Praxis
Kraljevo: Đaci OŠ „Dimitrije Tucović“ u ekološkoj akciji
Učenici i učenice Osnovne škole „Dimitrije Tucović" iz Kraljeva, realizovali su ekološku akciju pod nazivom „Ovo je zemlja za nas" u nameri da doprinesu očuvanju životne sredine, ali i da pozovu donosioce odluka u svojoj opštini da čuju njihove ideje i potrebe i preduzmu potrebne korake da se na njih adekvatno odgovori. O realizaciji ove dečje inicijative, koja je deo aktivnosti na projektu „Sutra počinje danas“ izvestili su portal KRUG i Novosti.
Video prilog o akciji sprovedenoj u Kraljevu možete pogledati OVDE.
Učenici i učenice osnovne škole „Vožd Karađorđe“ iz Leskovca pokrenuli su akciju „Moje sutra počinje danas“
Učenici i učenice Osnovne škole „Vožd Karađorđe“ iz Leskovca su pokrenuli akciju „Moje sutra počinje danas”, sa željom da pozovu donosioce odluka u svojoj opštini da čuju njihove ideje i potrebe i preduzmu potrebne korake da se na njih adekvatno odgovori. Više o realizaciji dečje inicijative, koja je deo aktivnosti na projektu „Sutra počinje danas“ možete naći na portalima Info centar Juga, Vesti.rs, Dnevnik juga i Jug press.
Početak sprovođenja projekta Jačanje građanskog aktivizma za bolju javnu upravu u Kragujevcu
Od 1. juna 2021. godine Praxis sprovodi jedanaestomesečni projekat Jačanje građanskog aktivizma za bolju javnu upravu u Kragujevcu, a u okviru Projekta osnaživanje civilnog društva Zapadnog Balkana za reformisanu javnu upravu (WeBER 2.0), koji finansira Evropska unija koju predstavlja Evropska komisija.
Osnovni cilj projekta je da poboljša aktivno učešće organizacija civilnog društva i građana u procesu praćenja reforme javne uprave (RJU) naročito u oblasti izrade i koordinacije lokalnih politika i da unapredi stanje u pogledu poštvanja principa javne uprave koji se odnose na odgovornost i transparentnost u radu javne uprave.
Tokom realizacije projekta, najznačajnije aktivnosti su usmerene na analizu procesa donošenja odluka i kreiranja politika na lokalnom nivou, kampanju podizanja javne svesti, javno zagovaranje sa ciljem poboljšanja rada organa i otklanjanja nedostataka u radu, građanske konsultacije za izradu planskih dokumenata koji nedostaju ili sprovođenje postojećih planova i programa uz učešće građana i objavljivanje izveštaja u kome će biti prikazani najznačajniji rezultati projektnih aktivnosti i formulisane preporuke za unapređenje procesa reforme javne uprave na lokalnom nivou.
Praxis će ostvarivati i promovisati ciljeve projekta u saradnji sa lokalnim medijima kako bi podsticao lokalne medije da izveštavaju o procesu RJU na lokalnom nivou I vrše dalji uticaj na organe uprave da se u svom radu rukovode principima javne uprave.
Nevena Marković, koordinatorka za prava deteta, govorila je za Dnevnik 2 RTS-a o dečjim brakovima
Marija Dražović, koordinatorka za javne politike i istraživanje, dala je izjavu za RTVKV povodom projekta "Sutra počinje danas"
Povodom sastanka koji smo organizovali sa predstavnicima lokalne administracije, civilnog društva i medija u Kraljevu, u okviru projekta „Sutra počinje danas” sa ciljem poboljšanja učešća građana u reformskim procesima, naša Marija Dražović, koordinatorka za javne politike i istraživanje, dala je izjavu za RTVKV koju možete pogledati OVDE.
Naša koordinatorka Marija Dražović na RTVKV o projektu "Sutra počinje danas"
Naša Marija Dražović, koordinatorka za javne politike i istraživanje, najavljujući sastanak sa predstavnicima javnog i civilnog sektora koji je održan u Kraljevu, govorila je za RTVKV o projektu „Sutra počinje danas” čiji je jedan od ciljeva poboljšanje učešća građana u kreiranju lokalnih politika i unapređenje transparentnosti rada organa uprave.
Prilog RTVKV možete pogledati OVDE.
Treninzi o antidiskriminacionom zakonodavstvu
Nevladina organizacija Praxis, u saradnji sa Minority Rights Group Europe, će u septembru 2021. godine organizovati treninge namenjene sledećim ciljnim grupama:
- Diplomiranim pravnicima/pravnicama koji imaju interesovanja za oblasti zaštite od diskriminacije i socijalne pravde, kao i za rad sa romskom zajednicom;
- Predstavnicima romskih organizacija civilnog društva, kao i organizacija koje se bave zaštitom prava pripadnika romske nacionalne manjine na lokalnom i nacionalnom nivou;
- Romskim aktivistima i aktivistkinjama iz cele zemlje koji imaju iskustva u radu sa romskom zajednicom na lokalnom ili nacionalnom nivou i koji bi želeli da unaprede svoje znanje o nacionalnom antidiskriminacionom zakonodavstvu i načinima pružanja podrške žrtvama diskriminacije.
Treninzi za svaku od navedenih ciljnih grupa biće podeljeni u sledeće celine:
- Uvodni deo (online događaj u trajanju do maksimalno 2 sata), u okviru kog će se učesnici/ce upoznati sa ciljevima projekta i samog treninga.
- Onlajn kurs (u trajanju od 2 nedelje), prilagođen svakoj ciljnoj grupi pojedinačno. Tokom ove dve nedelje učesnici će moći da prate i završe trening prema sopstvenom ritmu: ne postoje „predavanja“ ili „seminari“, učesnici će raditi na interaktivnoj onlajn platformi. Svaka celina sadrži niz vežbi koje pomažu učesnicima da procene svoje znanje. Tokom trajanja treninga, učesnici će imati podršku voditelja kursa.
- Završni deo (onlajn događaj u trajanju od dva sata), specifičan za svaku ciljnu grupu.
Treninzi se organizuje u okviru projekta „Do ravnopravnosti Roma kroz unapređen pristup pravima“, koji ima za cilj unapređenje stanja u oblasti zaštite pripadnika romske nacionalne manjine od svih oblika diskriminacije podizanjem svesti javnosti, a naročito ključnih aktera o štetnosti ove društvene pojave, zatim poboljšanjem primene antidiskriminacionog zakonodavstva i osnaživanjem Roma da koriste dostupne mehanizme zaštite prava na ravnopravnost.
Polaznici koji uspešno prođu sve delove obuke, dobiće sertifikat o završenom treningu.
Prijavu na trening možete poslati na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. do 30. jula 2021. godine u 17h, uz naznaku na koji trening se prijavljujete. O tačnom datumu početka treninga u septembru ćemo Vas naknadno obavestiti.
Više detalja o pojedinačnim treninzima:
Buiding Back Better for Stateless People
An urgent call to States, UN agencies, donors and other stakeholders to learn lessons from the COVID-19 pandemic and take sustained action to correct past mistakes and prioritise protecting stateless people’s rights and the right to nationality
You can download full statement: HERE
Mama, nedostaješ mi
U samom centru Beograda, sakriven iza perona Autobuske i Železničke stanice, tokom 2016. i 2017. godine, neprimetno za stanovnike grada, rastao je jedan paralalni grad izbeglica i migranata. Svi oni koji su iz raznih razloga ostajali van prihvatnih i centara za azil, živeli su mesecima po napuštenim barakama tokom te zime, kada se temperatura spuštala i ispod -20°C. Odatle su iznova odlazili da pokušaju iregularan prelazak granice ka Zapadnoj Evropi, i tu su se, najčešče izmoreni, pretučeni, opljačkani i bolesni, vraćali nakon neuspešnih pokušaja.
Sa proširenjem grandioznog graditeljskog poduhvata, svi obližnji skvotovi su srušeni kako bi ustupili mesto gradilištima, temeljima modernih nebodera na obali reke i budućem novom obeležju Beograda. Od naselja gde je u jednom trenutku živelo 2000 ljudi, među njima i par stotina nepraćene i razdvojene dece, ostale su samo ruševine nakon bagera. Većina ljudi je tada premeštena u prihvatne centre i centre za azil, u kojima je imala neuporedivo bolje uslove. Ipak, većina je žalila za srušenim barakama, mestom koje je raslo nekim bizarnim smerom, sa svojim ulicama, terenima za kriket, frizerima, volonterima, svojim proslavama uz tradicionalne plesove. Mi koji smo radili svakodnovno na tom mestu, znali smo i drugu stranu, mnogo mračniju, sve rizike, zdravstvene, kao i druge, koji su bili posledica onoga što su neki od njih doživljavali kao ultimativnu slobodu. Obračuni, najrazličitije vrste nasilja, pljačke i prevare, strah i strepnja vrebali su ispod slojeva razdraganih pozdrava i šala. Život na takvom mestu, između tona smeća, imao je samo jedan razlog - biti blizu stanice, i odmah se odazvati na poziv krijumčara, kako bi se što pre nastavilo putovanje.
Godinu dana kasnije, neuporedivo manje izbeglica i migranata je bilo na otvorenom, van sistema. Na mestu baraka, građevinska mehanizacija je uveliko izvodila radove na gradnji visokih kula. Ipak, na tom mestu, prilikom jednog obilaska terena smo zatekli grupu maloletnika iz Avganistana, dečaka bez pratnje. Spavali su u velikim cevima koje su čekale svoje postavljanje na gradilištu. Preko otvora cevi je bio prevučen najlon, kako bi ih sačuvao od vetra i kiše.
Dugo smo stvarali odnos poverenja sa njima, predočavajući im rizike njihove odluke da budu tu. Razlozi su bili isti oni koje smo godinama slušali. Odlaskom u centar za azil koji je udaljen 6 sati vožnje od Beograda, gubili bi mogućnost da budu spremni za pokret čim ih krijumčari pozovu. Neodazivanjem na poziv, izgubili bi novac ili mesto u sledećoj grupi.
Maloletnike je Praxisov tim za zaštitu izbeglica i migranata više puta upućivao na terenske socijalne radnike, kao i na druge organizacije koje pružaju specifičnu vrstu pomoći. Vodili smo ih kod lekara, kad god bi to bilo potrebno, ali i na radionice koje su organizovale organizacije u obližnjim sigurnim prostorima, gde su sprovodile svoje aktivnosti.
Dečaci su nam pričali na koje su sve načine prelazili granice, preplivavajući reke, krijumčareći se po kamionima, držeći se ispod vagona vozova ili danima promrzli lutajući po šumama. Svi neuspesi, prebijanja od strane graničnih policija, nasilna vraćanja u zemlje iz kojih bi pokušali iregularni prelazak, pljačke po parkovima gradova kroz koje su prolazili, susreti sa divljim životinjama po „džunglama“, ostavljali su tragove koje su pokušavali da prikriju, imajući pred sobom samo jedan cilj, da idu napred.
Prilikom posete prostoru gde je više organizacija radilo sa ovom grupom dece, jedan od njih, četrnaestogodišnjak, u tišini je napisao nešto na stikeru koji je pri izlasku nehajno zalepio na obližnji zid. Iz radoznalosti smo kasnije pozvali kulturološkog medijatora da nam prevede natpis. Na persijskom jeziku je pisalo „Mama, nedostaješ mi, svake noći te sanjam“.
Praxisov tim je svakodnevno radio sa ovom grupom dece, i oni su na kraju pristali da uđu u sistem socijalne zaštite, nakon čega su smešteni u obližnji centar za azil. Iako više nisu bili izloženi rizicima koje nosi boravak na otvorenom, ipak se nisu dugo zadržali u centru. Dečaci su nam se javili posle par meseci iz Zapadne Evrope.
Danas, uz obalu reke, pejzažem dominira Beograd na vodi. Pre samo par godina, na mestu gde sada prolazi biciklistička staza, koračala su neka deca, u pocepanoj obući, mokra i promrzla, ka svojim snovima. U nekom od tih nebodera, uzidana je i jedna cev, koja je tokom zime 2018. bila dom grupi dečaka iz Kabula.
Mama, nedostaješ mi
U samom centru Beograda, sakriven iza perona Autobuske i Železničke stanice, tokom 2016. i 2017. godine, neprimetno za stanovnike grada, rastao je jedan paralalni grad izbeglica i migranata. Svi oni koji su iz raznih razloga ostajali van prihvatnih i centara za azil, živeli su mesecima po napuštenim barakama tokom te zime, kada se temperatura spuštala i ispod -20°C. Odatle su iznova odlazili da pokušaju iregularan prelazak granice ka Zapadnoj Evropi, i tu su se, najčešče izmoreni, pretučeni, opljačkani i bolesni, vraćali nakon neuspešnih pokušaja.
Sa proširenjem grandioznog graditeljskog poduhvata, svi obližnji skvotovi su srušeni kako bi ustupili mesto gradilištima, temeljima modernih nebodera na obali reke i budućem novom obeležju Beograda. Od naselja gde je u jednom trenutku živelo 2000 ljudi, među njima i par stotina nepraćene i razdvojene dece, ostale su samo ruševine nakon bagera. Većina ljudi je tada premeštena u prihvatne centre i centre za azil, u kojima je imala neuporedivo bolje uslove. Ipak, većina je žalila za srušenim barakama, mestom koje je raslo nekim bizarnim smerom, sa svojim ulicama, terenima za kriket, frizerima, volonterima, svojim proslavama uz tradicionalne plesove. Mi koji smo radili svakodnovno na tom mestu, znali smo i drugu stranu, mnogo mračniju, sve rizike, zdravstvene, kao i druge, koji su bili posledica onoga što su neki od njih doživljavali kao ultimativnu slobodu. Obračuni, najrazličitije vrste nasilja, pljačke i prevare, strah i strepnja vrebali su ispod slojeva razdraganih pozdrava i šala. Život na takvom mestu, između tona smeća, imao je samo jedan razlog - biti blizu stanice, i odmah se odazvati na poziv krijumčara, kako bi se što pre nastavilo putovanje.
Godinu dana kasnije, neuporedivo manje izbeglica i migranata je bilo na otvorenom, van sistema. Na mestu baraka, građevinska mehanizacija je uveliko izvodila radove na gradnji visokih kula. Ipak, na tom mestu, prilikom jednog obilaska terena smo zatekli grupu maloletnika iz Avganistana, dečaka bez pratnje. Spavali su u velikim cevima koje su čekale svoje postavljanje na gradilištu. Preko otvora cevi je bio prevučen najlon, kako bi ih sačuvao od vetra i kiše.
Dugo smo stvarali odnos poverenja sa njima, predočavajući im rizike njihove odluke da budu tu. Razlozi su bili isti oni koje smo godinama slušali. Odlaskom u centar za azil koji je udaljen 6 sati vožnje od Beograda, gubili bi mogućnost da budu spremni za pokret čim ih krijumčari pozovu. Neodazivanjem na poziv, izgubili bi novac ili mesto u sledećoj grupi.
Maloletnike je Praxisov tim za zaštitu izbeglica i migranata više puta upućivao na terenske socijalne radnike, kao i na druge organizacije koje pružaju specifičnu vrstu pomoći. Vodili smo ih kod lekara, kad god bi to bilo potrebno, ali i na radionice koje su organizovale organizacije u obližnjim sigurnim prostorima, gde su sprovodile svoje aktivnosti.
Dečaci su nam pričali na koje su sve načine prelazili granice, preplivavajući reke, krijumčareći se po kamionima, držeći se ispod vagona vozova ili danima promrzli lutajući po šumama. Svi neuspesi, prebijanja od strane graničnih policija, nasilna vraćanja u zemlje iz kojih bi pokušali iregularni prelazak, pljačke po parkovima gradova kroz koje su prolazili, susreti sa divljim životinjama po „džunglama“, ostavljali su tragove koje su pokušavali da prikriju, imajući pred sobom samo jedan cilj, da idu napred.
Prilikom posete prostoru gde je više organizacija radilo sa ovom grupom dece, jedan od njih, četrnaestogodišnjak, u tišini je napisao nešto na stikeru koji je pri izlasku nehajno zalepio na obližnji zid. Iz radoznalosti smo kasnije pozvali kulturološkog medijatora da nam prevede natpis. Na persijskom jeziku je pisalo „Mama, nedostaješ mi, svake noći te sanjam“.
Praxisov tim je svakodnevno radio sa ovom grupom dece, i oni su na kraju pristali da uđu u sistem socijalne zaštite, nakon čega su smešteni u obližnji centar za azil. Iako više nisu bili izloženi rizicima koje nosi boravak na otvorenom, ipak se nisu dugo zadržali u centru. Dečaci su nam se javili posle par meseci iz Zapadne Evrope.
Danas, uz obalu reke, pejzažem dominira Beograd na vodi. Pre samo par godina, na mestu gde sada prolazi biciklistička staza, koračala su neka deca, u pocepanoj obući, mokra i promrzla, ka svojim snovima. U nekom od tih nebodera, uzidana je i jedna cev, koja je tokom zime 2018. bila dom grupi dečaka iz Kabula.
- 1
- 2
- 3
POPULARNI TAGOVI
