je opština diskriminisala učenicu na osnovu njenog invaliditeta. Tom prilikom Poverenica je uputila preporuku da opština mora da preduzme sve neophodne mere kako bi devojčici obezbedila prevoz. 

Kako opština nije postupila u skladu sa preporukom Poverenice, u novembru 2015. godine podneli smo tužbu za utvrđivanje diskriminacije protiv opštine Smederevska Palanka koja je uskraćujući pravo na prevoz do škole i nazad, uskratila devojčici i mogućnost školovanja. Na osnovu pomenute tužbe, Viši sud u Beogradu je tokom aprila doneo presudu kojom je utvrdio da ova opština diskriminatorski postupa prema devojčici jer odbija da joj obezbedi prevoz do škole, povređujući tako načela jednakosti propisanu Zakonom o zabrani diskriminacije, kao i odredbe Zakona o zabrani diskriminacije u oblasti obrazovanja.

Uz obezbeđen prevoz devojčici će biti značajno olakšan nastavak školovanja. Međutim, pristup školi je samo prvi od koraka ka ostvarivanju prava na obrazovanje. Kvalitetno obrazovanje i poštovanje načela jednakosti podrazumevaju mnogo više - devojčici bi uz prevoz trebalo da budu dostupni udžbenici na Brajevom pismu, kao i kvalifikovani asistent. 

Danas obeležavamo 17. maj, Međunarodni dan borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije, godišnji praznik koji je nastao s ciljem koordinacije međunarodnih događaja koji podsećaju na kršenja prava LGBTI osoba i važnost njihovog poštovanja širom sveta. Datum Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije odabran je u sećanje na odluku Svetske zdravstvene organizacije (WHO) kojom je 1990. homoseksualnost uklonjena iz Međunarodne klasifikacije bolesti.

Jedan od glavnih ciljeva 17. maja jeste stvaranje događaja koji će na globalnom nivou biti vidljiv bez potrebe da se prilagodi nekom specifičnom tipu akcije. Iako ujedinjene u svojim porukama, usled raznolikosti socijalnih, religijskih, kulturnih i političkih konteksta u kojima dolazi do kršenja prava, današnje akcije širom sveta uključuju najrazličitije aktivnosti - velike ulične marševe, parade i festivale, plesne flešmobove, muzička događanja, uličnu umetnost i druge. 

Osnovna svrha svake od akcija je podizanje svesti o nasilju, diskriminaciji i represiji prema LGBTI zajednicama širom sveta, što zauzvrat otvara prilike za akcije i uključivanje u dijalog s medijima, donosiocima odluka, javnim mnjenjem i širim civilnim društvom. 

LGBTI osobe su svakodnevno izložene diskriminaciji i nasilju, uključujući fizičko nasilje i zlostavljanje. Zato je neophodno da predstavnici vlasti, ali i društvo u celini posvete veću pažnju merama zaštite fizičkog i psihičkog integriteta LGBTI osoba, kao i sprečavanju diskriminacije i govora mržnje.

S tim u vezi, povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije, podsećamo vas na Analizu izveštavanja štampanih i online medija o trans osobama u Srbiji  i Preporuke medijima za izveštavanje o trans osobama koje smo kreirali u saradnji sa Gayten-LGBT i Medijskim arhivom EBART, kako bismo podstakli etičko i profesionalno izveštavanje kojim se uvažava i poštuje lični integritet i dostojanstvo trans osoba. 

U periodu od 19. do 21. aprila 2016. godine održan je 8. Forum koalicija za prava deteta u Evropi 2016. godine u Talinu, Estonija. Jasmina Miković iz Praxisa, članica Upravnog odbora MODS, i Saša Stefanović, direktor MODS, predstavljali su Mrežu organizacija za decu Srbije- MODS. Forum je okupio 75 predstavnika nacionalnih, regionalnih i evropskih koalicija i mreža koje zajedno rade na ostvarenju prava i dobrobiti dece.  

Evropske koalicije koje se zalažu za prava i dobrobit dece prepoznale su da postoje brojni faktori koji utiču na dobrobit dece širom sveta. Takođe smatraju da je proces kreiranja politika koji se usredsređuje na prava dece centralizovano pitanje na koje se može u velikoj meri pozitivno uticati koordinisanim međunarodnim naporima.

Učesnici Foruma su složno i koordinisano razmatrali pitanja o javnom zagovaranju u oblasti prava deteta, monitoringu i umrežavanju. Pored toga, jednodnevna obuka je učesnicima omogućila da steknu praktične veštine u javnom zagovaranju u oblasti prava deteta i pružila savete kako da delotvorno rade sa internim i eksternim akterima, te kako da prikupljaju dodatna sredstva koja mogu biti od koristi za proces kreiranja politika kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou.

Forum koalicija za prava deteta se smatra važnim stepenikom u razvoju jake platforme koalicija za prava deteta. Njegov primarni cilj je uspostavljanje kontinuiteta u razvoju sveevropske platforme u kojoj nacionalne koalicije mogu da ojačaju svoje napore u javnom zagovaranju u oblasti prava deteta, čime doprinose uticaju na politike vlada od kojih se zahteva da se usredsrede na ostvarivanje veće dobrobiti dece širom Evropske unije i Evrope u celini.

Kako bi se povećala svest javnosti o problematici dečjih prava, na ovom događaju je posebno podstaknuta saradnja sa relevantnim akterima u pojedinačnim zemljama unutar koalicija za decu, kao i sa eksternim akterima iz privatnog sektora, civilnog društva, akademske zajednice i medija.

Ishodi Foruma će predstavljati unapređenje razumevanje načela Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija i zagovaranje održivog ostvarivanja prava deteta u sadašnjoj društveno-ekonomskoj klimi, imajući na umu da se ista načela ne mogu primenjivati na sve, te uzimajući u obzir promenljivost okoline i situacija i specifične potrebe sa kojima su učesnici dolazili.

Tokom aprila 2016. godine, Praxis je održao dve dvodnevne radionice za Romkinje i Rome u Leskovcu i Kostolcu usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. Radionice su organizovane kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR. 

U radionicama su učestvovale 52 žene i devojčice i 40 muškaraca i dečaka. Cilj radionica je bio da se kroz diskusiju zajednički imenuju uzroci i posledice ove škodljive tradicionalne prakse, kao i da se dođe do predloga mehanizama koji bi doveli to prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova. Razgovarali smo o značaju zdravog razvoja dece u najranijem detinjstvu, poštovanju dečjih potreba i želja, neophodnosti redovne zdravstvene zaštite, sa posebnim osvrtom na seksualno i reproduktivno zdravlje, ali i na ključni značaj pravovremenog obrazovanja. Na ovaj način, podstakli smo učesnice/ke na dalji razgovor o ulozi žene i muškarca u romskoj zajednici, o uzrocima i posledicama dečjih, ranih i prinudnih brakova i o tome kako ih preduprediti. Kao glavne uzroke zastupljenosti dečjih, ranih i prinudnih brakova u romskoj zajednici, učesnice i učesnici radionica izdvojili su siromaštvo, nizak obrazovni status romskih porodica koje žive u romskim naseljima, visoku stopu nezaposlenosti Romkinja i Roma i  patrijarhalnu kulturnu tradiciju. 

„Kod nas dosta znači ako sačuvaš nevinost do braka; kada sačuvaš nevinost sačuvala si i obraz, čast i poštenje porodici. Nama to mnogo znači.“

„Životni vek Roma je od 50 do 55 godina. Kratak životni vek je često baš i posledica ranih brakova, i kod žena i kod muškaraca. Romkinje i Romi rano stupaju u brak, rano rađaju, rano postaju roditelji. Ne umeju da neguju decu i o deci se najmanje brinu roditelji, o svemu odlučuju babe i dede.“

„Ne podržavam da se deca udaju i žene sa 13, 14 godina. Ne dolikuje da se devojčica uda tako mlada. Bitno je kako je roditelji vaspitaju, a važan je i sastav naselja u kojem porodica i deca žive. U mešovitim naseljima mladi Romi i Romkinje najčešće idu u školu i uče, a u čisto romskim naseljima roditelji su najčešće nepismeni pa su i deca najčešće nepismena.“

„Veliki broj nas je tradicionalan, patrijarhalan; roditelji prate devojčice u školu da se ne bi desilo da izgube nevinost pre braka.“ 

„Zašto roditelji prodaju ćerke? Kada odem u centar za socijalni rad da tražim novčanu socijalnu pomoć oni mi kažu – zdrav si, prav si, idi radi! A gde da se zaposlim – nigde! I situacija je sve gora i gora. Zašto bih dao dete u školu kad nema gde da se zaposli.“

U drugom delu radionice, učesnicama/ima su prikazani filmovi Izbjegni moju sudbinu i Ja sam Romkinja. Prvi film, koji govori o svedočenjima Romkinja žrtvama prinudnih brakova i nasilja u porodici, nikoga nije ostavio ravnodušnim. Utisci su varirali od „ovo je žalosno i strašno, ali toga nema kod nas“, preko toga „sve je istina“, do toga da su se neke učesnice prepoznavale „Ovo je moja priča od 17 godina, to je to, šta da radim, otac me je prodao“, a neki su se osećali i postiđeno „Nikada se u životu nisam stideo, ali danas me je bilo sramota što sam pripadnik romske zajednice“. Drugi film je svojim afirmativnim konceptom inspirisao prisutne i usmerio ih da još jednom obrazovanje vide kao put ka boljoj budućnosti za sve devojčice i dečake.

U narednom periodu, održaćemo opštinske sastanke u Leskovcu i Kostolcu koji će okupiti predstavnike svih relevantnih institucija na lokalu.