Nevladine organizacije iz Srbije – Regionalni centar za manjine, CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj, CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji i Praxis podneli su alternativni izveštaj pod nazivom Informacije podnete Komitetu za ukidanje rasne diskriminacije povodom Inicijalnog periodičnog izveštaja Srbije.
Kao država potpisnica Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Republika Srbija je u obavezi da redovno izveštava Komitet, prikazujući sve mere preduzete radi implementacije Konvencije. Srbija je podnela Inicijalni periodični izveštaj Komitetu u avgustu 2009. godine, sa 19 meseci zakašnjenja. Takođe, praksa je da nevladine organizacije podnose alternativne, takozvane izveštaje iz senke kao dodatne informacije koje pomažu Komitetu da proceni državne izveštaje.
Organizacije koje su podnele ovaj izveštaj izabrale su takozvani "pristup kršena prava", koji identifikuje goruće probleme u pristupu osnovnim ljudskim pravima, kao što su, na primer, problemi u vezi sa pristupom pravu na stanovanje, pravu na državljanstvo, pravu na slobodu kretanja i izbor boravišta u jednoj državi, pravu na vlasništvo i drugim osnovnim ljudskim pravima. Shodno izabranom pristupu, izveštaj se ne bavi pozitivnim stranama državne politike u pojedinim oblastima, već isključivo ozbiljnim kršenjima ljudskih prava o čemu nije bilo reči u Inicijalnom periodičnom izveštaju Republike Srbije.
Podaci predstavljeni u izveštaju su rezultat dugogodišnjeg rada na terenu, saradnje sa grass-root organizacijama, analize prethodnog iskustva u radu na temama koje su relevantne za izveštaj, kao i praćenja i analize rada državnih institucija.
Komitet će razmatrati ovaj izveštaj tokom 78. zasedanja, u četvrtak 24. februara i petak 25. februara 2011. godine. Izveštaj će biti razmatran zajedno sa državnim i izveštajima međunarodnih organizacija Amnesty International i Evropskog centra za prava Roma.
Preuzmite izveštaj (samo engleski): Informacije podnete komitetu za ukidanje rasne diskriminacije povodom inicijalnog izveštaja Srbije
U okviru projekta “Doprinos održivosti povratka Roma iz Švedeske i drugih zemalja Evrope u Srbiji”, finansiranog od strane Švedskog odbora za migracije, Praxis je u avgustu 2011. godine izdao izveštaj Pristup pravima i integracija povratnika po sporazumu o readmisiji.
Povratnička populacija suočava se sa najvećim problemima u onim oblastima koje je kao prioritetne prepoznala i Strategija reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji iz 2009. godine. Ove oblasti su: pristup ličnim dokumentima i prijava prebivališta i boravišta, obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvena i socijalna zaštita i rešavanje stambenih potreba.
Pored povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, u Srbiji postoje i druge kategorije stanovništva, poput raseljenih lica i pripadnika romske nacionalne manjine, koje se nalaze u izuzetno teškom položaju i čije uspešno uključivanje u društvo zavisi od otklanjanja prepreka u navedenim oblastima.
Imajući u vidu da većinu povratničke populacije čine upravo lica romske nacionalnosti, Praxis je u septembru 2010. godine pokrenuo projekat Doprinos održivosti povratka Roma iz Švedske i drugih zemalja Evrope u Srbiju, koji je finansijski podržao Švedski odbor za migracije. Cilj projekta je bio podizanje svesti i osnaživanje povratnika po sporazumu o readmisiji, dobrovoljnih povratnika i šire romske populacije u Srbiji da pristupe svojim pravima, zaštite ih i u potpunosti se uključe u društvo u Srbiji. Istovremeno, cilj projekta bio je da uputi relevantne aktere na republičkom i lokalnom nivou u probleme sa kojima se navedene grupe susreću i podstakne ih da zajednički rade na olakšavanju pristupa ovih grupa svojim osnovnim pravima.
Cilj ove publikacije jeste da kroz primere iz prakse predstavi probleme sa kojima se povratnici, ali i šira romska populacija, u Srbiji suočavaju, da razmotri mogućnosti koje postojeći pravni sistem, ali i sistem socijalne mreže pruža u rešavanju tih problema i da sagleda posledice koje zanemarivanje tih problema može da ima na ostvarivanje osnovnih prava povratnika i njihovu uspešnu integraciju u društvo. U publikaciji će, takođe, biti predložene smernice za dalje postupanje u okviru integracije povratnika, koje su proizašle kao rezultat rada Praxisa sa ovom populacijom, ali i saradnje sa predstavnicima državnih institucija na republičkom i lokalnom nivou i nevladinih organizacija koje se bave povratnicima i pripadnicima romske populacije.
Preuzmite izveštaj: Pristup pravima i integracija povratnika po sporazumu o readmisiji
POPULARNI TAGOVI