Povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasizma, Praxis i Liceulice žele da podsete javnost u Srbiji na visok stepen rasizma koji prožima sve sfere našeg društva. Međunarodni dan borbe protiv rasizma obeležava se u znak sećanja na 69 osoba koje su 21. marta 1960. godine ubijene zbog protesta protiv rasističke politike aparthejda u južnoafričkom gradu Šarprvilu. Generalna skupština UN odlučila je 1966. godine da se 21. mart obeležava kao Međunarodni dan eliminacije svih oblika rasne diskriminacije.

Brojnim akcijama koje Praxis i Liceulice organizuju u periodu od 15 - 23. marta 2014. godine u okviru Evropske nedelje borbe protiv rasizma, ove organizacije žele da skrenu pažnju predstavnicima vlasti i šire javnosti da su pripadnici manjinskih grupa, a pre svega Romi, izloženi rasnoj diskriminaciji koja ih neminovno vodi u socijalnu isključenost. Uprkos međunarodnoj i domaćoj legislativi o zabrani diskriminacije, pripadnici romske populacije i dalje se suočavaju sa ozbiljnim problemima u pristupu osnovnim socioekonomskim pravima. Romske porodice žive na ivici siromaštva, u neformalnim naseljima koja nestaju zarad ideje velikih infrastrukturalnih projekata a Romi postaju beskućnici lišeni pristupa pravu na adekvatno stanovanje. Pripadnici romske populacije često se doživljavaju građanima drugog reda i izloženi su predrasudama, stereotipima i netoleranciji većinskog stanovništva, medija i predstavnika vlasti.

Praxis i Liculice organizuju kampanju podizanja svesti o neophodnosti suzbijanja rasne diskriminacije. U cilju insistiranja na efikasnijoj reakciji vlasti na rasističke ispade većinskog stanovništva, Praxis i Liceulice tokom cele nedelje postavljaju antirasističke poruke po društvenim mrežama, a na razglednicama ispisuju poruke koje oslikavaju rasizam viđen kroz prizmu studenata, Roma koji se obraćaju Praxisu za pomoć, kupaca magazina Liceulice, i drugih. Plan je da se razglednice pošalju odgovornim institucijama a prikupljene poruke distribuiraju putem društvenih mreža. Zajedno sa IPAK.Centrom, organizovana je ponoćna graffiti akcija obeležavanja sigurnog mesta.

Praxis i Liceulice nastavljaju sa aktivnostima u toku Evropske nedelje obeležavanja borbe protiv rasizma.

Mreža organizacija za decu Srbije – MODS u periodu od 11. do 14. marta 2014. godine bila je gost bugarske Nacionalne mreže za decu (NMD), državnih institucija i organizacija za decu sa sedištem u Sofiji. Pored Otvorenog kluba iz Niša, studijskoj poseti su se priključile i članice MODS-a: Centar za proizvodnju znanja i veština iz Novog Sada, Udruženje za zaštitu i unapređenje položaja dece i mladih Korak napred iz Kruševca, Užički centar za prava deteta iz Užica, NVO Atina, Organizacija kreativnog okupljanja OKO, Praxis i Udruženje građana RODITELJ iz Beograda.

Cilj posete je bio upoznavanje sa radom NMD-a u Bugarskoj, njenom strukturom, aktivnostima i načinom finansiranja. Prilikom posete članice MODS-a su imale sastanke sa članicama NMD-a u Sofiji i priliku da se upoznaju sa organizacijama pružaocima socijalnih usluga (Fondacije za zdravlje i socijalni razvoj, Fondacije "Za našu decu", Fondacije "Teach for All" i Zavoda za socijalne usluge i praksu) . Pored toga, članice MODS-a su održale sastanak sa predstavnicima Državne agencije za zaštitu dece Bugarske i sa Upravnim odborom NMD-a.

Poseta je organizovana u okviru projekta „Budućnost po meri dece“ koji sprovodi Društvo za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub iz Niša kao deo programa „Građansko društvo za budućnost“ Instituta za održive zajednice – ISC uz podršku USAID-a.

Videti vest na sajtu Budućnost po meri dece

Preuzmite izveštaj: Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2013. godinu

Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, bila je gost novinarke Gordane Lazarević u emisiji Evroneta posvećenoj Izveštaju o stanju ljudskih prava i medijskim slobodama američkog Ministarstva spoljnih poslova za 2013. godinu, koji je nedavno predstavljen u Vašingtonu. Izveštaj se odnosi na skoro 200 zemalja sveta, među kojima je i Srbija.

Pogledajte emisiju ovde.

Dana 28. februara 2014. godine, održana je konferencija za novinare povodom završetka projekta “Jednake šanse za bolje mogućnosti – Jačanje Roma i Romkinja u borbi protiv diskriminacije”, koji je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa nevladinim organizacijama Praxis i Regionalni centar za manjine, uz podršku Ambasade Holandije u Srbiji.

Rezultate projekta, koji je sproveden u periodu od maja 2012. do februara 2014. godine, predstavili su poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, zamenica izvršne direktorke Praxisa Jasmina Miković i programski saradnik Regionalnog centra za manjine Marko Vasiljević.

Poverenica je naglasila da je cilj ovog projekta bio da se poveća vidljivost institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i da se građani nauče da prepoznaju diskriminaciju i još jednom je istakla važnost prijavljivanja slučajeva diskriminacije.

Jasmina Miković je predstavila izveštaj “Jednake šanse za bolje mogućnosti – Jačanje Roma i Romkinja u borbi protiv diskriminacije“ koji je Praxis pripremio, kao rezultat potrebe da se sumiraju iskustva stečena tokom sprovođenja edukativne i informativne kampanje o antidiskriminacionim mehanizmima zaštite namenjene pripadnicima romske zajednice. Tom prilikom, ukazala je na neke od uzroka neprijavljivanja diskriminacije od strane pripadnika romske zajednice, kao što su nerazumevanje pojma diskriminacije i uloge institucije Poverenika u suzbijanju diskriminacije, strah od viktimizacije i nepoverenje u predstavnike organa javne vlasti. Istakla je posebno alarmantne podatke nedavno objavljenog istraživanja о оdnоsu prеdstаvnikа оrgаnа јаvnе vlаsti prеmа diskriminаciјi u Srbiji, koji ukazuju da čak petina predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti ne zna da je diskriminacija zabranjena zakonom, a preko polovine predstavnika organa javne vlasti smatra da su u institucijama u kojima rade, njihove kolege iznosile diskriminatorne stavove ili sprovodile diskriminaciono ponašanje.

Marko Vasiljević, kao jedan od učesnika javnih tribina, preneo je iskustva stečena tokom održavanja kampanje, sa osvrtom na metodologiju i utvrđeni plan realizacije javnih tribina.

Konačno, zaključeno je da su rezultati projekta pokazali da je potrebno raditi na razbijanju predrasuda većinskog stanovništva, osnaživanju pripadnika romske zajednice da koriste antidiskriminacione mehanizme zaštite, ali i da je važna veća odgovornost predstavnika organa javne vlasti u suzbijanju diskriminacije i odgovornije izveštavanje medija.

Preuzmite:
Izveštaj "Jednake šanse za bolje mogućnosti – Jačanje Roma i Romkinja u borbi protiv diskriminacije"
Vest na Medija Centru
Vest na sajtu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
Video zapis predstavljanja izveštaja

Preuzmite izveštaj: OVDE

Milijana Trifković, pravna analitičarka u Praxisu, rekla je za Danas da je usvajanjem Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku ostvaren veliki progres u rešavanju problema osoba koje nisu upisane u matične evidencije. Ona je takođe istakla da je praksa pokazala da je, neretko, postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja značajan ne samo za upis u matične knjige rođenih nego i za pristup državljanstvu. Međutim, pomenuto se odnosi samo na one osobe koje poseduju dokaze o svom poreklu i o državljanstvu svojih roditelja, dok osobe koje ne poseduju takve dokaze i dalje ostaju u neizvesnom položaju i u opasnosti od apatridije.

Pročitati vest u dnevnom listu Danas.

U cilju pružanja pomoći ugroženim pojedinicima i porodicama na teritoriji Vranja u ostvarivanju prava na novčanu socijalnu pomoć, Praxis je zahteve pojedinih lica upućivao poštom Centru za socijalni rad Vranje. Ovakav vid asistencije je odgovor na prepreke na koje građani nailaze prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, jer su zaposleni u CSR Vranje usmeno odbijali njihove zahteve ili je prijem zahteva odlagan.

Početkom februara 2014. godine CSR Vranje je dopisom obavestio Praxis da “ubuduće ne podnosi zahteve u ime budućih korisnika centra za socijalni rad jer je neophodno prisustvo podnosioca zahteva i popunjavanje određenih formulara kao i davanje zapisničke izjave od strane budućih korisnika…”. Kako bi bile otklonjene nedoumice u vezi sa aktivnostima Praxisa, 13. februara 2014. godine je održan sastanak sa predstavnicima centra. Naglašeno je da zahteve za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć ne podnosi Praxis u ime klijenata već sami klijenti pismeno i na obrascu čiju je sadržinu i izgled propisao ministar nadležan za socijalnu zaštitu, kao i da se sve potrebne izjave stranaka mogu zatražiti u toku samog postupka, shodno propisima kojima je postupak uređen. CSR Vranje je ostao na stanovištu da je za podnošenje zahteva neophodno lično prisustvo stranaka, suprotno relevantnom normativnom okviru.

Praxis će nastaviti da prosleđuje pismene zahteve lica za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć CSR Vranju i pratiće dalje postupanje centra.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu iz decembra 2013. godine utvrđeno je vreme i mesto rođenja za troje pravno nevidljivih Roma, dva brata i sestru. Krajem januara 2014. godine, nadležni matičar izvršio je upis činjenice rođenja za dvoje od njih. Istovremeno im je upisana i činjenica državljanstva RS koje su stekli kao osobe rođene u Srbiji, čiji je jedan od roditelja u trenutku rođenja bio državljanin Srbije. Postupak utvrđivanja njihovog vremena i mesta rođenja trajao je četiri meseca, a mesec dana nakon donošenja rešenja vanparničnog suda pribavili su izvod iz MKR i uverenje o državljanstvu. Za trećeg brata nije izvršen upis u MKR jer nadležni matičar još uvek nije primio rešenje suda.

Pre pokretanja postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja, ove osobe su duže od pet godina pokušavale da se upišu u MKR prema pravilima upravnog postupka. U postupcima naknadnog upisa prvostepeni i drugostepeni organi uprave su za svakog od podnosioca zahteva doneli ukupno sedam negativnih odluka. Zbog pristrasnog postupanja prvostepenog organa vođen je i pravnosnažno okončan sudski postupak za zaštitu od diskriminacije u kom je utvrđeno da su ta lica bila diskriminisana u postupcima naknadnih upisa zbog pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. Pokrenuta su i po dva upravna spora, a u dva navrata su podnošene pritužbe Zaštitniku građana. I pored vođenja svih pomenutih postupaka, ove osobe uspele su da ostvare pravo na upis u MKR i na državljanstvo tek nakon propisivanja vanparničnog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja.

Nakon uspešnog okončanja postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja, osobe koje su bile pravno nevidljive primorane su da pokreću postupke za sticanje državljanstva, jer nadležne matične službe najčešće upisuju samo činjenicu rođenja. Činjenica državljanstva ne upisuje se čak ni u nespornim situacijama u kojima je reč o deci rođenoj u Srbiji od roditelja koji su državljani Srbije. Stoga je u ovom slučaju bilo izuzetno pozitivno i postupanje nadležnog matičara koji je, istovremeno sa upisom činjenice rođenja, izvršio i upis činjenice državljanstva.

Saopštenje Mreže organizacija za decu Srbije

Mreža organizacija za decu Srbije – MODS poziva političke stranke da upoznaju javnost sa svojim planovima za decu u Srbiji.

Iako se govori da deci pripada budućnost, deca žive u sadašnjosti. Od toga kako deca žive danas u Srbiji, u kakvom okruženju odrastaju, u kakvim uslovima se razvijaju zavisi kako će se formirati kao ličnosti, koliko će biti uspešni. Briga o deci danas ima dalekosežne i dugoročne posledice po društvo. Ulažući u decu mi kreiramo budućnost našeg društva i ono što danas propustimo da uradimo biće sve teže ispraviti sutra.

Zato postavljamo pitanje političkim strankama:

Šta ćete uraditi posle izbora da roditelji dobiju odgovarajuću podršku kako bi sva deca živela u porodici, da u 21. veku sva deca budu obuhvaćena obrazovanjem i da odrastaju u bezbednom okruženju?

Siromašne i jednoroditeljske porodice u Srbiji izložene su svakodnevnom stresu u borbi za egzistenciju, rastrzani između potrebe da se posvete detetu i da zarade za život. Deca se i dalje u Srbiji smeštaju u ustanove, izdvajaju iz porodice. U skoro 70% slučajeva osnovni razlog izdvajanja dece iz porodice je nemogućnost roditelja da odgovore na potrebe deteta. Roditelji nemaju odgovarajuću podršku i usluge na koje mogu da računaju kako bi njihova deca mogla da odrastaju u dostojnim uslovima za život, bezbednom okruženju, uključena u obrazovanje.

Veliki teret je na lokalnim samoupravama koje su najbliže deci i porodici, ali su bez mogućnosti da se nose sa mnogim izazovima – bez dovoljno sredstava u budžetu, kapaciteta za planiranje i pružanje odgovarajuće podrške. Finansijska podrška koju država izdvaja je nedovoljna. Stalno se ukazuje da nema dovoljno sredstava. S druge strane postoje sredstva iz Budžeta Republike Srbije kroz koje se pruža podrška najugroženijim grupama stanovništva. Radi se o 2,68 milijardi dinara (prema budžetu za 2013. godinu), odnosno o 24,4 miliona evra.

Da li imate plan kako da ova sredstva iskoristite bolje da porodice sa decom u Srbiji dobiju odgovarajuću podršku?

Pored toga, sistem nije dovoljno osposobljen za trošenje EU sredstava po „komplikovanim“ EU procedurama (uporedbom sa sistemima nekih zemalja članica EU, postoji bojazan da ćemo nespremni dočekati rumunski scenario: npr. Rumunija je od 2007. godine iskoristila samo 7% sredstava iz Evropskog socijalnog fonda).

Zato se postavlja pitanje: Da li imate plan kako da bolje i više iskoristite EU sredstva koja će nam biti dostupna?