Saopštenje MODS-a

Savet za prava deteta, telo Vlade Republike Srbije, je u svom novom sazivu za člana imenovalo Jasminu Miković, zamenicu izvršne direktorke Praxisa i predsednicu Upravnog odbora MODS-a.

MODS očekuje da će vrlo brzo uslediti i održavanje konstitutivne sednice Saveta za prava deteta, imajući u vidu da nam trenutno nedostaju osnovni strateški dokumenti u oblasti prava deteta, i da je potrebno intenzivno raditi na razvijanju mehanizama za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti zaštite i ostvarivanja prava deteta.

* Zapažanja i komentari MODS povodom Izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23

Podsećamo da je Akcionim planom za Poglavlje 23 Vlada preuzela obavezu da ojača njegovu ulogu u formulisanju i praćenju politika u oblasti prava deteta. U skladu sa tim, MODS izražava nadu da će nova Vlada raditi na osnaživanju kapaciteta Saveta za prava deteta tako da on preraste u vodeći međusektorski koordinacioni mehanizam sa suštinskim ovlašćenjima u sektoru dečije zaštite.

Tokom jula, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim  svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao, dosezao je 250 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. 

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 191 novopridošla izbeglica/migrant (106 odraslih i 85 maloletnih) dobila relevantne informacije, što je manje nego prethodnog meseca kada smo informisali 279 novopridošlih izbeglica/migranata. Od ukupnog broja novopridošlih, 110 osoba (57,6%) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana.  Ukupno 4 novopridošle izbeglice/migranta je bilo iz Sirije (2,1% od ukupnog broja), 2 izbeglice/migranata je došlo iz Iraka (1%), sto je značajno umanjenje u odnosu na prethodni period. Iz Pakistana je došlo 54 izbeglice/migranta (28,3%), mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz Irana je pristiglo ukupno 10 izbeglica/migranata (5,2% od ukupnog broja), a 1 novopridošla izbeglica/migrant je došla iz Maroka (0,5%).  Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Kine, Nepala, Kube i Gvineje je pristiglo ukupno 10 (5,2%) izbeglica/migranata. 

Porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene i dalje su imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima ili na železničkoj stanici. Organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć,  je nepromenjena:  nema organizovane distribucije hrane i odeće van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac; medicinske organizacije nisu prisutne tokom popodnevnih časova.      

Preuzmite izveštaj ovde.

Equal Rights Trust (ERT), Udruženje građana Praxis (Praxis) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) pozivaju advokate i advokatkinje da se prijave ako žele da učestvuju u Programu strateškog parničenja za pravnike u Srbiji kako bi koristili strateško parničenje u okviru domaćeg pravosudnog sistema radi ostvarivanja prava na ravnopravnost i zabranu diskriminacije. Rok za podnošenje prijava je 30. septembar 2017.

Izabrani advokati i advokatkinje će biti odgovorni za:

• sve pripreme koje su potrebne za pokretanje postupka, uključujući:
• prikupljanje dokaza i vođenje intervjua;
• razmatranje relevantnog zakonodavstva; 
• sastavljanje podnesaka, uključujući razradu argumentacije i korišćenje međunarodnog i komparativnog prava koje je relevantno za određeni slučaj; 
• sva pojavljivanja na sudu i
• svu komunikaciju sa klijentom. 

Svaki advokat/advokatkinja će dobiti honorar od 800 EUR da pokrije troškove parničenja u okviru domaćeg pravosudnog sistema.  

Pročitajte više o pozivu ovde. 

U okviru projekta „Unapređenje zakonskog okvira i politika za ostvarivanje ravnopravnosti i monitoring njihove primene u praksi“, finansiranog od strane Evropske unije, koji Praxis realizuje sa Equal Rights Trust iz Londona i Sandžačkim odborom za zaštitu ljudskih prava i sloboda, pet organizacija civilnog društva dobilo je sredstva za sprovođenje monitoringa i dokumentovanja slučajeva diskriminacije u Srbiji.

Svrha sredstava, predviđenih podgrantovima u prosečnom iznosu od 5.000 evra, je dokumentovanje slučajeva diskriminacije i neravnopravnosti u Srbiji koja još uvek nisu detaljno istražena, kroz prikupljanje kvantitativnih dokaza slučajeva i oblika diskriminacije, kao i subjektivnih iskustava žrtava diskriminacije. 

Putem javnog poziva, objavljenog u maju ove godine, blagovremeno su dostavljene 32 prijave za dodelu sredstava. Kriterijumi za izbor su bili:

• prethodno iskustvo u istraživanju i izveštavanju u oblasti ljudskih prava; 
• legitimitet  među grupama u nepovoljnom položaju i adekvatna pristupačnost takvim grupama;
• sposobnost da se adekvatno upravlja dodeljenim sredstvima; 
• relevantnost predloženog načina monitoringa i dokumentovanja i geografska pokrivenost;
• da li je predložena tema za monitoring i dokumentovanje bila slabo istražena u prošlosti i
• inkluzivnost i korišćenje integrativnih pristupa. 

Izabrane organizacije civilnog društva sprovodiće monitoring i dokumentovanje slučajeva dsikriminacije do januara 2018. godine, u sledećim sferama:

1. Da se zna! će usmeriti svoj rad na slučajeve diskriminacije LGBT+ osoba u oblasti zdravstva u pet gradova u Srbiji: Niš, Kragujevac, Novi Sad, Novi Bečej i Prokuplje.

2. Romi istraživači fokusiraće svoj rad na nezaposlene, mlade Rome, prijavljene na tržište rada, na prostoru Južno-bačkog okruga, sa posebnim naglaskom na diskriminaciju po osnovu starosne dobi, pola, nivoa obrazovanja, etničke i verske pripadnosti, invaliditeta i seksualnog opredeljenja.

3. NEOSTART će svoj rad sprovesti u Kazneno-popravnom zavodu Beograd u Padinskoj skeli i Okružnom zatvoru Beograd, sa ciljem identifikovanja slučajeva diskriminacije sa kojima se susreću osuđena lica koja su povratnici, odnosno imaju iskustvo izlaska na slobodu i bili su žrtve nekog oblika diskriminacije.  

4. Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS fokusiraće svoj rad na diskriminaciju Romkinja, koje su ujedno i osobe sa invaliditetom, u oblasti zdravstva i socijalne zaštite, u sledećim mestima u Srbiji: Bujanovcu, Vladičinom Hanu, Vranju, Nišu, Vlasotincu, Lebanu, Negotinu, Zaječaru, Boru, Valjevu, Lazarevcu, Draginju, Novom Pazaru, Prijepolju i Tutinu.

5. Udruženje studenata sa hendikepom pratiće u kojoj meri su studenti sa hendikepom diskriminisani na visokoškolskim ustanovama državnih i privatnih fakulteta u Beogradu.

Na taj način, biće osigurano da se slučajevi diskriminacije identifikuju i dokumentuju i da se žrtvama diskriminacije obezbedi adekvatna zaštita.

Dana 28. jula 2017. godine, održan je informativni  sastanak sa predstavnicima medija u cilju ukazivanja na značaj reforme javne uprave i uloge medija u tom procesu u prostorijama Gradske uprave Grada Kraljeva. Sastanak je održan kao deo aktivnosti na projektu Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, koji Praxis sprovodi u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.

Marija Dražović, pravna savetnica Praxisa, upoznala je učesnike sa značajem koji reforma javne uprave ima u procesu pridruživanja EU, kao i da predstavlja jedan od prioritetnih zadataka koje Srbija treba uspešno da savlada u tom procesu. Skrenuta je pažnja da kriterijumi za proširenje EU prepoznaju i naglašavaju potrebu da država izgradi nacionalnu javnu upravu koja ima kapacitet da sledi principe dobre uprave i da delotvorno prenosi i sprovodi pravne tekovine EU (acquis communautaire). 

Imajući u vidu značaj uloge koju mediji imaju u smislu praćenja i izveštavanja o složenom procesu reforme uprave, odnosno o napretku i izazovima predstavljeni su SIGMA principi javne uprave i predstavnici medija su pozvani da se upoznaju sa sadržinom principa i okvirom za monitoring koji omogućavaju praćenje razvoja napretka tokom vremena.

Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, govorila je o ulozi koju organizacije civilnog društva i mediji imaju i istakla njihov značaj da kroz odgovorno i informisano praćenje i izveštavanje podižu nivo svesti i informisanosti građana o napretku reformi i njihovom značaju za proces evropskih integracija. 

Ako se osvrnemo na fazu izrade zakona, kao glavnog instrumenta politike, primetno je da se neretko realizuje bez dovoljne prethodne analize i procene uticaja efekata propisa, bez sprovođenja javne rasprave i uključivanja građana. Istraživanja ukazuju da je tek za svaki deseti propis organizovana javna rasprava, dok procenat usvajanja zakona po hitnom postupku  iznosi više od 70%, što se ne može opravdati izgovorom da dinamika procesa evropskih integracija zahteva usvajanje propisa po hitnom postupku. U tom smislu je primetan i sužen prostor za učešće organizacija civilnog društva, a utisak je da javne vlasti prepoznaju  njihov značaj samo zbog potrebe da ispune očekivanja EU, a ne zato što smatraju da je to uslov funkcionalne demokratije.

Uloga medija, kao pokretača javne debate, u oblasti reforme javne uprave nije dovoljno razvijena, kako zbog finansijske nestabilnosti, tako i zbog nedovoljno podsticajnog okruženja za istraživanje specifičnih tema, što je posebno slučaj sa lokalnim medijima.

Na kraju su predstavnici medija istakli da prepoznaju značaj njihovog učešća u procesu reforme javne uprave, ali i nizak stepen svesti građana o efektima koje uspešne reforme imaju na njihov svakodnevni život.  

Zaključeno je da su brojni izazovi sa kojima se civilno društvo i mediji suočavaju u reformi javne uprave, tako da je veoma značajno jačati njihove kapacitete kako bi bili efikasni „monitori“ i aktivni učesnici u procesu reformi.

Preuzmite: Pozivno pismo i Dnevni red

Medijske objave: Ibarske novosti

                         RTV KV

                         KRUG PORTAL

Tokom juna, broj izbeglica/migranata svakodnevno prisutnih u Beogradu je značajno smanjen u odnosu na period pre relokacije osoba koje su spavale na otvorenom u prihvatne i centre za azil. Broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao dosezao je 300 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. 

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 279 novopridošlih izbeglica/migranata (184 odraslih i 95 maloletnih) dobilo relevantne informacije, što je približno isto kao i prethodnog meseca. Od ukupnog broja novopridošlih, 95 osoba (34,1%) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana.  Ukupno 13 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (4,7% od ukupnog broja). Iz Iraka je pristiglo ukupno 57 izbeglica/migranata (20,4%), uglavnom porodice, što predstavlja značajno uvećanje u odnosu na raniji period. Iz Pakistana je došlo ukupno 45 izbeglica/migranata (16,1%), mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz ostalih zemalja, Šri Lanke, Bangladeša, Indije, Vijetnama, Somalije, Komorskih ostrva, Kine, Mongolije, Palestine, Gane, Turske i Libije je pristiglo ukupno 49 izbeglica/migranata (17,6%). 

Od početka juna, samo jedna od nevladinih organizacija koje rade u Beogradu je prisutna tokom noći, Centar za integraciju mladih. Zahvaljujući njima, žene i deca koja čekaju na registraciju i upućivanje u prihvatne i centre za azil,  imaju mogućnost da provedu noć u Miksalištu. Odrasli muškarci koji su čekali na registraciju, provodili su noć na otvorenom. Praxisov terenski tim je svakog jutra viđao između 15 i 50 osoba u parkovima u blizini glavne autobuske stanice.  Posebnu zabrinutost u ovom periodu predstavlja nepostojanje organizovanog prevoza do prihvatnih i centara za azil za novopristigle izbeglice/migrante, ali i za izbeglice/migrante koji borave u Prihvatnom centru Obrenovac. Pored toga, organizacije koje pružaju medicinsku pomoć rade u Beogradu u smanjenom obimu u odnosu na raniji period, tako da u popodnevnih časovima, na terenu u Beogradu nema prisutnog medicinskog osoblja.

Preuzmite izveštaj ovde.