Umrežavanje

Praxis

Praxis

utorak, 30 septembar 2014 00:00

Tragičan ishod u neformalnom naselju

Nedavno stradanje troje dece u požaru koji je izbio u neformalnom naselju na Novom Beogradu posledica je lošeg položaja romske populacije u Srbiji, koja i dalje ima otežan ili pak uopšte nema pristup osnovnim ljudskim pravima.

Uprkos činjenici da je Srbija, kao potpisnica Međunarodnog pakta o ekonomskim i socijalnim i kulturnim pravima, u obavezi da prizna pravo svakom licu na životni standard dovoljan za njega i njegovu porodicu podrazumevajući tu i odgovorajuću ishranu, odevanje i stanovanje, kao i stalno poboljšanje životnih uslova, romska populacija u Srbiji i dalje živi u nehigijenskim uslovima, bez jasnog izgleda o mogućem rešenju ovog problema.

Takođe, Praxis podseća da su dva od četiri osnovna principa Konvencije o pravima deteta posvećenost najboljim interesima deteta i pravo na život, preživljanje i razvoj. Ne baveći se suštinskim rešavanjem problema romske populacije, država direktno ugrožava i prava deteta, i ne ispunjava svoje dužnosti na koje se obavezala ratifikovanjem međunarodnih konvencija.

Uznemirava i činjenica da je novinarska etika opet zakazala prilikom izveštavanja o stradanju troje dece. Tako su u prvi plan došle činjenice o etničkom poreklu dece, a više štampanih medija je objavilo i njihova imena. Ovo je još jedan vid diskriminacije romske populacije, koji se iznova praktikuje prilikom incidentnog izveštavanja medija.

Praxis napominje da ovo nije usamljeni primer povrede osnovnih ljudskih prava, a posebno prava deteta, nastalo kao posledica dugogodišnjeg nepronalaženja sistemskog rešenja problema romske populacije u Srbiji. Stoga je neophodno dosledno poštovati međunarodne standarde u oblasti ljudskih prava i sistematičnije se pozabaviti problemima sa kojima se romska populacija svakodnevno suočava.

ponedeljak, 20 oktobar 2014 09:07

Zabrinjavajući podaci o zdravlju Roma u Evropi

U nedavno objavljenom  Izveštaju o zdravlju Roma Evropske komisije nalaze se zabrinjavajući podaci istraživanja koje se odnosi na izloženost Roma diskriminaciji, socijalnoj isključenosti i njihovom zdravlju, kao i uporedni prikaz ovih pokazatelja  u drugim sistemima budući da je istraživanje obuhvatilo 28 država članica EU.

Evropska komisija ističe da romske zajednice u Evropi pate zbog diskriminacije i suočavaju se sa preprekama na putu do kvalitetnog stanovanja, lečenja i obrazovanja. „Romska zajednica u Evropi goreg je zdravlja od ostalog dela populacije”, zaključila je Komisija u izveštaju i istakla da “dok postoji dovoljno podataka o socijalnoj i ekonomskoj isključenosti Roma, nema dovoljno podataka o zdravstvenom statusu Roma i to onemogućava potpuno razumevanje stanja”. Zabrinuta zbog takve situacije, Evropska komisija poziva međunarodne agencije i vlade da preduzmu mere kako bi zaštitile zdravlje Roma.

O zdravstvenom stanju romske populacije u Srbiji ne postoje sveobuhvatni zvanični niti pouzdani podaci. Za potrebe poređenja mogu se koristiti rezultati Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji (MICS 5) iz 2014. godine. Kada je reč o romskoj zajednici, posebno je važno istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od gotovo dve hiljade domaćinstava u romskim naseljima. Neki od ključnih nalaza u oblasti zdravlja i ishrane govore da nije došlo do značajnijeg napretka u poslednjih pet godina, kao i da su razlike između opšte populacije i one u romskim naseljima i dalje velike. Tako, na primer, smrtnost odojčadi u romskim naseljima je i dalje skoro dva puta veća u odnosu na nacionalni prosek, dok je samo 9% dece u romskim naseljima potpuno vakcinisano u propisanom roku. Ovo su samo neki od indikatora koji ilustruju produbljivanje jaza između marginalizovane dece i nacionalnog proseka u Srbiji i jasno ukazuju na potrebu da se intenziviraju mere koje su usmerene na najugroženiju i isključenu decu, kao i na porodice, u cilju poboljšanja životnog standarda i smanjenja nejednakosti.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti objavio je izveštaj kao rezultat istraživanja "Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji". Izveštaj možete preuzeti ovde.

Praxis apeluje na nadležne državne organe da javno osude učestvovanje nosilaca javnih funkcija na protestu zbog izgradnje centra za azilante nedaleko od Mladenovca, i preduzmu adekvatne mere protiv predstavnika lokalnih organa vlasti koji šire netrpeljivost i suprostavljaju se ispunjenju obaveze države da obezbedi smeštaj tražiocima azila u Srbiji. Takođe, Praxis poziva nadležne državne organe da bez odlaganja uklone plakate „Stop azilu“ koji se nalaze na prilazu u Mladenovac.

U ponedeljak 6. oktobra organizovan je protest ispred zgrade Opštine Mladenovac na kome su meštani izrazili nezadovoljstvo zbog odluke Vlade da bivša kasarna u Maloj Vrbici, nedaleko od Mladenovca, postane centar za azilante. Dodatno zabrinjava činjenica da je protest podržan od strane predstavnika lokalnih organa vlasti što doprinosi širenju ksenofobije, ali i direktno podriva obavezu države da obezbedi zaštitu prava na azil.

Tražioci azila, u većini slučajeva, prolaze kroz Srbiju bežeći od oružanih sukoba, grubih povreda ljudskih prava u nadi da će u nekoj zemlji EU uspeti da obezbede osnovne uslove za život i povrate dostojanstvo. U Srbiji su tražioci azila izloženi kontinuiranim verbalnim i fizičkim napadima lokalnog stanovništva, a susreću se i sa nedostatkom smeštajnih kapaciteta i problemima tokom čitavog postupka azila iako i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine ističe pravo svakog pojedinca i pojedinke da traži i uživa ayil u drugim zemljama. Podsećamo da i Ustav Republike Srbije garantuje pravo na utočište strancu koji strahuje od progona.

Praxis poziva nadležne državne organe da preduzmu mere protiv onih koji šire mržnju i netrpeljivost, i time sprečavaju ostvarivanje prava na azil, kao i državu da ispuni svoje obaveze preuzete međunarodnim aktima, Ustavom i Zakonom o azilu. Ujedno, Praxis apeluje na državne organe da uklanjanjem plakata „Stop azilu“ pošalju jasnu poruku da je sprečavanje obezbeđivanja smeštaja tražiocima azila neprihvatljivo.

Danas će Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) koju predstavlja više od pedeset organizacija civilnog društva širom Evrope, uključujući Praxis, predati peticiju članovima Evropskog parlamenta pozivajući evropske lidere i liderke da zaštite lica bez državljanstva tako što će ratifikovati Konvenciju Ujedinjenih nacija o statusu lica bez državljanstva i obavezati se da će uspostaviti sistem mera zaštite i uvesti proceduru za regulisanje statusa lica bez državljanstva.
 
Peticija se poklapa sa šezdesetogodišnjicom Konvencije o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine, kao deo šire kampanje koja okuplja veliki broj aktera koji će uticati na Evropsku uniju da ispuni obećanje dato 2012. godine da će sve države članice Evropske unije pristupiti Konvenciji o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine. U okviru kampanje za zaštitu lica bez državljanstva, organizovaće se akcije u Belgiji, Mađarskoj, Irskoj, Italiji, Poljskoj, Slovačkoj i drugim zemljama.
 
Kao deo kampanje za zaštitu lica bez državljanstva u Evropi, ENS je pripremila izveštaj I dalje bez državljanstva, i dalje ugroženi – Zašto Evropa mora odmah da reaguje kako bi zaštitila lica bez državljanstva, koji sadrži svedočenja lica bez državljanstva.
 
“Suviše dugo su lica bez državljanstva u Evropi bila izložena kršenju ljudskih prava bez mogućnosti da pristupe pravdi. Sada je trenutak da se ovaj problem reši jednom za svagda”, kaže Kris Neš, direktor Evropske mreže za pitanja apatridije. “Lica bez državljanstava godinama žive u neizvesnosti i siromaštvu, a rešenje je jednostavno. Ratifikovanje konvencija je bitan prvi korak koji je većina zemalja Evropske unije već preduzela ali mora biti praćen uvođenjem postupka za identifikovanje i regulisanje statusa lica bez državljanstva, koji je ključan u pomoći ovim licima da ponovo izgrade svoje živote”.
 
 
* Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) je mreža nevladinih organizacija, akademskih inicijativa i eksperata i ekspertkinja koji su posvećeni rešavanju problema apatridije u Evropi. Sa sedištem u Londonu, ENS predstavlja koordinaciono telo i stručni resurs organizacijama širom Evrope koje rade ili dolaze u kontakt sa licima bez državljanstva. Mreža trenutno ima 53 članice u preko 30 evropskih zemalja.

Sastanak Grupe nacionalnih partnerskih mreža koju čini 18 predstavnika/ca nacionalnih mreža za decu, a kojom rukovodi panevropska mrežna organizacija za decu Eurochild, održan je u Briselu, u periodu od 24. do 25. septembra 2014. godine. Pored predstavnika/ca Eurochild-a i Grupe nacionalnih partnerskih mreža, na sastanku su u ulozi posmatrača prisustvovali predstavnici dve nacionalne mreže za decu iz Latvije i Litvanije, kao i Ombudsman za decu iz Luksemburga. Na sastanku je prisustvovala Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, kao predstavnica Mreže organizacija za decu Srbije - MODS, koja je član Grupe nacionalnih partnerskih mreža, koja se zalaže za ostvarivanje zajedničkog cilja da prava deteta i dobrobit dece budu u centru kreiranja politika na nacionalnom i evropskom nivou.

Sastanak je počeo diskusijom na okruglom stolu u Evropskom parlamentu na temu Zalaganja za prava deteta u EP. Okrugli sto je organizovan od strane CRAG-a (Child Rights Action Group), na kom su članovi Evropskog parlamenta i organizacije koje se bave zaštitom prava deteta imali priliku da diskutuju na koji način se može ići dalje sa uključivanjem prava deteta u sve politike i aktivnosti, kada ne postoji mehanizam ili telo koje je direktno odgovorno za prava deteta u Evropskom parlamentu. Ukazano je na to da trenutno nijedan od 20 stalnih komiteta nema eksplicitnu odgovornost za decu i niko ne prati koji deo budžeta Evropske unije se troši na decu. Tokom prošle evropske izborne kampanje, oko 100 izabranih kandidata za članove Evropskog parlamenta su potpisali Manifest prava deteta i time pokazali spremnost da obezbede da prava deteta budu jasno određen prioritet EU. Prisutni članovi Evropskog parlamenta su istakli da je njihova odgovornost da obezbede da se čuje glas dece i da se najbolji interes deteta uzme u obzir u kreiranju svih politika i zakonodavstva Evropske unije. Zbog toga su naveli da je veoma važno da se oformi Međugrupa za prava deteta i dobrobit dece, kao i međunacionalna grupa “Šampioni u zaštiti prava deteta” koje će raditi zajedno sa građanskim društvom kako bi se obezbedilo da prava deteta budu najvažniji prioritet. Zaključak okruglog stola je bio da politika otvorenih vrata i iskazana volja članova Evropskog parlamenta da postave prava deteta u središte Evropskog parlamenta predstavljaju pozitivan pomak.

Nakon toga, članovi Grupe nacionalnih partnerskih mreža su imali priliku da diskutuju i usvoje program rada za 2014-2015. godinu, kao i da se saglase oko promene naziva grupe (raniji naziv Upravljačka grupa za politike). Ujedno je usvojen i dokument kojim se definišu zaduženja/uloge članova Grupe nacionalnih partnerskih mreža, čija je glavna uloga da ojačaju zagovaračke aktivnosti za prava deteta unoseći dimenziju EU u nacionalne politike i osiguravajući da nacionalne politike sa prekograničnim aspektom utiču na politike EU. Istovremeno, Grupa nacionalnih partnerskih mreža teži da ojača kapacitete nacionalnih koalicija i mreža za zaštitu prava deteta, kako bi bile u mogućnosti da zagovaraju za prava deteta i dobrobit dece u svojim zemljama.

Narednog dana, učesnicima su predstavljena dva ključna paralelna procesa koja se koordiniraju u okviru evropskog semestra, a to su strategija Evropa 2020 i Pakt za stabilnost i rast. Pored toga, predstavnice nacionalnih mreža za decu iz Bugarske, Hrvatske i Škotske predstavile su dobre zagovaračke prakse koje su sprovedene u vezi sa perspektivom zaštite prava deteta u političkim debatama, korišćenjem strukturnih fondova EU i strategijom Evropa 2020.

Videti vest: MODS na sastanku Grupe nacionalnih partnerskih mreža Eurochild-a

Dana 1. septembra 2014. godine, Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) registrovala se kao pravno lice sa sedištem u Londonu.

ENS je osnovana u junu 2012. godine kao zajednička inicijativa Pomoći za azil, Fondacije za ravnopravnost, Helsinškog odbora Mađarske, Inicijative za pravdu Otvorenog društva, Praxisa i Programa apatridije na Univerzitetu u Tilburgu. Mreža ohrabruje regionalne i međunarodne institucije da se bave problemom apatridije u okviru svojih mandata. Takođe, podstiče zemlje u regionu da usvoje politike za sprečavanje i smanjenje apatridije, kao i da obezbede zaštitu apatrida.

Evropska mreža za pitanja apatridije danas broji više od 50 organizacija članica u više od 30 zemalja u Evropi. U cilju izgradnje kapaciteta među kreatorima javnih politika i organizacijama civilnog društva u Evropi, ENS pruža obuku i ekspertsku pomoć, a takođe predstavlja i forum za posvećeno istraživanje, monitoring i razmenu informacija u oblasti apatridije. ENS smatra da svako lice ima pravo na državljanstvo, a da lica koja nemaju državljanstvo imaju pravo na adekvatnu zaštitu – uključujući pravo da regulišu svoj status i uživaju svoju osnovna građanska, ekonomska, socijalna i kulturna prava u skladu sa međunarodnim pravom ljudskih prava.

Praxis je u Evropskoj mreži za pitanja apatridije od njenog osnivanja i član je Savetodavnog odbora pored sledećih organizacija i pojedinaca:


Preuzmite posebno izdanje biltena Evropske mreže koje sadrži najnovije informacije o radu mreže ovde.

ponedeljak, 06 oktobar 2014 13:28

(Ne)bezbednost školskih dvorišta - MODS

Saopštenje MODS-a

Mreža organizacija za decu Srbije – MODS izražava duboku uznemirenost i žaljenje povodom dva slučaja u poslednjih mesec dana u kojima su povređeni učenici na sportskom igralištu i školskom dvorištu u Beogradu i Knjaževcu.

Poslednji slučaj se desio u školskom dvorištu u Knjaževcu i završio tragično. Škola i školska dvorišta bezuslovno treba da budu bezbedna mesta za svu decu i nedopustivo je za naše društvo i zajednicu da nam deca stradaju dok se igraju. Nažalost, stiče se utisak da uvek kasnimo i da samo reagujemo kada do tragičnog događaja već dođe.

Zato pozivamo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da uputi zahtev svim direktorima škola u Srbiji da provere bezbednost školskih dvorišta i o tome pismeno obaveste ministarstvo.

Podsećamo da u svakoj školi postoje Školski odbori, Saveti roditelja i Timovi za bezbednost učenika i zaštitu od nasilja koji donose i odluke koje se odnose na bezbednost dece u školama. Ova tela treba aktivno da rade u skladu sa nadležnostima koje su propisane zakonom i da se ozbiljno bave pitanjima koja se odnose na život i boravak dece u školi.

Bezbednost dece nije u nadležnosti samo škola već i lokalnih samouprava koje moraju preuzeti odgovornost za ispravnost opreme, sprava i rekvizita u školskim dvorištima, bez obzira da li se određeni incidenti dešavaju van radnog vremena ili u toku rada škola. Lokalne zajednice ne mogu biti abolirane odgovornosti i treba da preduzmu sve odgovarajuće preventivne mere za bezbednost dece.

Mreža organizacija za decu Srbije – MODS očekuje brzu i hitnu reakciju i da se u ovom slučaju nećemo oslanjati na volonterizam direktora škola, da nešto učine ili provere, da će se postojeći zakon i podzakonska akta dosledno sprovoditi i da će se pristupiti rešavanju problema sistemski, odgovorno i preventivno – da više nijedno dete ne strada u školskom dvorištu.

U periodu od 29-30. septembra 2014. godine, u Pragu je održana obuka za trenere/ice o zločinu iz mržnje u organizaciji NVO Iustitia iz Češke, a u okviru projekta Prevencija zločina iz mržnje u Centralnoj i Istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu, podržanog od Međunarodnog višegradskog fonda. Pored predstavnica iz Praxisa Ivane Stjelje i Kristine Vujić, učešće su uzele i predstavnice drugih partnerskih organizacija iz Češke, Slovačke, Poljske, BiH i Srbije.

Cilj obuke bio je osnaživanje partnerskih organizacija, koje će dalje organizovati lokalne obuke za organizacije civilnog društva o zločinu iz mržnje. Obuku su vodile Doret Džons i Patricija Ng iz organizacije Imkaan iz Londona. Ova organizacija, osim toga što se bavi zločinom iz mržnje nad ženama i devojčicama, ujedno predstavlja i jedinstvenu mrežu u svetu po tome što povezuje organizacije na čijem čelu se nalaze crnkinje i žene iz drugih etničkih manjina i čiji je rad usmeren ka sprečavanju nasilja nad ženama i devojčicama.

Obuka je obuhvatala pitanja koja se tiču pojma zločina iz mržnje, naročito psihološki aspekt i rad sa žrtvama, kao i veštine vođenja obuka, a sve kroz kombinaciju prezentacija, radionica, razmenu iskustava i zadatke. Glavne teme su bile:

  • Definicija i obim zločina iz mržnje u državama učesnica; sličnosti i razlike, uzroci;
  • Identitet, odnos privilegaija i odgovornosti većinskog stanovništva koje najčešće nije svesno prednosti koje ima; Suočavanje sa sopstvenim identitetom; Tehnike koje se mogu koristiti za obuke o ovoj temi;
  • Izazovne situacije i dileme na obukama, naročito način rada sa žrtvama i netolerantnim učesnicima/cama;
  • Planiranje aktivnosti koje se tiču obuke o zločinu iz mržnje;
  • Prednosti i mane različitih načina vođenja treninga; Logistika.

Podsećanja radi, zločin iz mržnje uveden je u Krivični zakonik Srbije (čl. 54a) u decembru 2013. godine, kao otežavajuća okolnost u slučaju da je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica. Bez obzira na očigledan porast nasilja, do sada nije primenjen u praksi.

Evropska mreža za pitanja apatridije, mreža od 53 organizacije, objavila je danas izveštaj I dalje bez državljanstva, i dalje ugroženi – Zašto Evropa mora odmah da reaguje kako bi zaštitila lica bez državljanstva, koji sadrži svedočenja lica bez državljanstva iz 11 evropskih zemalja. Izveštaj otkriva šokantnu sliku pojedinaca koji žive na ulicama u siromaštvu i vakumu bez rešenja, očajnički tražeći da postanu deo društva, dok neki pak godinama žive u imigracionom pritvoru.

Izveštaj postavlja pitanje zašto se tako malo radi na zaštiti ovih lica, i daje preporuke za hitne reforme pozivajući države da sprovedu adekvatne zaštitne mere i postupke za regulisanje statusa lica bez državljanstva. Izveštaj sadrži 20 priča nastalih intervjuisanjem pojedinaca i jasno ukazuje koliko je neophodno da evropske vlade odmah reaguju.

Objavljivanje izveštaja poklapa se sa obeležavanjem šezdesetogodišnjice Konvencije o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine, kao deo šire kampanje koja okuplja veliki broj aktera. Kampanja će dostići vrhunac 14. oktobra 2014. godine kada će se širom Evrope organizovati akcije za borbu protiv apatridije.

“Lica bez državljanstva nisu izabrala da žive bez državljanstva i hitno im je potrebna naša pomoć kako ne bi godinama živeli u vakumu, suočeni sa pritvorom, siromaštvom i bez izgleda na rešenje problema. Ipak, rešenje je jednostavno i mnoge države bi trebalo da prate nedavni primer Ujedinjenog kraljevstva koje je utvrdilo mehanizam za identifikovanje i regulisanje statusa lica bez državljanstva. Ovakvo rešenje ne samo da omogućava državama da poštuju svoje međunarodne obaveze već im pruža strateško rešenje za lica bez državljanstva koja ionako nemaju gde da odu. U suprotnom, lica bez državljanstva će i dalje živeti u nepodnošljivim uslovima koji su opisani u izveštaju“ (Kris Neš, direktor Evropske mreže za pitanja apatridije).

Preuzmite izveštaj: I dalje bez državljanstva, i dalje ugroženi – Zašto Evropa mora odmah da reaguje kako bi zaštitila lica bez državljanstva


* Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) je mreža nevladinih organizacija, akademskih inicijativa i eksperata i ekspertkinja koji su posvećeni rešavanju problema apatridije u Evropi. Sa sedištem u Londonu, ENS predstavlja koordinaciono telo i stručni resurs organizacijama širom Evrope koje rade ili dolaze u kontakt sa licima bez državljanstva. Mreža trenutno ima 53 članice u preko 30 evropskih zemalja.

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action