Povodom završetka projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji je finansirao UNHCR, Praxis je održao konferenciju 20. decembra 2016. godine sa idejom da ukaže na preostale probleme i izazove sa kojima se suočava romska zajednica u pristupu statusnim pravima, kao i da predstavi aktivnosti koje su sprovedene u oblasti dečjih, ranih i prinudnih brakova. Tom prilikom, Praxis je predstavio izveštaje „Analiza postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja i ostvarivanja prava na državljanstvo i prijavu prebivališta“ i „Dečji, rani i prinudni brakovi nisu privatna stvar porodice“. 

Predstavljajući  izveštaj  „Analiza postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja i ostvarivanja prava na državljanstvo i prijavu prebivališta“, predstavnici Praxisa su još jednom skrenuli pažnju na probleme koji već godinama otežavaju pristup pravima na upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih, pravu na državljanstvo i pravu na prijavu prebivališta. Problemi su ilustrovani primerima nepravilnog postupanja koji su uočeni u postupcima pružanja pravne pomoći. Istovremeno, istaknut je i značajan napredak u ovoj oblasti u poslednjih nekoliko godina, jer je, izmenom postojećih i usvajanjem novih propisa, omogućeno da se u matične knjige upišu i da prijave prebivalište i one osobe koje to ranije nisu mogle da učine. Osim toga, kako se navodi u izveštaju, nadležna ministarstva izdala su odgovarajuća mišljenja i uputstva organima u cilju ujednačavanja prakse u postupanju, a već nekoliko godina održavaju se i obuke za službenike koji vode postupke. 

Tokom predstavljanja drugog izveštaja „Dečji, rani i prinudni brakovi nisu privatna stvar porodice“, čiji naziv jasno ukazuje na to da ova pojava ne sme da bude privatna stvar porodice, već predstavlja ozbiljno kršenje prava deteta i rodno zasnovanu diskriminaciju, definisani su problemi dečjih, ranih i prinudnih brakova i predstavljene aktivnosti Praxisa usmererene na prevenciju i eliminaciju istih. Predstavljenje su takođe i preporuke politika, koje bi trebalo da preveniraju i eliminišu pojavu dečjih, ranih i prinudnih brakova. Naznačeno je i na kom nivou vlasti bi ovi predlozi trebalo da se realizuju, te je istaknuto da većina preporuka može i treba da se implementira već na nivou lokalne samouprave, samostalnim delovanjem profesionalaca u svojim oblastima. 

Predstavljanje izveštaja zaključeno je uz diskusiju relevantnih aktera, pri čemu je istaknuta važnost zajedničkog i koordiniranog delovanja aktera na svim nivoima, koje bi ubuduće trebalo da podrazumeva i zaključenje formalnih sporazuma o zajedničkom delovanju, uz napomenu da holistički pristup problemu predstavlja garanciju uspeha, bez obzira da li je reč o ostvarivanju prava, ili prevenciji povrede prava.