Dr Nikola Bodiroga izradio je pravnu analizu člana 84 Zakona o socijalnoj zaštiti uz podršku nevladine organizacije Praxis u okviru projekta „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji”, finansiranog od strane Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške.

Analiza se bavi problemom ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć korisnika koji ima pravo na izdržavanje, a u vezi sa obavezom aplikanta da uz podneti zahtev dostavi presudu donetu protiv srodnika koji je po Porodičnom zakonu dužan da daje izdržavanje, odnosno sudsko poravnanje koje je u tom postupku zaključeno.

Nakon predstavljanja opštih i posebnih uslova za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć i analize primene člana 84 Zakona o socijalnoj zaštiti koja se zasniva na praksi i iskustvima Praxisa u pružanju besplatne pravne pomoći, autor zaključuje da član 84 Zakona suštinski ograničava pravo na novčanu socijalnu pomoć. U oceni efekata primene navedenog rešenja navodi se da član 84 ne doprinosi značajno smanjivanju iznosa novčane socijalne pomoći, a troškovi koji nastaju zbog njegove primene padaju i na stranke u ovim postupcima, ali i na samu državu, dok je cilj bio upravo obrnut. Konačno, autor zaključuje da je ograničavanje prava na socijalnu pomoć uvođenjem obaveze parničenja nesrazmerno i da ugrožava samu suštinu zajemčenog prava.

Preuzmite analizu: Pravo na novčanu socijalnu pomoć korisnika koji ima pravo na izdržavanje - pravna analiza člana 84 Zakona o socijalnoj zaštiti

Dana 15. januara 2014. godine u Vranju je održan sastanak sa predstavnicima opštinskih organa, institucija i civilnog sektora. Sastanak je drugi po redu koji je Praxis organizovao u okviru projekta „Pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti za ugrožene grupe na jugu Srbije –II faza“ koji Praxis sprovodi uz podršku Fondacije Karitas iz Luksemburga.

Cilj sastanka je jačanje saradnje relevatnih aktera u lokalnoj zajednici i usaglašavanje prakse organa i pružalaca usluga u vezi sa pristupom pravima na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ali i drugim osnovnim pravima od strane ugrožene populacije, Roma i interno raseljnih lica, s obzirom da je pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti često uslovljen pristupom drugim pravima kao što su pravo na prijavu prebivališta, upis u matične knjige, itd. Sastanku su prisustvovali predstavnici ustanove Centra za socijalni rad, Policijske uprave u Vranju, Sekretarijata za opštu upravu zaposleni na poslovima vođenja matičnih evidencija, pedagoški asistent, poverenik za izbegla lica i migracije i predstavnici nevladinih organizacija Nexus i Društvo „Bakija Bakić“ iz Vranja, kao i romski aktivisti.

Pored različitih problema koji pogađaju najosetljivije društvene grupe u Vranju, predstavnici Centra za socijalni rad su tokom sastanku ukazali na teškoće sa kojima se suočavaju građani kada se radi o pristupu pravu na socijalnu pomoć s obzirom da građani na odluke čekaju veoma dugo. Problemi su direktna posledica nedovoljnih kapaciteta i sredstava kojima ustanova raspolaže. U prilog navedenim tvrdnjama, izneti su podaci da je do polovine 2013. godine na poslovima priznavanja prava na socijalnu pomoć radio svega jedan socijalni radnik, da od tog momenta rade tri socijalna radnika, kao i da je prosečan broj zahteva na godišnjem nivou po jednom socijalnom radniku oko 1500, a da se broj zahteva za ovaj vid socijalne zaštite godišnje uvećava za oko 2000. Još je ozbiljnija situacija kada je reč o ostvarivanju prava na jednokratnu novčanu pomoć na čiju isplatu korisnici čekaju i duže od dve godine, čime je svrha jednokratne novčane pomoći potpuno obesmišljena.

Budući da na ovom skupu nije učestvovao niko od predstavnika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao ni zdravstvene medijatorke, u delu sastanka koji se odnosi na pristup pravu na zdravstvenu zaštitu za ugrožene grupe građana konstatovano je da je pristup ovoj grupi prava neretko onemogućen upravo za najugroženija lica i svi učesnici su na stanovištu da je potrebno intezivirati javno zagovaranje za rešavanje ovog sistemskog problema.

Važno je naglasiti da su učesnici mišljenja da je održavanje ovakvih sastanaka veoma korisno u cilju edukacije, informisanja i dalje senzitizacije zaposlenih u institucijama, pored značaja koji imaju u pogledu unapređenja međusobne saradnje.

U okviru aktivnosti na projektu „Pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti za ugrožene grupe na jugu Srbije – II faza“ koji Praxis sprovodi uz podršku Fondacije Karitas iz Luksemburga, koji za cilj ima poboljšanje pristupa pravima na zdravstvenu i socijalnu zaštitu za Rome i interno raseljena lica u Pčinjskom okrugu, Praxis je 5. decembra 2013. godine organizovao sastanak sa predstavnicima opštinskih organa, institucija i civilnog sektora u Bujanovcu. Sastanku su prisustvovali predstavnici ustanove Centra za socijalni rad, Policijske stanice u Bujanovcu, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje - Ispostava u Bujanovcu, Nacionalne službe za zapošljavanje, kancelarije Zaštitnika građana,  opštinski romski koordinator, poverenik za izbegla i raseljena lica, zdravstvene medijatorke i predstavnici nevladinih organizacija Civilni resurs centar, Omladinski forum za edukaciju Roma OFER, i Romski humanitarni centar.

Ukazujući na aktuelne probleme u pogledu pristupa pravima u oblastima socijalne i zdravstvene zaštite, posebno je naglašen značaj efektivnog ostvarivanja prava na pravni subjektivitet, na državljanstvo, na prijavu prebivališta i boravišta itd, kao uslova za pristup korpusu socioekonomskih prava.

Kada je reč o pravima u oblasti socijalne zaštite, povoda za diskusiju bilo je u vezi sa postupanjem Centra za socijalni rad u Bujanovcu u pogledu prava na novčanu socijalnu pomoć za interno raseljena lica smeštena u kolektivnim centrima, odnosno osporavanje navedenog prava pomenutoj kategoriji građana, koje ustanova temelji na stavu da je kod odnosne kategorije zadovoljen minimalni nivo socijalne sigurnosti. Na sastanku je sa predstavnicima Cenrta za socijalni rad dogovoreno da u vezi sa ovim pitanjem Praxis zatraži zvanično mišljenje nadležnog Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. 

U pogledu stepena dostupnosti zdravstvene zaštite, na skupu je konstatovano da problem u vezi sa otvarivanjem ovog prava zahteva sistemska rešenja i da se malo toga sa stanovišta aktuelne regulative u ovoj oblasti može učiniti na lokalnom nivou, s obzirom da je, u skladu sa poslednjom izmenom Uredbe „Službeni glasnik RS“, broj 54/2010, 124/2012. od 6. januara 2013. godine,  prestala mogućnost da se licima koja nemaju prijavljeno prebivalište ili boravište izdaju zdravstvene knjižice na osnovu izjave o faktičkom boravištu i istovremeno zaključeno da se ovaj problem mora rešavati na republičkom nivou.

U toku sastanka, zahvljujući aktivnom učešću prisutnih predstavnika institucija i civilnog sektora, navođeni su primeri dobre prakse, odnosno isticano je da se unapređenjem saradnje relevantnih organa može značajno poboljšati pristup pravima, ali i primeri koji ilustruju da u slučajevima kada saradnja i komunikacija izostanu nastupaju nesagledive posledice na štetu građana.

Praxis je objavio izveštaj Analiza primene Zakona o vanparničnom postupku – utvrđivanje vremena i mesta rođenja u praksi u okviru projekta usmerenog na smanjenje i sprečavanje apatridije u Srbiji, finansiranog od strane Visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

Cilj ovog izveštaja je da podseti na razloge zbog kojih je propisan postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja usvajanjem Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku 2012. godine, da ukaže na način njegove primene, ali i da predloži mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se problem pravno nevidljivih lica u potpunosti rešio.

Izveštaj se oslanja na podatke koji se baziraju na iskustvu Praxisa u zastupanju pravno nevidljivih lica u postupcima utvrđivanja vremena i mesta rođenja, kao i na informacije koje je Praxis dobio od sudova slanjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a u vezi sa brojem i ishodom postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja.

Najzad, dolazi se do zaključka da se postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja može smatrati velikim pomakom u nastojanjima da se smanji broj pravno nevidljivih lica, ali da taj postupak ne može u potpunosti da spreči pojavu novih pravno nevidljivih lica. Da bi se ova pojava predupredila, pored efikasnog sprovođenja postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja, neophodno je obezbediti efikasan i jednostavan sistem prijave rođenja koji bi svakom detetu omogućio da bude upisano odmah po rođenju, bez obzira na status roditelja i bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente.

Preuzmite izveštaj:Analiza primene Zakona o vanparničnom postupku – utvrđivanje vremena i mesta rođenja u praksi

Preuzeto sa sajta Autonomnog ženskog centra

Na okruglom stolu pod nazivom „Kakav zakon o besplatnoj pravnoj pomoći nam treba“, koji je organizovao Autonomni ženski centar, u saradnji sa organizacijom Praxis i koalicijom organizacija civilnog društva koje smatraju da aktuelni nacrt zakona nije dobar, vođena je diskusija o ključnim nedostacima predloženog nacrta.

Predstavnice/i organizacija i institucija su ukazale/i na ozbiljne probleme u vezi sa temeljnim pitanjima nacrta zakona:

• u definisanju kruga korisnika prava, koji je istovremeno i nedovoljno inkluzivan i preširoko definisan, što građane stavlja u nejednak položaj u odnosu na mesto življenja i ostavlja ogromno diskreciono pravo u odlučivanju ko ima pravo na ostvarivanje sekundarne pravne pomoći;

• u činjenici da primarna pravna pomoć nije garantovana od strane države, jer se ne finansira iz državnog budžeta, a trebalo bi da predstavlja osnovno ljudsko pravo i temelj demokratskog društva;

• u komplikovanom postupku za ostvarivanje prava na sekundarnu pravnu pomoć, koji otežava određenim grupama građanki i građana da pristupe organu javne uprave koji odlučuje po zahtevu, a u nekim slučajevima podrazumeva da je pokrenut prethodni pravni postupak da bi se ostvarilo pravo na besplatno pravno zatupanje;

• u izboru centra za socijalni rad kao organa uprave koji rešava po zahtevu za dobijanje besplatne pravne pomoći, koji ne samo da nema resurse, već nema ni dovoljno znanja u oblastima izvan socijalne zaštite, a u nekim slučajevima može biti i u direktnom sukobu interesa;

• u razumevanju problema finansiranja besplatne pravne pomoći, što ugrožava pružanje primarne pravne pomoći, kao osnovnog prava svakog građanina, bez obzira na pitanje siromaštva;

• u neuvažavanju specijalizacije pružalaca u pojedinim pravnim oblastima i neprepoznavanja obaveza države da se besplatna pravna pomoć garantuje onim grupama građanki i građana kojima je priznata po međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija prihvatila, uključujući i žrtve nasilja, odnosno Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, koju je Republika Srbija ratifikovala 31.10.2013. godine.

Iako su predstavnice Ministarstva pravde i državne uprave i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike pokušale da daju odgovore na iznete kritike, utisak je da nije bilo dovoljno razumevanja za temeljne probleme koji nacrt zakona otvara.

Okrugli sto je završen konstatacijom da nismo bliže boljem rešenju, ali da organizacije civilnog društva treba da nastave pritisak na donosioce odluka da se izbegnu „kozmetičke promene“. Ključna pitanja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u ovom nacrtu treba postaviti na boljim osnovama, tako da on odražava i odgovara realnosti, bude racionalan, funkcionalan i održiv, ali i pravedan i pravičan. U ovim naporima treba mobilisati svu zainteresovanu javnost, ali i međunarodne organizacije.

Preuzeto sa sajta Pokrajinskog ombudsmana AP Vojvodina

Pоkrајinskоm оmbudsmаnu оbrаtilо sе višе žеnа sа tеritоriје АP Vојvоdinе zbоg tоgа štо su zdrаvstvеnе ustаnоvе оdbilе dа im pružе zdrаvstvеnu uslugu, јеr nеmајu оvеrеnu zdrаvstvеnu knjižicu, iаkо nа tо imајu prаvо prеmа Zаkоnu о оstvаrivаnju prаvа nа zdrаvstvеnu zаštitu dеcе, trudnicа i pоrоdilја kојi је stupiо nа snаgu 27.11.2013. gоdinе.

Rаdi infоrmisаnjа јаvnоsti ukаzuјеmо nа tо dа је Rеpublički fоnd zа zdrаvstvеnо оsigurаnjе uputiо uputstvа - instrukciје svојim filiјаlаmа о primеni Zаkоnа u kојimа је nаvеdеnо dа dеcа dо 18 gоdinа stаrоsti, trudnicе i pоrоdilје u pеriоdu dо 12 mеsеci pоslе rоđеnjа živоg dеtеtа imајu prаvо nа kоmplеtnu zdrаvstvеnu zаštitu, uklјučuјući i prаvо nа lеkоvе u sklаdu sа  Zаkоnоm о zdrаvstvеnоm оsigurаnju  i оpštim аktimа  Rеpubličkоg fоndа zа zdrаvstvеnо оsigurаnjе, kао i nа nаknаdu trоškоvа prеvоzа u vеzi sа kоrišćеnjеm zdrаvstvеnе zаštitе, bеz оbzirа nа оsnоv pо kоmе su zdrаvstvеnо оsigurаni i bеz оbzirа nа tо štо im isprаvе о zdrаvstvеnоm оsigurаnju nisu оvеrеnе, а trоškоvе ćе snоsiti Rеpublički fоnd zа zdrаvstvеnо оsigurаnjе.

Nа оsnоvu оvоg uputstvа filiјаlе Rеpubličkоg fоndа zа zdrаvstvеnо оsigurаnjе trеbаlо је оdmаh dа оbаvеstе svе zdrаvstvеnе ustаnоvе nа pоdručјu filiјаlе dа su dužnе dа pružе zdrаvstvеnе uslugе sа nеоvеrеnim zdrаvstvеnim knjižicаmа: dеci dо 18 gоdinа živоtа - nа оsnоvu zdrаvstvеnе knjižicе i uvidа u dаtum rоđеnjа dеtеtа; trudnici - nа оsnоvu zdrаvstvеnе knjižicе i izvеštаја lеkаrа spеciјаlistе ginеkоlоgiје i аkušеrstvа о pоstојаnju trudnоćе i pоrоdilјi dо 12 mеsеci pоslе rоđеnjа živоg dеtеtа - nа оsnоvu zdrаvstvеnе knjižicе i оtpusnе listе zdrаvstvеnе ustаnоvе о оbаvlјеnоm pоrоđајu.

U drugоm uputstvu Rеpubličkоg fоndа zа zdrаvstvеnо оsigurаnjе је оbјаšnjеnо dа sе pоd isprаvоm о zdrаvstvеnоm оsigurаnju pоdrаzumеvајu zdrаvstvеnа knjižicа, pоtvrdа zа kоrišćеnjе zdrаvstvеnе zаštitе i kаrticа zdrаvstvеnоg оsigurаnjа. Prаvо nа kоmplеtnu zdrаvstvеnu zаštitu dеcа, trudnicе i pоrоdilје imајu i аkо im је izdаtа pоtvrdа zа kоrišćеnjе zdrаvstvеnе zаštitе. То znаči dа npr. trudnicа sа nеоvеrеnоm zdrаvstvеnоm knjižicоm imа prаvо nа kоmplеtnu zdrаvstvеnu zаštitu, а nе sаmо nа оnu kоја sе оdnоsi nа trudnоću.

Тrudnicе i pоrоdilје (zаpоslеnе, prеduzеtnicе) sа nеоvеrеnim zdrаvstvеnim knjižicаmа nеmајu prаvо nа nаknаdu zаrаdе zа vrеmе privrеmеnе sprеčеnоsti zа rаd.

Prilikоm kоrišćеnjа zdrаvstvеnе zаštitе u zdrаvstvеnој ustаnоvi, svојstvо оsigurаnоg licа zа dеtе, trudnicu i pоrоdilјu dоkаzuје sе uvidоm u dаtum rоđеnjа, оdnоsnо izvеštај lеkаrа spеciјаlistе ginеkоlоgiје, оtpusnе listе о оbаvlјеnоm pоrоđајu, а izuzеtnо, zdrаvstvеnе ustаnоvе mоgu kао dоkаz dа sе rаdi о pоrоdilјi dо 12 mеsеci pоslе pоrоđаја, dа prihvаtе i izvоd iz mаtičnе knjigе rоđеnih zа dеtе iz kојеg sе vidi dаtum rоđеnjа.

Оsigurаnо dеtе dо 18 gоdinа, trudnicа ili pоrоdilја mоgu dа kоristе prаvа nа zdrаvstvеnu zаštitu аkо imајu izdаtu zdrаvstvеnu knjižicu kоја niје оvеrеnа, а ukоlikо је nеmајu zbоg tоgа štо im niје utvrđеnо svојstvо оsigurаnоg licа, pоtrеbnо је dа sе tо svојstvо utvrdi pо оdrеdbаmа Zаkоnа о zdrаvstvеnоm оsigurаnju i оdmаh izdа zdrаvstvеnа knjižicа. То znаči dа sе оvim licimа izdаје zdrаvstvеnа knjižicа i kаdа nisu ispunjеni uslоvi dа sе izvrši оvеrа zdrаvstvеnе knjižicе.

Filiјаlе Rеpubličkоg fоndа su dužnе dа оmоgućе nаvеdеnim оsigurаnim licimа izdаvаnjе pоtrеbnе оcеnе lеkаrskе kоmisiје rаdi оstvаrivаnjа оdrеđеnih prаvа nа zdrаvstvеnu zаštitu i zа nаknаdu trоškоvа prеvоzа.

Pоkrајinski оmbudsmаn pоzivа svе grаđаnkе kојimа su zdrаvstvеnе ustаnоvе оdbilе dа pružе zdrаvstvеnu uslugu nа kојu pо Zаkоnu о оstvаrivаnju prаvа nа zdrаvstvеnu zаštitu dеcе, trudnicа i pоrоdilја imајu prаvо dа sе pritužbоm оbrаtе Pоkrајinskоm оmbudsmаnu i zаštitе svоја lјudskа prаvа.

Preuzmite izveštaj: OVDE

Interno raseljena lica koja žive u kolektivnim centrima u Bujanovcu ne primaju novčanu socijalnu pomoć jer je centar za socijalni rad njihove zahteve odbijao usled toga što im je u kolektivnim centrima obezbeđen smeštaj, ishrana i ne plaćaju struju i komunalije. U odlukama kojima su zahtevi odbijani, centar se pozivao na akt nadležnog Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Imajući u vidu posebno ranjiv položaj interno raseljenih lica i loše uslove života u kolektivnim centrima, Praxis se obratio Ministarstvu tražeći dostavljanje instrukcije ili uputstva koje je prosleđeno centrima za socijalni rad. Ministarstvo je obavestilo Praxis da ne postoji niti je centrima za socijalni rad prosleđen akt koji bi određivao način i uslove za odobravanje novčane socijalne pomoći interno raseljenim licima koja žive u kolektivnim centrima.

U tom smislu, Praxis je obavestio direktora Centra za socijalni rad Bujanovac o potrebi preduzimanja mera koje bi doprinele pravilnoj primeni Zakona o socijalnoj zaštiti i omogućile da se o zahtevima interno raseljenih lica odlučuje u skladu sa zakonom i na zakonom zasnovanoj proceduri, a na odluke kojima su zahtevi interno raseljenih lica odbijani blagovremeno su uložene žalbe.

Preuzeto od BETE

Državna sekretarka Ministarstva pravde Gordana Stamenić izjavila je danas da je od 2009. godine u Srbiji u matičnu knjigu rođenih naknadno upisano 20.679 Roma, a plan je da do 2015. godine budu upisani svi oni koji su trenutno "pravno nevidljivi". Stamenić je novinarima u Beogradu kazala da nema tačne podatke o broju neupisanih Roma, ali da postoji utisak da se njihov broj smanjuje zbog sve manje zahteva za naknadni upis.

Ona je na predstavljanju rezultata projekta o rešavanju problema Roma koji nemaju lična dokumenta, istakla da je Zakon o matičnim knjigama iz 2009. godine doprineo mnogo, ali da je 2012. godine bilo neophodno doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku.

"Zakon o matičnim knjigama prepoznao je i decu bez roditeljskog staranja, kao i upisivanje u matične knjige posle propisanog vremena, ali je bilo slučajeva kada lica nisu mogla da dokažu tačan datum rođenja, pa se išlo u vanparnični postupak", rekla je Stamenić.

Prema njenim rečima, vanparnični postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, pored lica koje žele da ostvare to pravo, može da pokrene i centar za socijalni rad, pri čemu su oslobođeni svih sudskih i administrativnih taksi.

Stamenić je naglasila da je rešavanju problema Roma posebno doprineo Sporazum o razumevanju koji su u aprilu 2012. godine potpisali Ministarstvo pravde, Zaštitnik građana i Visoki komeserijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

Na osnovu tog sporazuma, kako je rečeno, organizovane su brojne obuke sudija, zaposlenih u centrima za socijalni rad i matičara, kao i posete naseljima Roma. Šef predsedništva UNHCR u Srbiji Eduardo Arboleda naglasio je da je Srbija prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja je potpisala takav sporazum i aktivno radi na rešavanju problema "pravno nevidljivih".

"Ima još puno da se radi, jer sva deca po rođenju imaju pravo da budu upisana u matičnu knjigu rođenih, dok je kod onih koji nemaju prebivalište omogućeno da ga prijave na adresi centra za socijalni rad, kako bi se obezbedili uslovi za dobijanje ličnih karata", rekao je Arboleda.

Zamenik zaštitnika građana Robert Sepi izrazio je zadovoljstvo što je partnerstvo sa Ministarstvom pravde i UNHCR dalo rezultate i ocenio da se problem upisivanja Roma rešava brzo i sa dobrom dinamikom.

Preuzmite:
Vest na Medija centru

Dana 24. septembra 2013. godine, Praxis je obavestio MUP o problemima sa kojima se suočavaju građani u Policijskoj stanici Zemun prilikom podnošenja zahteva za prijavu prebivališta na adresi centra za socijalni rad.

Kao preduslov za prijavu prebivališta, zaposleni u PS Zemun tražili su od građana da u Upravi za upravne poslove MUP-a u Ljermontovoj ulici pribave uverenje o tome da nemaju prijavljeno prebivalište. S druge strane, Uprava je odbijala da izda takvo uverenje uz objašnjenje da i PS Zemun poseduje podatke o tome da li neko ima prijavljeno prebivalište. U drugim slučajevima, izdavanje uverenja je uslovljavala direktnim obraćanjem centra za socijalni rad Upravi za upravne poslove.

Dana 26. novembra 2013. godine, MUP je obavestio Praxis da je Policijskoj stanici Zemun ukazano da prilikom prijavljivanja prebivališta na adresi centra za socijalni rad od građana ne treba tražiti da dostave uverenja o prebivalištu, već da neophodne provere treba da izvrši policijski službenik kroz elektronske i ručne evidencije prebivališta i boravišta građana.