Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći delimično je izmenjen nakon oštrih kritika nevladinih organizacija koje pružaju besplatnu pravnu pomoć. Zamerke na Nacrt pre svega su se odnosile na znatno sužavanje kruga korisnika besplatne pravne pomoći, izbоr cеntаrа zа sоciјаlni rаd za nadležne o odlučivanju о zаhtеvimа zа bеsplаtnu prаvnu pоmоć i način regulisanja rada pružalaca pomoći.
Delimično ili potpuno usvojene kritike tiču se obima korisnika besplatne pravne pomoći, načina podnošenja zahteva za besplatnu pravnu pomoć i uslova rada pružalaca besplatne pravne pomoći. Tako Nacrt sada predviđa da je obaveza države da garantuje pravo na besplatnu pravnu pomoć onim grupama građanki i građana kojima je ovo pravo priznato po međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija prihvatila. Način podnošenja zahteva za besplatnu pravnu pomoć je olakšan, s obzirom na to da osim pismenog, sada postoji mogućnost podnošenja usmenog zahteva. Ovim više nisu eliminisane osobe sa invaliditetom, hospitalizovane osobe i lica protiv kojih se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti. Zahtevi se podnose Centrima za socijalni rad, koji imaju duplo duži rok da odluče o zahtevima koji nisu hitni (15 dana). Takođe, više ne postoji uslov da tražilac besplatne pravne pomoći navede pravo ili slobodu koje smatra povređenim, što je podrazumevalo poznavanje pravih propisa. Kаda је rеč o uslovima rada za pružaoce besplatne pravne pomoći, Nacrt je izmenjen u pogledu uslova za naknadu koju država daje pružaocima sekundarne pravne pomoći. U sekundarnu pravnu pomoć sem medijacije i zastupanja pred sudom, sada spadaju i pisanje tužbi i drugih podnesaka. Na kraju, sankcije za pružaoce pravne pomoći su smanjene.
Narcrt je ostao nepromenjen po pitanju nadležnosti cеntara zа sоciјаlni rаd. Nevladine organizacije skrenule su pažnju na to da centri nemaju dovoljno kapaciteta, kako u smislu neophodnog znanja koje prevazilazi pitanja socijalne pomoći za koje su centri specijalizovani, tako i imajući u vidu obim posla koji je već sada prevelik. Takođe, postoji mogućnost sukoba interesa centara sa pоtеnciјаlnim kоrisnicimа bеsplаtnе prаvnе pоmоći. Bez obzira na sve pomenuto, jedina izmena koja je učinjena jeste već pomenuti duži rok za odlučivanje o zahtevima. Nacrt takođe zadržava odredbe koje propisuju nefinansiranje primarne pravne pomoći. Konačno, Nacrt ne uvažava specijalizacije pružalaca besplatne pravne pomoći po pojedinim pravnim oblastima.
Iako je očigledno da je nova verzija Nacrta predstavlja pomak jer su bar neki komentari i kritike nevladinog sektora naišli na razumevanje nadležnih ministarstava, i dalje postoji bojazan da će usled određenih propusta, funkcionisanje i efikasnost sistema besplatne pravne pomoći biti ozbiljno ugroženi. S obzirom na sve pomenuto, organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć ukazivaće i dalje na nedostatke koje smatraju ključnim za održivo funkcionisanje sistema besplatne pravne pomoći.