Nakon što je službenica Centra za socijalni rad Novi Beograd usmeno odbila da pokrene postupak prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad za Š.B., usledilo je pismeno obraćanje stranke sa zahtevom da se izvrši prijava prebivališta na adresi centra. Ujedno je Praxis izneo slučaj i Tehničkoj grupi predočavanjem nezakonitog postupanja službenice. Kao rezultat toga, odobrena je prijava prebivališta za Š.B., koja kao stanovnica neformalnog naselja ranije nije imala tu mogućnost.

Videti vest: Prijava prebivališta na adresi Centra za socijalni rad Novi Beograd – nezakonito postupanje

Dana 10. aprila 2013. godine, u Požarevcu je održan seminar na temu upisa u matičnu knjigu rođenih, pristupa pravima i zaštiti od diskriminacije za predstavnike i aktiviste romskih udruženja i organizacija, romske koordinatore, zdravstvene medijatorke i pedagoške asistente iz Aranđelovca, Velike Plane, Kučeva, Velikog Gradišta, Smederevske Palanke, Smedereva, Kostolca i Požarevca. Obuka na kojoj je prisustvovalo 26 učesnika, organizovana je od strane Praxisa u okviru projekta Pravna pomoć licima u riziku od apatridije, koji finansira UNHCR.

Predstavnici Praxisa su kroz prezentaciju slučajeva i pozitivnopravnih rešenja izložili mogućnosti ostvarivanja i zaštite statusnih i socioekonomskih prava, nakon čega su učesnici diskutovali o problemima sa kojima se susreću u praksi i razmenjivali iskustva o postupanju nadležnih službi i organa. Ukazano je na pojedinačne slučajeve diskriminacije, izneti su predlozi za prevazilaženje situacija u kojima diskriminatorna postupanja narušavaju dostojanstvo pripadnika romske nacionalne manjine ili im otežavaju pristup osnovnim ljudskim pravima. Od strane učesnika istakaknuta je korisnost i svrsishodnost održanog seminara, ali je i ukazano na potrebu za preduzimanjem mera kojima bi se romska populacija dodatno motivisala, kako u smislu upoznavanja sa raspoloživim mehanizmima zaštite svojih prava, tako i u pogledu spremnosti na preduzimanje konkretnih koraka unapređenja uslova života čitave romske zajednice. Seminar je okončan dodelom sertifikata učesnicima.

Videti: Dnevni red

Dana 4. marta 2013. godine, u Centru za stručno usavršavanje u Pocerskom Pričinoviću (opština Šabac), u organizaciji UNHCR-a i Praxisa, održan je seminar na temu upisa u matičnu knjigu rođenih, pristupa pravima i zaštite od diskriminacije za predstavnike i aktiviste romskih udruženja i organizacija, romske koordinatore, zdravstvene medijatorke i pedagoške asistente. Obuku kojoj je prisustvovao 31 učesnik iz Šapca, Koceljeve, Loznice, Bogatića, Krupnja, Mačvanske Mitrovice, Rume i Sremske Mitrovice, Praxis je organizovao u cilju realizacije projekta Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji, koji finansira UNHCR.

Predstavnici Praxisa pokušali su kroz analizu slučajeva iz prakse prisutnima da približe najznačajnije probleme vezane za upis u matične knjige. Istaknut je značaj prijave rođenja deteta, kao i naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih za lica koja nisu blagovremeno upisana, a detaljnije je predstavljen i sudski postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja predviđen Zakonom o dopunama Zakona o vanparničnom postupku. Na isti način predstavljena su pitanja vezana za utvrđivanje državljanstva, prijavu prebivališta i boravišta, kao i okolnosti vezane za mogućnost pristupa drugim pravima – uslovljenim upisom u matičnu knjigu rođenih i posedovanjem državljanstva. Tema izlaganja, takođe, bila je upoznavanje sa mehanizmima zaštite od diskriminacije. Uočavanje diskriminacije u konkretnim situacijama prezentirano je kroz simulaciju slučajeva, a sami mehanizmi zaštite prava i načini na koje ih je moguće koristiti prisutnima su predstavljeni na jednostavan način, kako bi se afirmisalo uverenje o njihovoj pristupačnosti i svrsishodnosti.

Kroz interaktivnu prezentaciju slučajeva i pozitivnopravnih rešenja izložene su mogućnosti ostvarivanja i zaštite prava iz navedenog domena. U završnom delu obuke učesnici su diskutovali o problemima sa kojima se susreću u praksi i razmenjivali iskustva o postupanju nadležnih organa u primeni važećih propisa. Seminar je okončan dodelom sertifikata učesnicima.

Videti: Dnevni red

Povodom početka rada na izradi Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Koalicija za pristup pravdi i organizacije civilnog društva izražavaju nadu da će se nakon više od šest godina od usvajanja Ustava Republike Srbije građanima i drugim licima najzad omogućiti efikasno uživanje ustavnog prava na pravnu pomoć.

Zahtevamo od države da se pri određivanju kruga pružalaca usluga pravne pomoći rukovodi već ustaljenim evropskim i drugim međunarodnim standardima koji ne dozvoljavaju monopolizaciju pružanja usluga pravne pomoći. Prema ovim standardima, nova zakonska rešenja u ovoj oblasti morala bi da omoguće pružanje usluga pravne pomoći najširem krugu pružalaca u koji se tradicionalno uključuju nevladine organizacije, sindikati, profesionalna udruženja i pravne klinike.

Član 67, stav 2. Ustava često se tumači na način da obezbeđuje pravo na pružanje usluga pravne pomoći samo advokatima i službama pravne pomoći koje su organizovane u jedinicama lokalne samouprave. Nasuprot ovakvom tumačenju, naglašavamo da se navedenom ustavnom odredbom samo određuje krug onih pružalaca koji imaju obavezu pružanja usluga pravne pomoći, dok se ostalima pružanje ovih usluga ne zabranjuje.

Ističemo da nevladine organizacije, sindikati, profesionalna udruženja i pravne klinike već decenijama sa uspehom pružaju pravnu pomoć najširem krugu korisnika, a posebno žrtvama kršenja osnovnih ljudskih prava, prava iz radnih odnosa, prava u oblasti bračnih i porodičnih odnosa. Uzimajući u obzir bogato iskustvo, postignute rezultate, prepoznatljivost i poverenje koje su izgradili kod građana, bilo bi sasvim neopravdano i nerazumno isključiti ih iz kruga pružalaca usluga pravne pomoći, čime bi se suprotno ustavnom načelu dostignuti nivo poštovanja i zaštite ljudskih prava snizio.

Zahtevamo od države da prilikom izrade Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, a posebno u određivanju kruga pružalaca pravne pomoći, u potpunosti poštuje dostignuti nivo poštovanja i zaštite ljudskih prava, kao i da sistem pravne pomoći uspostavlja u skladu sa evropskim i drugim međunarodnim standardima.

Koalicija za pristup pravdi:
Centar za unapređivanje pravnih studija
Civil Rights Defenders
CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (Odbor za ljudska prava Niš, Odbor za ljudska prava Valjevo, Odbor za ljudska prava Negotin Vojvođanski centar za ljudska prava Novi Sad Građanski Forum Novi Pazar)
Fond za humanitarno pravo
Inicijativa mladih za ljudska prava
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
Praxis

Saopštenje Koalicije za pristup pravdi sa listom potpisnika možete preuzeti OVDE.

Dana 11. marta 2013. godine, u Vršcu je održan seminar na temu upisa u matičnu knjigu rođenih, pristupa pravima i zaštiti od diskriminacije za 26 učesnika - predstavnika i aktivista romskih udruženja i organizacija, romske koordinatore, zdravstvene medijatorke i pedagoške asistente iz Pančeva, Jabuke, Kovina, Zrenjanina, Alibunara, Ilandže, Nikolinaca, Bele Crkve i Vršca. Seminar je organizovan u okviru projekta Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji, koji sprovodi Praxis uz podršku UNHCR-a.

Nakon izlaganja predstavnika Praxisa u okviru gorenavedenih tema, kroz interaktivnu prezentaciju slučajeva i pozitivnopravnih rešenja izloženi su mehanizmi ostvarivanja i zaštite prava.

U završnom delu obuke učesnici su diskutovali o problemima sa kojima se susreću u praksi i razmenjivali iskustva o postupanju nadležnih službi i organa u primeni važećih propisa. Posebno se govorilo o slučajevima diskriminacije i pojedinim diskriminatornim postupcima kojima su pogođeni učenici romske nacionalnosti u školama iz regiona. Zapažen je visok stepen zainteresovanosti učesnika, aktivan pristup sadržajima o kojima se diskutovalo i spremnost na saradnju.

Videti: Dnevni red

Tek nakon deset meseci od dana podnošenja apela Praxisa i nakon upućivanja urgencije zbog nepostupanja po apelu, Ministarstvo rada i socijalne politike je odgovorilo da nema zakonskog osnova za izmenu postojećeg Pravilnika o radnoj knjižici, već samo za donošenje novog, te da će se apel Praxisa uzeti u obzir kada se bude donosio novi pravilnik.

Ministarstvo je u dopisu istaklo da lice koje je zasnovalo radni odnos u mestu boravišta, a nema radnu knjižicu, za izdavanje radne knjižice može da se obrati nadležnom organu prema mestu zaposlenja, kao i da radna knjižica nije uslov za zasnivanje radnog odnosa. Međutim, Ministarstvo je u potpunosti zanemarilo činjenicu da je posedovanje radne knjižice uslov za prijavu na evidenciju nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje i da osobe koje nemaju taj dokument ne mogu dobiti pomoć pri pronalaženju zaposlenja, niti bilo koju drugu uslugu od NSZ-a. Ministarstvo, takođe ukazuje i na to da postoje inicijative da se radna knjižica ukine. Međutim, radna knjižica nije ukinuta, novi pravilnik nije donet, a sporna odredba važećeg Pravilnika i dalje ostaje na snazi i izbeglicama i interno raseljenim licima onemogućava ili znatno otežava pribavljanje radne knjižice.

Podsećanja radi, Praxis je, 2. februara 2010. godine, Ministarstvu rada i socijalne politike uputio apel za izmenu člana 5, stav 1 Pravilnika o radnoj knjižici (Službeni glasnik RS, br. 17/97). Prema članu 5, stav 1 Pravilnika, zahtev za izdavanje radne knjižice nezaposleno lice podnosi nadležnom organu opštinske uprave prema mestu prebivališta, a zaposleno lice prema mestu zaposlenja. Dosledna primena tog člana dovodi do toga da nezaposlene izbeglice i interno raseljena lica moraju da putuju u mesto prebivališta kako bi podneli zahtev za izdavanje radne knjižice, što za njih predstavlja nepremostiv problem. Pomenuta odredba Pravilnika na posredan način diskriminiše izbeglice i interno raseljena lica u odnosu na većinsko stanovništvo, jer im onemogućava ili znatno otežava postupak ostvarivanja prava na radnu knjižicu. Usled toga, oni nisu u mogućnosti da koriste programe i usluge Nacionalne službe za zapošljavanje.

Apelom je predložena izmena člana 5, stav 1 Pravilnika o radnoj knjižici, tako što bi se mesna nadležnost za podnošenje zahteva za izdavanje radne knjižice proširila na organe uprave prema mestu boravišta podnosioca zahteva.

Videti: Apel za izmenu čl. 5, st. 1. Pravilnika o radnoj knjižici
Videti: Odgovor Ministarstva rada i socijalne politike

Koalicija za monitoring prava deteta u saradnji sa Praxisom podnela je Zajednički izveštaj za Univerzalni periodični pregled za Srbiju, 15. sesija, 21. januar – 1. februar 2013.

Stanje na polju prava deteta se od kraja devedesetih godina prošlog veka stalno popravlja, ali ipak, u periodu koji je obuhvaćen ovim prilogom odvilo se nekoliko disonantnih procesa. Koordinacija napora na nacionalnom nivou je smanjena, budžetska izdvajanja su takođe smanjena, a sistem za sveukupnu implementaciju nije značajno poboljšan. Ipak, bilo je dosta napora usmerenih na socijalnu inkluziju dece iz ranjivih društvenih grupa, uključujući decu u sistemu maloletničkog pravosuđa, i zaštitu dece od nasilja i eksploatacije.

Posebne oblasti koje su obuhvaćene ovim prilogom uključuju jednakost i nediskriminaciju, ukazujući na teškoće u vezi sa upisom u matične knjige rođenih i loše uslove za ravzoj romske dece, kao i neefikasan sistem podrške socijalnoj inkluziji. Obuhvata pravo na život, slobodu i sigurnost dece naglašavajući neophodnost zabrane telesnog kažnjavanja i nedostatak specijalizovanih službi za decu žrtve nasilja i decu u institucijama sistema maloletničkog pravosuđa. Pravo na privatnost, brak i porodični život je takođe jedan od prioriteta, imajući na umu specifične probleme dece koja žive u hraniteljskim ili usvojeničkim porodicama. Nedostatak specijalizovanih službi za decu sa problemima u ponašanju i kršenje prava na najviše standarde zdravstvene zaštite za decu koja boluju od dijabetesa je takođe objašnjeno u sekciji koja se odnosi na socijalnu sigurnost i adekvatni životni standard. Ali ono što je zajedničko za svu decu u Srbiji je siromašan, zastareo, nepotpuno inkluzivan obrazovni sistem koji ne obezbeđuje pravo na obrazovanje na jednakoj osnovi i ne obezbeđuje kvalitetno obrazovanje za decu u Srbiji.

Videti: Zajednički prilog

Dana 10.05.2013. godine u Novom Sadu je održana obuka o upisu u matičnu knjigu rođenih za matičare i zamenike matičara koji vode matične knjige za matična područja gradova i opština Autonomne pokrajine Vojvodina, kao i za zaposlene koji obavljaju poslove državne uprave u vezi sa državljanstvom, prijavom prebivališta, odnosno boravišta i izdavanjem ličnih karti u Ministarstvu unutrašnjih poslova i centrima za socijalni rad u vojvođanskim upravnim okruzima. Obuka za oko 170 učesnika organizovana je od strane Tehničke grupe, formirane na osnovu Sporazuma o razumevanju koji je zaključen između Ministrastva pravde i državne uprave, Zaštitnika građana i UNHCR-a, a sve u skladu sa Planom aktivnosti čiji je cilj da se do 2015. godine iskoreni pojava pravno nevidljivih lica u Srbiji.

Predstavnici Ministarstva pravde i državne uprave, Zaštitnika građana, UNHCR-a, Praxisa, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike prisutnima su ukazali na značaj i posledice života bez osnovnih ličnih dokumenata i predstavili probleme koji se u praksi najčešće javljaju, a od značaja su za realizaciju ciljeva ustanovljenih pomenutim Sporazumom o razumevanju. Navedena pitanja analizirana su u perspektivi izmena do kojih je u domaćem zakonodavstvu došlo pod okriljem procesa evropskih integracija. Nova rešenja Zakona o prebivalištu i boravištu građana (pre svega predviđanje mogućnosti prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad (CSR), za lica koja nemaju drugu mogućnost za regulisanje ovog pitanja), Zakona o ličnoj karti, Zakona o vanparničnom postupku (odnosno propisivanje novog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja, koji predstavlja osnov za upis u MKR), odraz su opštih tendencija olakšanja pristupa osnovnim statusnim pravima. Predstavnici navedenih državnih organa i institucija učesnicima obuke su predstavili raspoložive mehanizme i sredstva na koja bi u svom radu trebalo da se oslanjaju, kako bi se na što jednostavniji i efikasniji način sprovodili postupci naknadnog upisa u matične knjige rođenih, zatim postupci utvrđivanja, odnosno upisa činjenice državljanstva u evidenciju državljana RS, ali i postupci čije sprovođenje je u nadležnosti cantara za socijalni rad.

U završnom delu obuke, učesnici su diskutovali o nedovoljno razjašnjenim aspektima u predmetnoj oblasti. Dileme na koje su prisutni ukazali odnose se, u najvećoj meri, na mogućnost prijave prebivališta na adresi CSR-a. Ostalo je otvoreno pitanje da li će prebivalište na adresi CSR-a moći da prijave isključivo lica koja nemaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, ili će na novousvojena zakonska rešenja moći da se oslone i initerno raseljena lica koja imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Kosova. Iako još uvek nema konkretnih pomaka u smislu preciziranja spornih odredbi podzakonske regulative, koje stoje na putu doslednoj primeni novousvojenih zakonskih rešenja, predstavnici relevantnih ministarstava su najavili da će se uskoro prevazići taj problem zajedničkim dogovorom. Uspeh proklamovanih ciljeva zavisiće od zalaganja svih nadležnih organa i službi, na normativnom planu, ali i na polju praktične primene usvojenih rešenja.

Više od godinu dana nakon usvajanja Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, koji je vlada Republike Srbije usvojila u novembru 2011. godine, doneti su i preostali posebni protokoli. Ministrastvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja su izradili i usvojili posebne protokole u kojima su date smernice za postupanje profesionalki/profesionalaca u sistemu zaštite žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima. Usvajanjem protokola počela je realizacija ciljeva ranije usvojene Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, a koji su predviđeni u okviru treće strateške oblasti posvećene unapređenju multisektorske saradnje i podizanje kapaciteta organa i specijalizovanih službi.

Očekuje se da će usvajanje opšteg i posebnih protokola, a pre svega njihova primena, značajno da unaprede institucionalni sistem zaštite žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima.

Videti:
Poseban protokol Ministarstva unutrašnjih poslova, Poseban protokol Ministarstva rada zapošljavanja i socijalne politike, Poseban protokol Ministarstva zdravlja, Poseban protokol Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima

Neke od romskih porodica još uvek žive u nehigijenskim i ponižavajućim uslovima tačno godinu dana od prinudnog iseljenja iz naselja u Beogradu. Praxis i Evropski centar za prava Roma ističu probleme onih Roma koji su iseljeni iz Belvila koji nemaju adekvatan smeštaj niti podršku u procesu integracije. Takođe, ove nevladine organizacije pozivaju vlasti Srbije da zaustave prinudna iseljenja i pronađu održiva rešenja za sve one koji su do sada iseljeni.

Prošle godine, oko 1 000 Roma i Romkinja prinudno je iseljeno iz naselja pored Belvila u Beogradu. Otprilike polovina Roma iz naselja, sa adresama u Beogradu iseljena je u metalne kontejnere u nekoliko beogradskih opština, dok je druga polovina (133 romske porodice) prinuđena da se vrati u mesta prethodnog prebivališta. Većina ovih porodica vratila se u male, siromašne opštine na jugu Srbije.

Za tri romske porodice u Nišu, lokalne vlasti obezbedile su smeštaj u napuštenom magacinu, gde su tri meseca živeli bez vode, a osam meseci bez struje. Oni još uvek žive u veoma teškim i nehigijenskim uslovima suprotno međunarodnim standardima o adekvatnom alternativnom smeštaju, što je utvrdila i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Osim toga, porodice u Nišu nemaju sigurnost stambenog statusa – niko od njih nije primio nijedan zvanični dokument kojim se reguliše njihov boravak u smeštaju koji su im obezbedile lokalne vlasti. Ta činjenica ih čini dodatno ugroženim od novih prinudnih iseljenja.

Romi smešteni u Beogradu generalno su u boljoj poziciji od onih koji su poslati na jug, iako su neki od njih pretrpeli napade. Prvog maja 2012. godine, između 15 i 20 maskiranih osoba napalo je kontejnersko naselje  u Jabučkom ritu, u koje su se prethodno uselili neki od bivših stanovnika naselja Belvil. Maskirani muškarci su pored ostalih, uzvikivali i rasističke slogane: „Srbija Srbima, napolje sa Romima“ i nacrtali kukasti krst na jednom od kontejnera u kom stanuju Romi. 

Prinudna iseljenja nastavljaju da se sprovode u Beogradu, u suprotnosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava. Od aprila 2012. godine najmanje 27 porodica (101 osoba) prinudno je iseljeno iz neformalnih naselja u Beogradu, uključujući i stanovnike kontejnerskih naselja, a na osnovu kriterijuma za koje je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila da su diskriminatorni.

Evropski centar za prava Roma i Praxis pozdravljaju napore Grada Beograda i Evropske komisije koji se preduzimaju u cilju pronalaženja održivih i adekvatnih stambenih rešenja za iseljene Rome koji sada stanuju u kontejnerskim naseljima u Beogradu. Pored toga, vlasti moraju da preduzmu mere da obezbede adekvatan smeštaj i za Rome koji su poslati na jug Srbije.

Vlada i lokalne vlasti treba da zaustave prinudna iseljenja, usvoje pravni okvir koji će biti u saglasnosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava, i uz podršku međunarodne zajednice obezbede dovoljno sredstava, kako bi garantovali ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje pogotovo za Rome i druge ranjive grupe.

Za više informacija: