Zakon o prebivalištu i boravištu građana, usvojen novembra 2011. godine, najavljivan je kao otvaranje puta ka rešavanju problema prijavljivanja prebivališta/boravišta lica koja nemaju zakonski osnov stanovanja u Republici Srbiji (pravo svojine na stanu, ugovor o zakupu stana ili drugi pravni osnov). Zakonom je predviđena mogućnost prijave prebivališta na adresi ustanove u kojoj je lice trajno smešteno ili centra za socijalni rad na čijem području se nalazi, uz najavu da će sam postupak, uslovi i način njegovog sprovođenja, biti regulisani naknadno podzakonskim aktima.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o obrascu prijave prebivališta na adresi ustanove odnosno centra za socijalni rad početkom decembra 2012. godine, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike RS tek 25.12.2012. godine izdalo je Uputstvo za postupanje prilikom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad (CSR). Akt ministarstva sadrži smernice za koordinaciju aktivnosti nadležnih organa u postupku o kome je reč, ali se kao sporno javilo pitanje tumačenja odredbe uputstva koja predviđa uslove za upis prebivališta na adresi CSR-a. Naime, pored dokaza o identitetu lica po čijem zahtevu za prijavu prebivališta na adresi CSR-a se postupa, sporna odredba zahteva prilaganje „dokaza nadležnog organa unutrašnjih poslova da se prijava prebivališta ne može izvršiti u skladu sa članom 11 stavom 2 tačkom 1, 2 i 3 Zakona o prebivalištu i boravištu građana“ (po osnovu prava svojine na stanu, ugovora o zakupu stana ili drugog pravnog osnova).

Nejasno je da li će radi ispunjenja uslova, u smislu navedene odredbe uputstva, biti neophodno da zainteresovano lice pred nadležnim organom MUP-a pokrene upravni postupak (za prijavu prebivališta), a odbijajuće rešenje da bude tretirano kao dokaz u smislu uputstva, ili će nadležne službe Ministrastva unutrašnjih poslova izdavati posebne potvrde/uverenja o tome da neko lice nema prijavljeno prebivalište. Posebno negativan aspekt iznetog pristupa problemu ogleda se u odugovlačenju postupka upisa na adresi CSR-a. Od podnošenja zahteva do dobijanja rešenja kojim se dokazuje nemogućnost upisa prebivališta može proteći i nekoliko meseci, ne računajući vremenski period potreban za nastupanje pravnosnažnosti, što nikako ne ide u prilog težnjama da se na što efikasniji način rešavaju problemi nedostatka prijave prebivališta, sa svim pratećim posledicama u vidu nemogućnosti pristupa drugim pravima.

Dana 23. januara 2013. godine, Praxis se sastao sa predstavnicima Centra za socijalni rad u Bujanovcu, kojom prilikom su se razmatrale mogućnosti pojednostavljenja i što efikasnijeg sprovođenja započetih postupaka prijavljivanja prebivališta na adresi tog centra.  U nedoumici povodom tumačenja sporne odredbe uputstva ministarstva, Praxis se obratio Policijskoj stanici u Bujanovcu, koja je zauzela stanovište da predviđeni dokaz znači pravnosnažno rešenje kojim se zahtev za utvrđivanje prebivališta odbija. Isti stav zastupa i Uprava za upravne poslove MUP-a RS, o čemu je Praxis obavešten putem telefonskog razgovora.

Sprovođenje upravnog postupka pred nadležnim organom MUP-a za dobijanje pravnosnažnog rešenja o odbijanju zahteva za prijavu prebivališta, a koje bi poslužilo kao dokaz u smislu uputstva, zahteva dodatni protek vremena. Iskustvo dosadašnje prakse ukazuje na činjenicu da istovrsni upravni postupci traju najčešće oko tri meseca (ne računajući vremenski period potreban za nastupanje pravnosnažnosti), mada u praksi ima i postupaka koji traju duže od dve godine. Jasno je da će postupanje na predviđeni način dovesti do odugovlačenja postupaka u neprihvatljivoj meri. Takva situacija nikako ne ide u prilog težnjama da se na što efikasniji način pristupi rešavanju problema lica bez prijavljenog prebivališta.

Sprovođenje značajnijeg broja postupaka prijave prebivallišta na adresi ustanove, odnosno CSR, preduslov je za vrednovanje efekata predmetne regulative, ali na nedostatke usvojenih akata potrebno je ukazati na početku njihove primene. Što hitnije otklanjanje nedoumica i nejasnoća je svakako neophodno. Pored toga, među osnovne ciljeve svih odgovornih organa, treba uvrstiti pojednostavljenje administrativnih procedura i preduzimanje koraka da se iste učine što efikasnijim, posebno iz razloga što problem nemogućnosti prijave prebivališta pogađa mahom najugroženije kategorije stanovništva.