Od 01.09.2010. godine Praxis počinje sprovođenje projekta pod nazivom „Doprinos održivosti povratka Roma iz Švedske i drugih zemalja Evrope u Srbiju“ koji finansira Švedski odbor za migracije. Projekat traje do 31.08.2011. godine. Projekat ima za cilj podizanje svesti i osnaživanje povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, dobrovoljnih povratnika i šire romske populacije u Srbiji da pristupe i zaštite svoja prava u Srbiji i integrišu se u društvo.

Istovremeno, projekat će biti usmeren i na senzitivisanje relevantnih aktera na lokalnom i nacionalnom nivou o problemima ove populacije i podsticanje da se olakša pristup pravima ranjivih grupa. Pored informativne kampanje namenjene predstavnicima vlasti i institucija i informativnih sesija za Rome povratnike i širu romsku populaciju o njihovim pravima, projekat predviđa i pružanje besplatne pravne pomoći, informisanje i savetovanje povratnika iz Švedske i drugih zemalja zapadne Evrope u vezi sa pribavljanjem dokumenata, postupcima upisa u matične knjige u Srbiji, prijavom prebivališta i pristupom osnovnim socio-ekonomskim pravima (na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, zaposlenje, obrazovanje, jednokratnu novčanu pomoć, smeštaj, itd).

Praxis je jedna od organizacija koje su podržale Peticiju za  usvajanje novog Zakona o narodnoj (građanskoj) inicijativi. Peticija je  predata g. Milanu Markoviću, Ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Potpisnici peticije smatraju da se novi zakon koji bi regulisao materiju narodne inicijative i referendum kao oblika demokratskog učešća u političkom životu zajednice, ne može usvojiti bez razgovora sa korisnicima ovog zakona, sa građanima.

Potpisnici peticije takođe smatraju da se pravo na narodnu inicijativu nedovoljno poštuje u Srbiji i da bi trebalo što pre doneti novi zakon u ovoj oblasti koji bi obezbeđivao:

1. sudsku zaštitu prava na narodnu inicijativu, posebno u slučaju ignorisanja narodne inicijative;

2. efikasan postupak razmatranja narodne inicijative od strane nadležnih predstavničkih tela;

3. da se produži rok za prikupljanje potpisa;

4. da se ograniči broj potpisa za pokretanje narodne inicijative u skupštini lokalne samouprave;

5. da se uvede mogućnost elektronskog potpisa narodne inicijative.
 

Preuzmite peticiju: Peticija za usvajanje Zakona o narodnoj (građanskoj) inicijativi

Dana 29.06.2011. godine Praxis je započeo sprovođenje projekta pod nazivom „Evropske dobre prakse - sredstvo javnog zagovaranja u Srbiji” koji finansira Evropska Unija u okviru projekta “Podrška civilnom društvu”. Praxis će 10 meseci, do 28.04.2012. godine, sprovoditi projekat u partnerstvu sa Hajnrih Bel fondacijom, Regionalnim centrom za manjine i Dokukinom.

Cilj projekta je da, na tragu evropskih praksi, doprinese pronalaženju sistemskih rešenja koja bi omogućila pripadnicima romske populacije nesmetano uživanje prava na pravni subjektivitet, sa posebnim osvrtom na postupak upisa u matičnu knjigu rođenih, i prava na stanovanje.

Istovremeno, projekat će biti usmeren i na senzitivisanje stručne i šire javnosti po ovim pitanjima, javno zagovarajući za rešenja kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, a sve u cilju garantovanja ljudskih prava podjednako za sve građane i građanke Srbije.

Evropska mreža za pitanja apatridije je osnovana kao zajednička inicijativa Pomoći za azil (Asylum Aid), Fondacije za ravnopravnost (Equal Rights Trust), Helsinškog odbora Mađarske (Hungarian Helsinki Committee), Inicijative za pravdu Otvorenog društva (Open Society Justice Initiative), Praxisa i Programa apatridije na Univerzitetu u Tilburgu (Statelessness Program at Tilburg University).

Upravni odbor Mreže se po prvi put sastao u julu 2011. godine. Danas, jedanaest meseci kasnije, s ponosom zvanično pokrećemo ovu inicijativu.

Evropska mreža za pitanja apatridije ohrabruje regionalne i međunarodne institucije da se bave problemom apatridije u okviru svojih mandata. Takođe, podstičemo zemlje u regionu da usvoje politike za sprečavanje i smanjenje apatridije, kao i da obezbede zaštitu apatrida.

U cilju izgradnje kapaciteta među kreatorima javnih politika i organizacijama civilnog društva u Evropi, Mreža pruža obuku i ekspertsku pomoć, a takođe predstavlja i forum za posvećeno istraživanje, monitoring i razmenu informacija u oblasti apatridije.

Evropska mreža za pitanja apatridije otvorena je za članstvo nevladinih organizacija, istraživačkih centara, akademika i drugih pojedinaca.

Preuzmite dokument: Najava osnivanja evropske mreže za pitanja apatridije

U skladu sa dopunama Zakona o matičnim knjigama ("Sl. glasnik RS", br. 57/2003) koje su stupile na snagu 7. juna 2003. godine, vođenje matičnih knjiga za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija obezbeđuju organi uprave:

• grada Niša za opštine: Priština, Podujevo, Glogovac, Obilić, Lipljan i Kosovo Polje;
• grada Kragujevca za opštine: Peć, Istok i Klina;
• opštine Kraljevo za opštine: Kosovska Mitrovica, Srbica, Zubin Potok, Vučitrn, Zvečan i Leposavić;
• opštine Kruševac za opštine: Prizren, Orahovac, Suva Reka i Gora;
• opštine Jagodina za opštine: Đakovica i Dečani;
• opštine Vranje za opštine: Gnjilane, Vitina, Kosovska Kamenica i Novo Brdo;
• opštine Leskovac za opštine: Uroševac, Kačanik, Štimlje i Štrpce.

Neke policijske stanice u Srbiji odbijaju zahteve interno raseljenih lica sa Kosova za prijavu boravišta, pozivajući se na izvesno interno uputstvo Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije od 2003. godine. Umesto prijave boravišta upućuju interno raseljena lica da prijave prebivalište u Srbiji.

Prema informacijama koje je Praxis nedavno dobio na terenu, OUP Bujanovac odbija zahteve interno raseljenih lica za prijavu boravišta. Navodno, ne primaju ove zahteve od 2003. godine u skladu sa internim uputstvom nadležnog Ministarstva. Zbog ovakvog postupanja policije, interno raseljena lica koja su smeštena u priznatom Kolektivnom centru “Salvatore” u Bujanovcu nisu u mogućnosti da ostvare status raseljenog lica. Čak i roditelji koji imaju status raseljenog lica nisu u mogućnosti da prijave boravište svoje dece rođene u Srbiji.

OUP Šabac takođe odbija zahteve interno raseljenih lica za prijavu boravišta. Za razliku od OUP-a Bujanovac, OUP Šabac čak odbija da izda novu potvrdu o prijavi boravišta onim interno raseljenim licima koji su istu izgubili.

Na isti način postupa OUP Stari Grad u Beogradu, pozivajući se na interno uputstvo nadležnog Ministarstva.

Ovakvo postupanje nadležnih organa je u suprotnosti sa međunarodnim i domaćim propisima, i onemogućava interno raseljena lica da ostvare svoja osnovna ljudska prava.

Raseljena lica sa Kosova i Metohije se suočavaju sa velikim poteškoćama prilikom pribavljanja dokumenata iz matičnih knjiga (izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, umrlih i uverenje o državljanstvu) izmeštenih sa Kosova i Metohije u nekoliko gradova u južnoj i centralnoj Srbiji. U periodu od juna 1999. do juna 2003. godine, ove matične knjige su vođene od strane izmeštenih opštinskih organa uprave sa Kosova u Srbiji. Od juna 2003. godine, vođenje matičnih knjiga za područje AP Kosovo i Metohija obezbeđuju organi uprave u Srbiji, odnosno u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Jagodini, Vranju i Leskovcu.

Norveški savet za izbeglice, u okviru Projekta građanskih prava, je započeo sa pružanjem pomoći raseljenim licima u pribavljanju dokumenata 2002. godine. U početku se obraćao putem pošte matičnim službama sa zahtevima za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga (uz prilaganje priznanica o uplaćenim taksama), zbog udaljenosti matičnih službi od mesta boravka/raseljenja ovih lica u Srbiji. Pošto matične službe, tada, nisu odgovarale na zahteve zaprimljene putem pošte, promenjena je praksa i zahtevi su se predavali preko punomoćnika, zaposlenih u Norveškom savetu za izbeglice. Cilj je bio da se ubrza procedura pribavljanja dokumenata i omogući raseljenim licima da se ne izlažu bespotrebnim troškovima putovanja, a da pri tom često ne pribave dokumenta i ne budu poučeni šta je potrebno da preduzmu ukoliko nisu upisani u matičnu evidenciju ili je ista uništena ili je pak ostala na Kosovu.

U septembru 2004. godine, Praxis je nastavio sa radom koji je započeo Norveški savet za izbeglice, uzevši u obzir činjenicu da je posedovanje licnih dokumenata osnov za ostvarivanje prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, rad i ostalih osnovnih prava.

Na osnovu iskustva u radu na pojedinačnim predmetima, u aprilu 2005. godine, Praxis se obratio Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukazujuci na nepravilnosti u radu ovih matičnih službi, odnosno način postupanja po podnescima za izdavanje izvoda i uverenja, koji je bio u suprotnosti sa zakonskim propisima.

U julu 2005. godine, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je obavestilo Praxis da su, u cilju otklanjanja nepravilnosti na koje je ukazao Praxis, organima uprave date instrukcije za rad koje se odnose na način izdavanja izvoda iz matičnih knjiga i uverenja.

Po prijemu obaveštenja od pomenutog Ministarstva, Praxis je ponovo počeo da prosleđuje zahteve stranaka putem pošte matičnim službama, uz prilaganje priznanica o plaćenim administrativnim taksama na ime izdavanja dokumenata. Primećeno je da su matične službe počele da postupaju u skladu sa instrukcijom Ministarstva, odnosno da rešavaju ove zahteve i šalju dokumenta putem pošte. Međutim, pojedine matične službe su se obratile Praxisu da ubuduće uz zahteve prilaže i blanko obrasce izvoda i uverenja.

Praxis će nastaviti da prati rad matičnih službi rešavanjem pojedinačnih predmeta, a ujedno će se zalagati za lakši i jednostavniji pristup dokumentaciji. Važno je pomenuti da Praxis pored pružanja pravne pomoći, snosi i troškove administrativnih taksi na ime izdavanja dokumenata, tako da su klijenti oslobođeni plaćanja bilo kakvih troškova u vezi sa pribavljanjem dokumenata. Takođe, Praxis vrši refundaciju putnih troškova raseljenim licima koja moraju zbog podnošenja zahteva za izdavanje lične karte da otputuju do izmeštenih organa unutrašnjih poslova sa Kosova u Srbiji.

1. Svako ljudsko biće ima pravo da u svim okolnostima bude priznato kao ličnost pred zakonom.

2. Da bi interno raseljena lica stvarno uživala ovo pravo, organi vlasti dužni su da im izdaju sva potrebna dokumenta neophodna za uživanje i korišćenje njihovih zakonskih prava, kao što su putne i lične isprave, izvodi iz matične knjige rođenih i venčanih. Posebno, vlasti će omogućiti izdavanje novih dokumenata ili zamenu onih dokumenata koja su izgubljena u toku raseljenja, bez postavljanja neracionalnih uslova, kao što je upućivanje u mesto prebivališta radi pribavljanja tih ili drugih potrebnih dokumenata.

Član 20 Vodećih principa o internoj raseljenosti Ujedinjenih nacija

Umanjenje republičke administrativne takse za 70%

U skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr, 61/2005 i 101/2005 - dr. zakon), interno raseljena lica plaćaju republičku administrativnu taksu umanjenu za 70% prilikom podnošenja zahteva za izdavanje izvoda iz matične knjige rođenih, venčanih, umrlih i državljana. Uz zahtev je neophodno priložiti kopiju legitimacije raseljenog lica.

Oslobođenja od plaćanja republičke administrativne takse

Zakon predviđa u članu 19. da se republička administrativna taksa, između ostalog, ne plaća kada se dokumenta pribavljaju za sledeće namene:

    * prijave za upis u matične knjige;
    * spise i radnje u postupku za ispravljanje grešaka u rešenjima, drugim ispravama i službenim evidencijama;
    * spise i radnje za ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata;
    * spise i radnje u vezi sa školovanjem učenika i studenata, stručnim usavršavanjem, odnosno prekvalifikacijom;
    * podneske upućene organima za predstavke i pritužbe;
    * spise i radnje u postupku za zasnivanje radnog odnosa i ostvarivanje prava po tom osnovu i dr.

Neprimenjivanje pojedinih zakonskih odredbi od strane nadležnih organa

Matične službe u centralnoj i južnoj Srbiji (koje vode izmeštene matične knjige sa Kosova i Metohije) ni nakon osam meseci od stupanja na snagu izmena i dopuna zakona nisu bile upoznate niti su primenjivale pomenute odredbe ovog zakona.

U vezi s tim, Praxis se najpre obratio matičnim službama ukazujući im na obavezu poštovanja jasno propisanih zakonskih odredbi, a zatim je na nepravilnosti u radu matičnih službi ukazao i relevantnim ministarstvima. Najpre je Matična služba Kragujevac počela da primenjuje odredbe zakona u smislu priznavanja prava interno raseljenim licima na plaćanje umanjene takse.

Ovim putem želimo da skrenemo pažnju interno raseljenim licima, kojima su potrebna dokumenta (izvodi i uverenja iz matičnih knjiga), da se pozivaju na mogućnost plaćanja takse umanjene za 70% po osnovu raseljeničkog statusa, kao i oslobođenja od plaćanja takse u zakonom predviđenim slučajevima.

Na konferenciji radne grupe za IRL u Beogradu predstavljen izveštaj Praxisa “Pristup dokumentima za interno raseljena lica u Srbiji“

Dana 29. marta 2007. godine u Beogradu je održana konferencija radne grupe za IRL koju su zajedno organizovali UNHCR, OEBS i Praxis. Na Konferenciji je učestvovalo 130 predstavnika vlade, međunarodnih organizacija, domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija, diplomatskog kora i medija. Tom prilikom su predstavljena dva izveštaja: izveštaj Praxisa “Pristup dokumentima za IRL u Srbiji“ i ažurirana verzija izveštaja “Analiza položaja interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji: zakon i praksa“ koji je u oktobru 2005. godine prvi put napisala Međuagencijska radna grupa za interno raseljena lica. Ažuriranu verziju su zajedničkim naporom napisali UNHCR i Praxis, a podršku su pružile brojne međunarodne organizacije i međunarodne i domaće nevladine organizacije koje se svakodnevno bave pitanjem interno raseljenih lica.

Izveštaj koji su zajedno sačinili UNHCR i Praxis pruža širi pregled položaja interno raseljenih lica, ukazuje na nedostatke u pravnom sistemu i predlaže konkretna rešenja problema IRL kojim bi im se omogućio uspešan pristup osnovnim građanskim, političkim, socijalnim i ekonomskim pravima, uključujući i dokumentaciju.

Izveštaj Praxisa “Pristup dokumentima za IRL u Srbiji“ se bavi problemima sa kojima se IRL suočavaju, kako u Srbiji tako i na Kosovu, u pristupu dokumentaciji koja je od suštinskog značaja za uživanje osnovnih ljudskih i građanskih prava. Sačinjen na osnovu iskustva koje su pravnici Praxisa stekli svakodnevno pružajući pomoć raseljeničkoj populaciji, izveštaj ukazuje na glavne prepreke u pristupu dokumentaciji, konkretne probleme u vezi sa neujednačenom praksom upravnih i sudskih organa, rad Praxisa na javnom zagovaranju i preporuke za rešavanje problema u vezi sa dokumentacijom. Cilj izveštaja je da svim zainteresovanima pruži informacije o ovom pitanju, kao i da motiviše sve nivoe vlasti da deluju u skladu sa svojim ovlašćenjima i dužnostima kako bi se prevazišli problemi u vezi sa dokumentacijom i omogućilo ostvarenje osnovnih ljudskih prava.

Preuzmite dokument: Pristup dokumentima za interno raseljena lica u Srbiji

... Ozbiljno shvatanje prava, posebno ozbiljno shvatanje prava na pravni subjektivitet, nas navodi na zaključak da je potrebno nešto uraditi, neki reformski potez preduzeti u našem pravnom sistemu ...

U Beogradu je 12. decembra 2007. godine održan okrugli sto na temu „Naknadni upis u matične knjige rođenih“ u organizaciji Misije OEBS-a u Srbiji, Visokog komesarijata UN za izbeglice u Srbiji i nevladine organizacije Praxis iz Beograda. Pored predstavnika iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde i opštinskih organa uprave Republike Srbije (koji vode izmeštene matične knjige sa Kosova), prisutni su bili i predstavnici nevladinih i međunarodnih organizacija u regionu.

Okrugli sto je organizovan sa ciljem da se ukaže na probleme u praksi u vezi sa vođenjem postupaka naknadnog upisa u matične knjige rođenih IRL u Srbiji, zatim da se kroz uporedno-pravnu analizu predstave rešenja i dobra praksa drugih zemalja, kao i da se definišu preporuke za rešavanje ovog problema u našoj zemlji.

Praxis je ukazao na prepreke u praksi sa kojima se suočavaju interno raseljena lica u Srbiji, a posebno romska populacija, tokom sprovođenja postupaka naknadnog upisa u matične knjige rođenih. Značajan broj Roma živi bez ličnih dokumenata, pravno su nevidljivi i sprečeni da ostvare elementarna ljudska prava, kao što su pravo na zdravstvenu zaštitu, socijalno staranje, obrazovanje, rad i ostala prava. Iako država ima pozitivnu obligaciju da prizna svako ljudsko biće kao pravni subjekat, što je formulisano u Ustavu Republike Srbije i u brojnim međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala (Međunarodni pakt o građanskih i političkim pravima, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i dr), ponekad ne uspeva da omogući punu realizaciju ovih prava određenom broju građana.

Praxis je predložio da se normativno reguliše pitanje naknadnog upisa u smislu donošenja novog modela zakona ili izmenama i dopunama postojećih relevantnih zakona, kao i da se podrži jačanje institucionalnih kapaciteta nadležnih opštinskih organa uprave. Istakao je i da se samo međuresorskom saradnjom između nadležnih ministarstava, kao i umrežavanjem vladinog i nevladinog sektora može doći do konstruktivnog i efikasnog rešavanja ovog problema.

Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) iz Beograda je naveo da je Srbija jedna od zemalja koja nema posebnu pravnu regulativu koja se se vezuje za kategoriju pravno nevidljivih lica. CUPS naglašava: „Mi uvek možemo da se izvinimo pravom, možemo da kažemo da postupamo u okviru pravnog režima koji nam je ponuđen, ali ne možemo da kažemo da taj pravni režim ne možemo da promenimo ili da on ne može da bude efikasniji, ukoliko je neefikasan kao što je naš. Dakle, ozbiljno shvatanje prava, posebno ozbiljno shvatanje prava na pravni subjektivitet, nas navodi na zaključak da je potrebno nešto uraditi, neki reformski potez preduzeti u našem pravnom sistemu, kako bi se stvari rešile. Uporedno-pravno iskustvo nam potvrđuje da je to moguće. Mi smo tu da kao pravnici taj problem rešimo“.

Učesnici su imali prilike da se upoznaju i sa iskustvima zemalja u regionu u vezi sa ovim pitanjem (BiH, Hrvatska i Crna Gora).

Na kraju je zaključeno da je u cilju rešavanja ovog problema, neophodno najpre pravno regulisati pitanje naknadnog upisa lica koja su pravno nevidljiva, kao i povećati materijalne i ljudske resurse opštinskih organa uprave, kako bi se ovim licima omogućilo efikasno ostvarivanje elementarnih ljudskih prava.

Praxis će nastaviti da se zalaže za rešavanje ovog problema, zajedno sa Centrom za unapređivanje pravnih studija, UNHCR-om, OEBS-om i drugim relevantnim organizacijama, u cilju uspostavljanja efikasnog pravnog režima u ovoj oblasti.

Preuzmite dokument: Naknadni upis u državama članicama Međunarodne komisije za lična stanja građana