U Štutgartu je 23. marta 2018. godine organizovana konferencija „Angažovanje mladih u Dunavskom regionu“ koja je okupila partnere i saradnike fondacije Agapedia, kao deo implementacije Strategije EU za Dunavski region. Na međunarodnoj konferenciji su učestvovali ministar obrazovanja iz Baden-Virtemberg regije u Nemačkoj kao i predstavnici organizacija i institucija iz zemalja dunavskog regiona. Mrežu organizacija za decu Srbije su predstavljali Saša Stefanović, direktor MODS-a, Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica UO MODS-a i Aleksandra Grubin, menadžerka projekta iz Fondacije SOS Dečija sela Srbije.

Od početka implementacije Strategije EU za Dunavski region, bilo je mnogo napora da se produbi prekogranična saradnja mladih od Švarcvalda do Crnog mora.

Tokom godina, mnoštvo inicijativa i mreža je okupljalo mlade u svih četrnaest zemalja Dunavskog regiona, omogućavajući kulturnu razmenu na raznim poljima, od zaštite životne sredine, učenja jezika, budućnosti Evropske unije ili izazova koje sa sobom nosi digitalizacija. Pa ipak, mnoge ove inicijative su projektne aktivnosti i nemaju dovoljno saznanja o drugim inicijativama. Dunavska strategija sama po sebi pruža ograničenu pomoć na ovom polju.

U prošlosti je bilo nekoliko pokušaja da se stvore stabilniji okvirni uslovi i mreže. Uspostavljanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih, kao dela takozvanog Berlinskog procesa koji ima za cilj da unapredi saradnju između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, predstavlja važan korak u ovom pogledu.

U prvom delu programa, dat je prikaz postojećih struktura i mreža, i mapirana su polja saradnje mladih u Dunavskom regionu. U drugom delu dijaloga, relevantni akteri, stručnjaci, realizatori projekata iz civilnog društva, nacionalnih i regionalnih uprava, kao i akademske zajednice pozvani su da podele svoja iskustva i identifikuju zajedničke izazove. Nekoliko tematskih okruglih stolova koji su održani omogućili su strukturiranu debatu na teme na koje se cilja saradnjom mladih: zajedničke evropske vrednosti, zapošljivost, migracije i „odliv mozgova“, (socijalno) preduzetništvo, novi mediji i digitalizacija, međukulturna saradnja i zaštita životne sredine. U trećem delu dijaloga, radne grupe su se bavile mehanizmima podrške i postojećim mrežama za podršku saradnje mladih u Dunavskom regionu.

Dana 22. maja 2018. godine, u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji", koji je pripremio tim Civil Rights Defenders-a.

Tom prilikom, Marija Dražović, koordinatorka programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost u Praxisu, ocenila je da se odluke koje se tiču Roma često donose bez učešća predstavnika te zajednice i zato su neefikasne. Prema njenim rečima, na nacionalnom nivou ne postoji svest o stvarnim problemima Roma, zato nema pomaka u njihovom rešavanju.

Pogledajte saopštenje Danas-a.

On 22 May 2018, the report entitled The Wall of Anti-Gypsysm - Roma in Serbia, prepared by the Civil Rights Defenders, was presented in the Media Centre in Belgrade. The report includes the information about the situation of Roma in Serbia in different areas of life, including employment, education, housing, access to justice, personal documents, health, security and freedom from torture, asylum and forced return.   

On that occasion, Marija Dražović, Antidiscrimination and Gender Equality Programme Coordinator in Praxis, said that the problem of discrimination against Roma should be seen from the perspective of good public administration. 

"The basic problem is how our judiciary provides access to justice, because if citizens are not aware of their rights, they do not exist", said Marija, adding that institutions must begin to formulate regulations to address the situation of the most vulnerable groups of population.

See EurActiv.rs statement here.

Dana 22. maja 2018. godine, u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji", koji je pripremio tim Civil Rights Defenders-a. Izveštaj sadrži informacije o položaju Roma u Srbiji u različitim oblastima života, uključujući i zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, pristup pravdi, lična dokumenta, zdravstvenu zaštitu, bezbednost i zabranu torture, traženje azila i prinudni povratak.

Tom prilikom, Marija Dražović, koordinatorka programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost u Praxisu, istakla je da, uprkos napretku, Romi i dalje imaju problem prilikom ostvarivanja svojih osnovnih prava.

"Njima je najčešće potrebna besplatna pravna pomoć, međutim, problem je što naša zemlja nema usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, te su pripadnici romske populacije upućeni na civilni sektor”, rekla je Dražovićeva. Ističući da je neophodno uvesti Rome u procese donošenja odluka koje se tiču poboljšanja njihovog položaja, Marija je istakla da je od izuzetne važnosti poboljšanje postojećih zakona i odredaba, koje se tiču ostvarivanja prava na državljanstvo, posedovanje ličnih dokumenata, dobijanje dečijeg dodatka.

“Majke Romkinje, usled nedostatka novca, ne mogu da plate taksu za izdavanje lične karte. Time su one onemogućene da ostvare pravo i na dečiji dodatak, jer ne poseduju važeći lični dokument. Imajući u vidu njihov socijalni položaj, to je ozbiljan problem za njih, stoga je naša preporuka da se što pre pronađe rešenje kako bi se ovakve situacije prevazišle”, zaključila je Dražovićeva.

Pogledajte saopštenje Medija Centra ovde.

U okviru projekta Unapređivanje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija, nevladina organizacija Praxis istraživala je proces reforme javne uprave u Kraljevu i uputila predloge za unapređenje tog procesa. Jedan od predloga je da grad Kraljevo mora da obezbedi učešće građana u procesu donošenja odluka, odnosno opštih akata koje donose organi uprave.

Pročitajte ceo prilog ovde.

U okviru projekta Unapređivanje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija, nevladina organizacija Praxis istraživala je proces reforme javne uprave u Kraljevu i uputila predloge za unapređenje tog procesa. Jedan od predloga je da grad Kraljevo mora da obezbedi učešće građana u procesu donošenja odluka, odnosno opštih akata koje donose organi uprave.

Pročitajte ceo prilog ovde.

U okviru projekta Unapređivanje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija, nevladina organizacija Praxis istraživala je proces reforme javne uprave u Kraljevu i uputila predloge za unapređenje tog procesa. Jedan od predloga je da grad Kraljevo mora da obezbedi učešće građana u procesu donošenja odluka, odnosno opštih akata koje donose organi uprave.

Pročitajte ceo prilog ovde.

Grupa eksperata za suzbijanje trgovine ljudima (GRETA), koju je formirao Savet Evrope, započela je drugi krug evaluacije o sprovođenju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima u Srbiji kako bi ispitala uticaj zakonodavnih, političkih i praktičnih mera na prevenciju trgovine ljudima, zaštitu prava žrtava trgovine ljudima i gonjenje trgovaca. Prilikom sastavljanja izveštaja, GRETA je koristila odgovor na upitnik za drugi krug evaluacije koji je poslala vlastima u Srbiji, izveštaj vlasti u Srbiji dostavljen Komitetu strana ugovornica, kao i informacije dobijene od civilnog društva.

GRETA je usvojila finalni Izveštaj o sprovođenju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima za Srbiju na 30. sednici (20-24. novembra 2017). U izveštaju su predstavljena glavna dešavanja u sprovođenju Konvencije, novi trendovi u oblasti trgovine ljudima, dešavanja u pravnom i institucionalnom okviru, nacionalna strategija i akcioni planovi, preventivne mere, mere sprečavanja trgovine ljudima i zaštite prava žrtava itd.

Ukratko, u periodu 2013-2016, u Srbiji je zvanično identifikovano ukupno 296 žrtava trgovine ljudima, od kojih su većina (130) muškarci koji su postali žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije; 72 žene su bile žrtve trgovine radi seksualne eksploatacije, a 94 dece, uključujući 78 devojčica, su bili žrtve trgovine ljudima prvenstveno u svrhu seksualne eksploatacije, zatim prinudnog prosjačenja i prinudnog braka. Većina identifikovanih žrtava su srpske nacionalnosti.

Tokom posete GRETA Srbiji radi evaluacije od 6. do 10. marta, Praxis je učestvovao na sastanku sa članovima GRETA, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva, i predstavio situaciju u pogledu upisa u matične knjige rođenih, apatridije i dečjih, ranih i prinudnih brakova među romskom populacijom u Srbiji.

Saopštenje Saveta Evrope možete videti ovde.

Izveštaj GRETA možete preuzeti ovde.

Dana 29. marta 2018. godine, Praxis je održao konferenciju na kojoj su predstavljeni rezultati projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, kao deo aktivnosti Projekta unapređivanje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija. Konferenciji su prisustvovali predstavnici lokalnih organa uprave, organizacija civilnog društva i medija

Pogledajte prilog ovde.