Danas se obeležava pedesetogodišnjica usvajanja Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva, najznačajnijeg međunarodnog akta usmerenog ka sprečavanju apatridije.
Procenjuje se da u svetu živi oko 12 miliona apatrida – lica koje zakoni nijedne države ne smatraju svojim državljanima i kojima se zbog uskraćenog državljanstva svakodnevno uskraćuje i pristup svim drugim pravima.
Pojava lica bez državljanstva može biti uzrokovana sukobima zakona, diskriminatorskim propisima koji marginalizovanim zajednicama uskraćuju mogućnost sticanja državljanstva, sukcesijom država nakon koje ne uspeju svi građani da steknu državljanstvo novonastalih država, administrativnim praksama vezanim za sticanje, povraćaj i gubitak državljanstva, kao i brojnim drugim uzrocima.
U svetu podeljenom na države i državljane, oni koji u tu podelu ne uspeju da se uklope, izuzetno su podložni najrazličitijim vidovima isključivanja. Usled toga su živote lica bez ičijeg državljanstva oduvek obeležavala proterivanja i ograničavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Konvencija, čijih pedeset godina postojanja se danas obeležava, nastala je upravo iz nastojanja međunarodne zajednice da pruži zaštitu onima koji je ne mogu dobiti ni od jedne države i da spreči pojavu novih lica koja nijedna država neće smatrati svojim državljanima. Pola veka kasnije, životi lica bez državljanstva i dalje zaokupljaju pažnju međunarodne zajednice, javljaju se nove prepreke ostvarivanju prava na državljanstvo i novi uzroci apatridije, ali i očekivanja da će se konačno pronaći rešenje za one koji nijednu državu ne mogu zvati svojom.
Obeležavanje godišnjice Konvencije je prilika da se još jednom ukaže i na teškoće svih onih koji se u Srbiji suočavaju sa rizicima apatridije i na nužnost rešavanja njihovih problema koji su predugo zapostavljeni.
Među njima ima onih koji nisu upisani u matične knjige rođenih, usled čega su ostali i bez državljanstva. Pojedini su bili upisani u knjige državljana koje su uništene, dok su neki drugi nakon raspada zajedničke države ostali bez državljanstva ili su stekli državljanstvo bivše republike u kojoj ne žive.
O preprekama u ostvarivanju prava na državljanstvo u Republici Srbiji, grupama čije se pravo na državljanstvo i dalje krši, kao i preporukama za prevazilaženje identifikovanih problema, možete videti više u izveštaju Praxisa "Lica u riziku od apatridije u Srbiji".
Preuzmite izveštaj: Lica u riziku od apatridije u Srbiji
Nevladina organizacija Praxis pozdravlja nedavno upućivanje predloga Zakona o dopunama zakona o vanparničnom postupku u skupštinsku proceduru. Usvajanje ovog zakona biće korak napred ka rešavanju problema pravno nevidljivih lica – lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih i koja ne mogu da ostvaruju osnovna ljudska prava koja im po Ustavu i zakonima Srbije pripadaju.
Podsećanja radi, posle višegodišnjih napora Praxisa, Centra za unapređivanje pravnih studija i Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija, da se problem pravno nevidljivih lica sistemski reši, Praxis i Centar za unapređivanje pravnih studija u saradnji sa Zaštitnikom građana izradili su predlog Zakona o dopunama zakona o vanparničnom postupku koji je Vlada usvojila prošle nedelje. Do upućivanja ovog zakona u skupštinsku proceduru došlo je posle upornog ukazivanja na probleme pravno nevidljivih lica od strane civilnog sektora, preporuka međunarodnih organizacija, ugovornih tela Ujedinenih nacija i Evropske unije.
Procene su da u Srbiji živi oko 6500 pravno nevidljivih lica, uglavnom Roma koji zbog administrativnih prepreka, višegeneracijske socijalne isključenosti i siromaštva, ratnih dešavanja i nepostojanja zakonskih rešenja koja će ih prepoznati kao građane Srbije nisu mogla da ostvare nijedno od prava koja su garantovana Ustavom i ratifikovanim međunarodnim dokumentima u oblasti ljudskih prava.
Nevladina organizacija Praxis očekuje da će poslanici u Narodnoj skupštini prepoznati težinu problema sa kojim se suočavaju pravno nevidljiva lica i da će tekući saziv Narodne skupštine usvojiti predlog Zakona o dopunama zakona o vanparničnom postupku koji će omogućiti ovim licima da uživaju jednaka prava kao i svi ostali građani Srbije.
Koalicija protiv diskriminacije najoštrije osuđuje jučerašnji rasno motivisani napad na A.O, učenika trećeg razreda Trgovačke škole koji se dogodio u Beogradu. Napad na ovog mladića pratile su rasističke uvrede i psovke, koje su pored ozbiljnih telesnih povreda, dodatno povredile dostojanstvo ovoj mladog čoveka. Brza reakcija policije koja je već rezulitrala hapšenjem počinilaca, zavređuje svaku pohvalu i uliva nadu da će i u drugim sličnim, medijski manje propraćenim slučajevima, policija agilno i efikasno reagovati.
U protekloj godini, Koalicija protiv diskriminacije je zabeležila više slučajeva rasno motivisanih napada na Rome i Romkinje, kao i njihove domove, ali i drugih rasističkih incidenata gde je izostala odgovarajuća reakcija državnih organa. Naime, istraga se često završavala podizanjem optužnice protiv nepoznatih lica, a motiv mržnje prema pripadnici/ma jedne manjinske grupe, se nije uzimao kao otežavajuća okolnost. Naglašavamo da Zakon o zabrani disriminacije kao težak oblik diskriminacije kvalifikuje kažnjiva dela kod kojih je pretežna ili isključiva pobuda mržnja, odnosno netrpeljivost prema osobi zbog njenog ličnog svojstva.
Štaviše, nedvosmisleno rasistički napadi često se karakterišu kao vršnjačko nasilje, huliganski izgredi, uobičajene čarke među susedima, itd. Čak i Nacionalni savet Roma, kao telo koje bi moralo bezrezervno da zastupa interese svoje nacionalne zajednice, suzdržao se da jučerašnji događaj nazove pravim imenom, odlučujući se za neutralni pojam „vandalsko ponašanje“. Izbegavajući da ove napade imenujemo pravim imenom, izbegavamo da se suočimo sa suštinom samog problema. Zato još jednom ističemo važnost kodifikovanja zločina iz mržnje i uvođenje primerenih zakonskih kazni za krivična dela čiji je motiv mržnja prema nekoj manjinskoj grupi.
Istovremeno, pripadnici/e manjinskih zajednica su često, s pravom, nepoverljivi prema državi, odnosno njenim institucijama, a nesankcionisanje zločina iz mržnje ne doprinosi izgradnji poverenja i ne ohrabruje ih da ove zločine prijavljuju . Naročito je zabrinjavajuća indiferentnost društva koje je normalizovalo rasističke stereotipe i uvrede, od kojih mnoge nalaze svoje mesto u medijima, literaturi, školskim udžbenicima, itd. Zato je, pored usvajanja postojećih zakona i njihovog doslednog primenjivanja, važno raditi na promeni svesti ljudi i opredeljenju čitavog društva da se rasizam ni u jednom svom pojavnom obliku neće tolerisati.
Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.
Saopštenju se pridružuju Žene u crnom.
Preuzmite izveštaj: Diskriminacija u Srbiji u 2010. godini
Koalicija protiv diskriminacije je predstavlila godišnji izveštaj o diskriminaciji u Srbiji za 2010. godinu i dodelila nagrade za borbu protiv diskriminacije za 2010. godinu. O Izveštaju su govorili dr Saša Gajin, koordinator Koalicije protiv diskriminacije i Ljupka Mihajlovska iz Udruženja studenata sa hendikepom.
Koalicija protiv diskriminacije ustanovila je “Godišnju nagradu za borbu protiv diskriminacije” kao priznanje pojedincima, organizacijama, institucijama, kompanijama i medijima koji su u toku jedne godine učinili najviše napora u suzbijanju diskriminacije prema manjinskim i marginalizovanim grupama ili doprineli unapređenju jednakosti svih građana i građanki u Srbiji. O dobitnicima nagrada odlučuje Koalicija protiv diskriminacije na osnovu predloga koje su joj do kraja 2010. godine, dostavili pojedinci i organizacije. Članice Koalicije protiv diskriminacije su: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, Praxis i Regionalni centar za manjine.
Ove godine dobitnici "Nagrade za borbu protiv diskriminacije" za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije u 2010. godini su:
Javna vlast – Ustanova za smeštaj odraslih "Male pčelice"
Organizacije civilnog društva – NGO "IZ Kruga", Organizacija za zaštitu prava i podršku žena i dece sa invaliditetom Srbije
Mediji - Filmski Festival - "Slobodna zona"
Biznis sektor – METRO Cash & Carry d.o.o. Beograd
Javne ličnosti - Dragoljub Raša Todosijević, umetnik
Nagrade je dobitnicima uručio gospodin Björn Mossberg, rukovodilac Odeljenja za razvoj i saradnju Ambasade Kraljevine Švedske u Beogradu.
Šesta generacija studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu uspešno je završila praksu u Praxisu u okviru Pravne klinike za izbegličko pravo i pravo azilanata koju je pokrenuo UNHCR.
Tokom prakse studenti su imali priliku da posete Praxisovu kancelariju, upoznaju se sa zaposlenima, njihovim radom kao i da odslušaju predavanja na temu prava na pristup dokumentima, imovinskim pravima na Kosovu, pristupa pravima za izbeglice iz Hrvatske i Bosne i zaštite žrtava seksulnog i rodno zasnovanog nasilja.
Pored poseta kancelariji, studenti su zajedno sa Praxisovim mobilnim timovima učestvovali u radu na terenima gde su se upoznali sa životnim pričama i pravnim problemima Roma, izbeglica i interno raseljenih lica koji žive u kolektivnim centrima i neformalnim naseljima.
Na završnom seminaru koji je održan 15. juna 2011. godine, studenti su podelili svoje utiske sa prakse naglasivši u kojoj meri im je pomogla da prepoznaju široko rasprostranjene predrasude koje vladaju u društvu o ciljnoj grupi za čija se prava Praxis zalaže. Tokom završnog seminara studentima su dodeljene diplome.
Povodom 53. sesije Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena na kojoj će biti razmatrano sprovođenje Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena u Republici Srbiji, Praxis je u saradnji sa Evropskim centrom za prava Roma podneo paralelni izveštaj. Radi jasnije slike o sprovođenju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, paralelni izveštaj sadrži podatke o problemima u oblastima koje reguliše Konvencija, pre svega o problemima sa kojima se suočavaju žene iz posebno ugroženih grupa – Romkinje i žene sa izbegličkim i raseljeničkim statusom.
U izveštaju se navode informacije o sprovođenju Konvencije u oblastima sprečavanja seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, mehanizmima za postizanje jednakosti polova, pristupu pravu na lična dokumenta, obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu. Pored toga, u izveštaju se navode i informacije koje se odnose na prinudna iseljenja neformalnih romskih naselja kao i otežan pristup pravdi.
Na kraju izveštaja, Praxis i Evropski centar za prava Roma predložili su Komitetu za eliminisanje diskriminacije žena preporuke čije usvajanje bi omogućilo unapređenje sprovođenja Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.
Razmatranje sprovođenja Konvencije u Srbiji zakazano je za oktobar 2012. godine, ali će prema nezvaničnim informacijama biti odloženo za sredinu 2013. godine.
Preuzmite izveštaj (samo engleski): Paralelni izveštaj Komitetu za eliminisanje diskriminacije žena
Zakonom o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 31. avgusta 2012. godine, propisan je postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih, čime je učinjen prvi korak ka rešavanju problema nekoliko hiljada pravno nevidljivih lica u Srbiji. Propisivanjem navedenog postupka, licima koja ne ispunjavaju uslove za upis u matičnu knjigu rođenih prema pravilima upravnog postupka, biće omogućeno da svoja prava ostvare u posebnom sudskom postupku koji prepoznaje specifičnosti problema sa kojima se suočavaju.
Dopunama Zakona o vanparničnom postupku prethodili su višegodišnji zahtevi nevladinih organizacija usmereni na usvajanje sistemskog rešenja, kao i nastojanja da se državi skrene pažnja na težak položaj u kome se nalaze lica koja na osnovu postojećih propisa nisu uspevala da se naknadno upišu u matičnu knjigu rođenih. Naime, procenjuje se da u Srbiji živi najmanje 6500 pravno nevidljivih lica među kojima su skoro isključivo pripadnici romske nacionalne manjine. Zbog administrativnih prepreka, višegeneracijske socijalne isključenosti, siromaštva i nepostojanja zakonskih rešenja koja bi im omogućila da dokažu svoj identitet i dobiju izvod iz matične knjige rođenih, ta lica ne mogu da ostvare nijedno od prava koja su garantovana Ustavom i ratifikovanim međunarodnim dokumentima – ne mogu da se zaposle, da uživaju prava iz socijalne i zdravstvene zaštite, da se nesmetano školuju, da budu upisani kao roditelji svoje dece, niti da uživaju čitav niz drugih prava koja su ostalim građanim Republke Srbije dostupna.
Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi pozdravljaju donošenje Zakona kojim je uklonjena prva prepreka ostvarivanju prava na pravni subjektivitet i stvorene osnove za upis u matičnu knjigu rođenih i onih lica koja do sada nisu mogla da dokažu činjenicu svog rođenja. Istovremeno, podsećamo da će potpuno poštovanje prava navedene kategorije lica biti moguće tek kada se obezbedi efikasna primena usvojenih rešenja, kao i pratećih propisa koji se odnose na sticanje i utvrđivanje državljanstva, prijavu prebivališta i boravišta i pribavljanje lične karte.
Potpisnice:
Koalicija protiv diskriminacije
Koalicija za pristup pravdi
Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Gayten LGBT, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Praxis, Regionalni centar za manjine, Udruženje studenata sa hendikepom
Koaliciju za pristup pravdi čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Praxis, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
Ovde možete čuti izveštaj o iseljavanjima velikih romskih naselja, koji je pripremo Daniel Bishton.
POPULARNI TAGOVI