Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, kaže u svojoj izjavi za Pravi odgovor da će posle deset godina provedenih u raseljeništvu, interno raseljenim licima biti omogućeno da ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja na osnovu zdravstvene knjižice, ravnopravno sa ostalim građanima Srbije.

Pročitajte ceo tekst: Vest iz marta 2009. godine objavljena u Pravom odgovoru (strana 14)

Koalicija za pristup pravdi osnovana je 23. decembra 2011. godine. Koaliciju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Praxis. Organizacije članice koalicije udružile su se sa ciljem da zajednički reaguju na ograničavanje dostignutog nivoa ljudskih prava i sloboda u pogledu ostvarivanja prava na pristup pravdi, a koje je usledilo kao posledica usvajanja novog Zakona o parničnom postupku, zatim Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika.

Aktivnosti koalicije u predstojećem periodu biće fokusirane na zagovaranje za izmene pomenutih zakona i usvajanje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji u potpunosti uvažava interese građana za slobodno izabranom i kvalitetnom pravnom pomoći.

Danas je na sastanku povodom iseljenja neformalnog naselja u Bloku 72 na Novom Beogradu predstavljena Platforma za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje. Platformu je podržalo preko šezdeset organizacija civilnog društva, osam mreža i koalicija organizacija civilnog društva i Nacionalni savet romske nacionalne manjine.

Platforma predstavlja neformalno okupljanje organizacija koje se bave pitanjima ljudskih prava, diskriminacijom, rasizmom i pravima Roma na lokalnom i međunarodnom nivou. Potreba za formiranjem ove platforme javila se usled zabrinjavajućeg porasta prinudnih iseljenja u protekle tri godine – identifikovano je 15 prinudnih iseljenja kojima je pogođeno preko 1500 Roma i Romkinja.

Ovaj dokument okuplja organizacije koje izražavaju zabrinutost povećanim brojem prinudnih iseljenja koja se sprovode u suprotnosti sa ratifikovanim međunarodnim standardima koji obavezuju Republiku Srbiju i u njoj su prvenstveno predstavljeni stavovi povodom iseljenja naselja u Bloku 72. Pored toga, date su i preporuke za sva buduća iseljenja koja se očekuju.

Platforma za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje predstavlja doprinos organizacija civilnog društva izradi propisa ili drugih dokumenata koji će regulisati iseljenja neformalnih naselja u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava.

Platforma je predstavljena Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu – Upravi za ljudska i manjinska prava, Republičkoj agenciji za stanovanje, Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije i predstavnicima grada Beograda.

Preuzmite dokument: Platforma za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje

Korak ka rešenju problema pravno nevidljivih lica

Zakonom o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 31. avgusta 2012. godine, propisan je postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih, čime je učinjen prvi korak ka rešavanju problema nekoliko hiljada pravno nevidljivih lica u Srbiji. Propisivanjem navedenog postupka, licima koja ne ispunjavaju uslove za upis u matičnu knjigu rođenih prema pravilima upravnog postupka, biće omogućeno da svoja prava ostvare u posebnom sudskom postupku koji prepoznaje specifičnosti problema sa kojima se suočavaju.

Dopunama Zakona o vanparničnom postupku prethodili su višegodišnji zahtevi nevladinih organizacija usmereni na usvajanje sistemskog rešenja, kao i nastojanja da se državi skrene pažnja na težak položaj u kome se nalaze lica koja na osnovu postojećih propisa nisu uspevala da se naknadno upišu u matičnu knjigu rođenih. Naime, procenjuje se da u Srbiji živi najmanje 6500 pravno nevidljivih lica među kojima su skoro isključivo pripadnici romske nacionalne manjine. Zbog administrativnih prepreka, višegeneracijske socijalne isključenosti, siromaštva i nepostojanja zakonskih rešenja koja bi im omogućila da dokažu svoj identitet i dobiju izvod iz matične knjige rođenih, ta lica ne mogu da ostvare nijedno od prava koja su garantovana Ustavom i ratifikovanim međunarodnim dokumentima – ne mogu da se zaposle, da uživaju prava iz socijalne i zdravstvene zaštite, da se nesmetano školuju, da budu upisani kao roditelji svoje dece, niti da uživaju čitav niz drugih prava koja su ostalim građanim Republke Srbije dostupna.

Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi pozdravljaju donošenje Zakona kojim je uklonjena prva prepreka ostvarivanju prava na pravni subjektivitet i stvorene osnove za upis u matičnu knjigu rođenih i onih lica koja do sada nisu mogla da dokažu činjenicu svog rođenja. Istovremeno, podsećamo da će potpuno poštovanje prava navedene kategorije lica biti moguće tek kada se obezbedi efikasna primena usvojenih rešenja, kao i pratećih propisa koji se odnose na sticanje i utvrđivanje državljanstva, prijavu prebivališta i boravišta i pribavljanje lične karte.

Potpisnice:

Koalicija protiv diskriminacije
Koalicija za pristup pravdi

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Gayten LGBT, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Praxis, Regionalni centar za manjine, Udruženje studenata sa hendikepom

Koaliciju za pristup pravdi čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Praxis, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
 

Implementacija Programa novčane pomoći (CAP) Međunarodnog komiteta crvenog krsta (MKCK) počela je u decembru 2003. godine, sa ciljem da pomogne veoma siromašnim raseljeničkim porodicama koje nisu u stanju da se same izdržavaju, te stoga ne ispunjavaju uslove za neki oblik pomoći za samostalno sticanje dohotka. Program je kreiran i implementiran u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike i Komesarijatom za izbeglice. Pomoć se sastojala iz novčane pomoći od 30€ mesečno, koliko iznosi uobičajena socijalna pomoć koju dodeljuje država, za 7500 izabranih raseljeničkih domaćinstava (oko 37500 pojedinaca).

Dogovor je bio da u Srbiji svaki mesec program MKCK-a obuhvati 500 od 6000 raseljeničkih porodica, da ih Ministarstvo ispita i ako ispunjavaju kriterijume da budu uključeni u državni sistem socijalne zaštite.

Jedan od većih problema sa kojima se interno raseljena lica susreću pri podnošenju zahteva za socijalnu pomoć jeste pribavljanje neophodne dokumentacije. U cilju prevazilaženja ovog problema, MKCK je uspostavio saradnju sa Norveškim savetom za izbeglice (Projektom građanskih prava) po pitanju pribavljanja neophodne dokumentacije za raseljene. Saradnja je, zatim, nastavljena s Praxisom koji je pribavio više od 400 dokumenata (uglavnom izvoda iz maticne knjige rodenih i uvrenja o državljanstvu) za korisnike CAP-a. Nakon 12 meseci sprovođenja programa u Srbiji, 16% od pocetnog broja korisnika (5761 lica) prebačeni su na državni sistem socijalne zaštite. Čak 57% (2590 lica) korisnika CAP-a nisu podneli zahtev za socijalnu zaštitu, uglavnom zbog nedostatka dokumentacije (8%) ili iz razloga vezanih za dohodak (71%). Ipak, od onih koji su podneli zahtev (1961 lica), 47% su uključeni u državni sistem socijalne zaštite.

Pročitajte izveštaj MKCK-a iz aprila 2005 (samo na engleskom):
The Situation of Internally Displaced Persons in Serbia and Montenegro
Pročitajte (samo na engleskom): Serbia and Montenegro: the situation of the internally displaced

"Među desetinama hiljada građana u Srbiji koji nemaju nikakva dokumenta mnogo je maloletnika. Problem "nevidljivih" građana u našoj zemlji najdrastičniji zbog velikog broja izbeglih i interno raseljenih."

Ceo tekst pročitajte ovde.

"Ljudi koji nisu upisani u matičnu knjigu rođenih, pravno gledano, ne postoje, „nevidljivi su“. Oni ne uživaju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, pravo glasa" - objašnjava Ivana Stanković iz „Praksisa“.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Preuzmite izveštaj: OVDE

Uz podršku UNHCR-a i UNDP-a, 10. decembra 2009. u Narodnoj skupštini RS je održana zajednička sednica Odbora za smanjenje siromaštva, Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Odbora za međunacionalne odnose u formi javnog slušanja na temu „Apatridija i siromaštvo u Srbiji“. U uvodnom delu prisutnima su se obratili: Slavica Đukić Dejanović, predsednica Narodne skupštine; Eduardo Arboledo, šef predstavništva UNHCR-a; Saša Gajin, predstavnik CUPS-a i Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa.

Na početku zajedničke sednice učesnicima se obratila predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović. Predsednica je u svom obraćanju istakla da se problem apatridije najčešće pominje u okviru pitanja ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava. Istakla je da današnji skup izražava odlučnost Narodne skupštine da se tom problemu pristupi na sveobuhvatan način. Podaci govore da najmanje 17 hiljada lica u Srbiji živi bez državljanstva, kao i da većinu te grupe čine “pravno nevidljiva” lica romske nacionalnosti, koji žive na marginama društva, suočavajući se sa problemom ostvarivanja svojih građanskih prava. Ustav Republike Srbije garantuje ostvarivanje ljudskih prava, kao i prava na pravnu ličnost. Narodna skupština je ratifikovala mnoge međunarodne i regionalne sporazume u oblasti ljudskih prava, donela Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakon o zabrani diskriminacije, što ukazuje na opredeljenost za pronalaženje sistemskog rešenja za problem apatridije. Predstavila je aktivnosti lobiranja međunarodnih i nevladinih organizacija za usvajanje Zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i pozvala je sve narodne poslanike i predstavnike izvršne vlasti da zajedno iznađu sistemsko rešenje za “pravno nevidljiva” lica. Predsednica je zahvalila međunarodnim organizacijama na ekspertskoj podršci koju pružaju institucijama u Srbiji i istakla da će Narodna skupština učiniti sve u okviru svoje nadležnosti da ta lica ostvare prava.

Šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Eduardo Arboleda dao je predlog jednostavnih i konkretnih mera koje bi skupština mogla da preduzme u cilju sprečavanja problema apatridije i siromaštva. Pre svega, istakao je značaj potpisivanja Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. i važnost zakonodavnih promena kojima bi se stvorili mehanizmi za lakšu identifikaciju lica koja su u stanju apatridije i smanjenje broja lica bez državljanstva, ističući pozitivna iskustva drugih zemalja. Takođe, pozvao je predstavnike skupštine i izvršne vlasti da podrže sistemske promene kroz usvajanje predloženog Zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i novog Zakona o prebivalištu i boravištu. Na kraju izlaganja, predstavljene su aktivnosti UNHCR-a u Srbiji i film snimljen tokom sprovođenja projekta „Socijalna inkluzija i pristup ljudskim pravima zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na zapadnom Balkanu“.

Predsednik Odbora za međunacionalne odnose, Miletić Mihajlović istakao je da je apatridija problem i za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i dao punu podršku Odbora za rešavanje tog problema.

Predsednik Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, Meho Omerović istakao je da će Odbor u okviru svojih nadležnosti i preko resornog ministarstva raditi na izmenama postojećih zakona, kako bi se život tih lica učinio podnošljivijim. Najavio je donošenje novog Zakona o socijalnoj zaštiti, kojim će se definisati pružanje usluge hitne intervencije apatridima, dok ne dobiju državljanstvo, nakon čega će moći da uživaju i druge mere zaštite države.

Ivanka Kostić, izvršna direktorka nevladine organizacije Praxis, i Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija dali su osvrt na probleme u praksi, aktivnosti nevladinog sektora, predložena rešenja u Modelu zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i dosadašnje pokušaje da se nadležnim ministarstvima skrene pažnja na problem “pravno nevidljivih” lica. Izrazili su zabrinutost zbog izostanka predstavnika Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji uporno izbegavaju da učestvuju na sastancima na kojima se govori o pronalaženju rešenja za probleme sa kojima se suočavaju lica bez pravnog subjektiviteta.

U javnoj raspravi, pored narodnih poslanika, učestvovali su i predstavnici ministarstava za ljudska i manjinska prava, unutrašnjih poslova, rada i socijalne politike, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost, nevladinog sektora i međunarodnoh organizacija. U diskusiji je istaknuto da ne postoje adekvatni mehanizmi za zaštitu lica bez državljanstva, a pre svega mehanizmi za njihovu identifikaciju, da je pitanje apatridije vezano za problem siromaštva i kriminala, što mogu biti pitanja nacionalne i regionalne bezbednosti, kao i da problem treba rešavati proaktivno, a ne represivno. Diskutovalo se i o pitanjima readmisije i vizne liberalizacije u vezi sa apatridijom i saradnji nevladinog sektora, međunarodnih organizacija i ministarstava u čijoj nadležnosti je to pitanje.

Na kraju diskusije, predsednica Odbora za smanjenje siromaštva, Snežana Stojanović-Plavšić je, sumirajući rezultate diskusije, navela da su se učesnici složili da ne postoje političke i pravne prepreke za donošenje Zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta kojim bi se problem sistemski rešio i ocenili da u procesu donošenja tako značajnog zakona treba da postoji partnerski odnos svih učesnika.

Praxis je 2. februara 2010. godine uputio Ustavnom sudu Republike Srbije Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti člana 6. tačka 11. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja . Inicijativom se ukazuje da je navedena odredba Pravilnika u suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Naime, u članu 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, izričito se navodi da lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište, mogu biti korisnici zdravstvene zaštite. Nesumnjivo je da je zakonodavac imao nameru da toj kategoriji lica omogući pristup zdravstvenoj zaštiti. Ta odredba Zakona takođe se nesumnjivo može primeniti i na interno raseljena lica romske nacionalnosti koja nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište.

Članom 6. Pravilnika, međutim, derogira se primena tog zakonskog pravila time što se kaže da je od osiguranika potrebno pribaviti ličnu izjavu da je u pitanju lice romske nacionalnosti, kao i njegovu prijavu boravka. Na taj način, licima koja nemaju prijavljen boravak, na primer zbog toga što žive u nelegalnom romskom naselju, što je često slučaj sa interno raseljenim Romima, zapravo se onemogućava pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja, odnosno ostvarivanje zakonskog prava na korišćenje usluga zdravstvene zaštite.

U svom odgovoru od 18. marta 2010. godine, Ustavni sud je obavestio Praxis da je navedeni Pravilnik prestao da važi 10. marta 2010. godine na osnovu odredbe člana 152 novog Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je doneo Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje 11. decembra 2009. godine. Tom prilikom Ustavni sud je pozvao Praxis da se izjasni da li ostaje pri podnetoj Inicijativi ili će je urediti u skladu sa promenjenim okolnostima.

Shodno tome, Praxis je uredio Inicijativu u skladu sa novim Pravilnikom koji je zapravo preuzeo isto rešenje u vezi sa spornim članom 6, s tim što se u novom Pravilniku pominje u članu 7.

Preuzmite dokument: Inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti člana 6. tačka 11. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Preuzmite dokument: Pravilnik

Preuzmite dokument: Podnesak