Print this page
Thursday, 3 December 2020

Kad su podzakonski akti jači od Ustava, zakona i međunarodnih konvencija

Đeva ima 19 godina, ali je tek nedavno izvadila svoju prvu ličnu kartu. Do pre dve godine živela je sa roditeljima u Nišu, a onda je zasnovala vanbračnu zajednicu i preselila se u Kraljevo. Njeni roditelji  nisu bili saglasni sa tom vezom i prekinuli su kontakt sa ćerkom. Odbili su i da učestvuju u postupku izdavanja njene lične karte. Đeva nikada nije posedovala ni zdravstvenu knjižicu.

U maju 2019. godine, Đeva se porodila u bolnici u Kraljevu  i dobila je žensko dete – ćerku Sunitu. Zbog toga što nije posedovala ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu, u bolnici su joj rekli da mora da na ime troškova porođaja plati 65.000 dinara. Od Đeve je traženo da plati ove troškove  uprkos tome što se prema propisima o zdravstvenom osiguranju porođaj smatra hitnim slučajem i što bi troškovi trebalo da padnu na teret budžeta. Siromašna Đevina porodica nije mogla da plati toliki račun. Nakon izlaska iz porodilišta, u dva navrata su Đevi upućene opomene za plaćanje računa, ali pošto ona toliko novca nije imala, bolnica je izgleda ipak odustala od pokušaja naplate.

Brige oko plaćanja ovog računa nažalost nisu bili jedini, pa ni najveći  problem koji je opterećivao Đevinu porodicu. Naime, pošto Đeva nije imala lične dokumente, nakon Sunitinog rođenja ona i suprug nisu mogli svoju ćerku da upišu u matične knjige. Tako je, naime, propisano podzakonskim aktima koji regulišu postupak prijave rođenja i upisa u matičnu knjigu rođenih: ako roditelji ne poseduju lične dokumente, dete ne može odmah nakon rođenja da se  upiše u matične knjige. Iako akti više pravne snage – Ustav, zakon i međunarodne konvencije garantuju pravo na upis u MKR i na lično ime svakom detetu bez izuzetka i to odmah nakon rođenja, matičari se pridržavaju onoga što propisuju podzakonski akti i odbijaju da upišu decu čiji roditelji nemaju dokumente. 

Sunita je tako ostala bez upisa u matičnu knjigu rođenih i bez zdravstvene knjižice, a njena porodica bez prava iz socijalnog osiguranja. Kada je Sunita bila bolesna, u domu zdravlja nisu hteli da je prime jer ne poseduje zdravstvenu knjižicu. Iz istog razloga nije primila ni sve potrebne vakcine.

Uz pomoć Praxisa, roditelji su pred centrom za socijalni rad pokrenuli postupak određivanja ličnog imena. To je postupak koji mora da se vodi u situacijama kada detetu nije određeno lično ime u roku od 30 dana od rođenja i koji bi centar za socijalni rad bio dužan da sprovede u svim slučajevima kada ime deteta nije upisano u matične knjige, pošto svako dete bez izuzetka ima pravo na lično ime. Nažalost, centar za socijani rad pred kojim je pokrenut postupak za Sunitu ovu obavezu nije poštovao, a istovremeno je ignorisao i uputstvo nadležnog ministarstva kojim je određeno da se i deci čije majke ne poseduju lične dokumente mora odrediti lično ime. 

Tek kada je majka u junu ove godine uspela da pribavi ličnu kartu, centar za socijalni rad je sproveo postupak, nakon čega je izvršen i upis u matičnu knjigu rođenih. Međutim, ostala je činjenica da je Sunita morala biti upisana u matičnu knjigu rođeniih godinu dana ranije, da bolnica nije smela da od majke traži da plati troškove porođaja, da je Sunita trebalo na vreme da primi sve potrebne vakcine, a da je centar za socijalni rad bio dužan da joj odredi ime bez obzira na to da li joj majka poseduje dokumente.

Da bi se izbegle ovakve situacije, svakom detetu se mora omogućiti da bude upisano u matične knjige odmah nakon rođenja, kako to i nalažu Ustav, zakon i međunarodne konvencije. A da bi se to ostvarilo, potrebno je samo da se izmene podzakonski akti koji upis novorođene dece uslovljavaju time da roditelji poseduju lične dokumente. I preporuke koje je veliki broj međunarodnih tela uputio Srbiji u vezi sa ovim pitanjem, pokazuju da je trenutno stanje neodrživo i da se rešavanje problema više ne sme odlagati.

 

 

 

Read 8514 times

Related items