Kao podugovarač Danskog saveta za izbeglice (DSI), a u okviru projekta finansiranog od strane EAR-a pod nazivom Podrška procesu povratka i reintegracije izbeglica iz Srbije u Hrvatsku i BiH, Praxis je, pored DSI-a i SDF-a Srbija, bio jedan od organizatora Kampanje javnog zagovaranja: Povratak u Hrvatsku - rešavanje preostalih pitanja u vezi sa stanovanjem, koja je održana 7. aprila. Učesnici kampanje bili su predstavnici Vlade Državne zajednice Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Hrvatske, međunarodnih nevladinih organizacija, ambasada i nevladinih organizacija iz SCG i Hrvatske. Tokom uspešne kampanje učesnici su dali glavne preporuke Vladi RH i Vladi SCG u vezi sa povratom imovine, stambenim zbrinjavanjem i obnovom kuća u Hrvatskoj, kao i u vezi sa Deklaracijom koja je potpisana na Ministarskoj konferenciji o rešavanju izbegličko-raseljeničkih pitanja (31. januara 2005. godine u Sarajevu). Neke od važnijih preporuka su ubrzavanje procesa povrata imovine u posed, rešavanje stambenog zbrinjavanja i obnove u Hrvatskoj u cilju omogućavanja što bržeg povratka izbeglica u skladu sa gorepomenutom Ministarskom konferencijom, kao i uspostavljanje saradnje između Vlade RH i Vlade SCG sa ciljem informisanja Srba raseljenih iz Hrvatske o mogućnosti stambenog zbrinjavanja u Hrvatskoj.

Preuzmite dokument: Povratak u Hrvatsku – Rešavanje preostalih pitanja u vezi sa stanovanjem

Praxis submitted Comments on UNMIK's Protection of ICCPR-guaranteed Rights in Relation to Certain Aspects of Private Immovable Property Claims Resolution in Kosovo to the United Nations Human Rights Committee.

Download: Comments on UNMIK's Protection of ICCPR-guaranteed Rights

Download: HERE 

Praxis je dao preporuke Kancelariji Visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih Nacija povodom usvajanja Zaključnih komentara Komiteta za ljudska prava o Kosovu

Preporuke u vezi sa IMOVINOM (odeljak 18 Zaključnih komentara)

• UNMIK bi trebalo da, u saradnji sa Privremenim institucijama samouprave, utvrdi delotvorna pravna sredstva za osporavanje konačnih odluka Komisije za rešavanje stambenih i imovinskih zahteva, kao i da obezbedi i olakša pristup ovim sredstvima za raseljena lica.
• UNMIK bi trebalo da, u saradnji sa Privremenim institucijama samouprave, razmotri mogućnost uspostavljanja novih, jasnih i verodostojnih mehanizama za rešavanje zahteva o privatnoj nepokretnoj imovini (koji su sada u nadležnosti Kosovske imovinske agencije). U međuvremenu, UNMIK bi trebalo da olakša pristup raseljenih lica postojećim mehanizmima.
• UNMIK bi trebalo da, u saradnji sa Privremenim institucijama samouprave, omogući brz i delotvoran povrat imovine u posed, posebno u slučajevima kada raseljena lica i pripadnici manjina podnose zahtev za povrat imovine u posed.
• UNMIK bi trebalo da, u saradnji sa Privremenim institucijama samouprave, omogući brzo evidentiranje građanskih parnica pokrenutih pred sudovima na Kosovu i pismeno obaveštavanje zainteresovanih stranaka u što kraćem roku, u skladu sa principom nediskriminacije.

Preporuke u vezi sa DOKUMENTIMA

• UNMIK bi trebalo da, u saradnji sa Privremenim institucijama samouprave, omogući da upravni i sudski organi na Kosovu priznaju i prihvate dokumenta propisno izdata ili overena od strane srpskih vlasti, posebno dokumenta potrebna za vođenje ostavinskih postupaka na Kosovu.
• UNMIK bi trebalo da, u saradnji sa Privremenim institucijama samouprave i KFOR-om, osigura nesmetan i olakšan pristup postojećim arhivama kosovskih sudova, kompanija i institucija u kojima se nalaze lični i drugi dosijei koji su u vezi sa imovinom, obrazovanjem, zaposlenjem, penzijom itd, a u skladu sa principom nediskriminacije.

Preporuke u vezi sa JEZIKOM (odeljak 22)

• UNMIK bi trebalo da obezbedi poštovanje prava manjinske zajednice na brz i adekvatan prevod zvaničnih dokumenata na jezik te zajednice od strane Privremenih institucija samouprave. Posebno je važno obezbediti izdavanje dokumenata na jeziku stranke u razumnom roku kako bi se omogućilo njeno učešće u sudskim postupcima (sudski zapisnik itd).

UNHCR and its legal and other implementation and operational partner, Praxis, Balkan Centre for Migration, Centre for Minority Rights, OSCE, MPDL and HCIT formed a Focus Group on IDP Documentation with the overall aim to achieve systemic changes in the field of IDPs’ access to documentation, through strong advocacy.

At the first meeting of the Focus Group that was held in May, the Group agreed to come up with a set of detailed suggestions to amendments of law(s) and procedures to address IDP's problems in accessing documents. For that purpose, the Group invited a consultant - legal expert from the Centre for Advanced Legal Studies, to discuss drafting of a new law that would regulate this issue. Focus Group intends to engage local legal experts and practitioners who would analyze the existing legislation and make specific recommendations to legislative amendments in order to simplify the access to documentation and civil registration of IDPs into registry books dislocated from Kosovo.

As a part of its advocacy campaign, in July 2007 the Focus Group held a meeting with the Assistant Minister for Public Administration and Local Self-Government, with the aim to present to the Ministry Focus Group’s initiative for removing obstacles to IDPs’ access to documents and to seek the Ministry’s initial support to the activity. Members of Focus Group agreed with the Assistant Minister to share its analysis and specific recommendations with the Ministry for further discussion and action. However, it has been stressed at the meeting that the solution to the problems of IDPs related to access to documents and, more specifically, determining the fact of birth and subsequent registration is not only within the jurisdiction of the Ministry for Public Administration and Local Self-Government, but also within the jurisdiction of the Ministry of Justice and the Ministry of Interior.

More such meetings will continue with other stakeholders in the Government including the Ministry of Justice and the Ministry of Interior.

U okviru aktivnosti Fokus grupe za dokumentaciju, UNHCR, Praxis i Balkanski centar za migracije su se 11. oktobra 2007. godine sastali sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije. Cilj sastanka je bio upoznavanje predstavnika MUP-a sa inicijativom koju je pokrenula Fokus grupa kako bi se olakšao pristup interno raseljenih lica (IRL) ličnim dokumentima u Srbiji. Fokus grupa je predstavila svoje aktivnosti u vezi sa izradom nacrta za izmene i dopune zakona kojim bi se postigle sistemske promene na polju pristupa IRL dokumentima. Praxis je unapred pripremio i dao predstavnicima MUP-a pregled svakodnevnih problema sa kojima se IRL suočavaju u pristupu dokumentima. Grupa je takođe najavila organizovanje okruglog stola na temu naknadnog upisa u matične knjige, koji je planiran za početak decembra. Predstavnicima MUP-a je predstavljen i projekat „Automatizacija izmeštenih matičnih službi“, koji se sprovodi u opštinama Kragujevac i Kruševac (koje vode izmeštene matične knjige sa Kosova), a koji finansira Biro za stanovništvo, izbeglice i migracije Vlade SAD. Takođe se planira sprovođenje istog projekta u Opštini Kraljevo sledeće godine.

Gđa Zorica Kasalica-Lončar, načelnica Uprave za upravne poslove u MUP-u, je izrazila zadovoljstvo povodom saradnje Uprave i UNHCR-a. Takođe je pohvalila projekat „Automatizacija izmeštenih matičnih službi“, koji je značajno umanjio nagomilane zahteve u matičnim službama i olakšao proces pribavljanja dokumenata iz dve gorepomenute opštine. Gđa Kasalica-Lončar je pokazala i veliko interesovanje za rad Fokus grupe. Kako je navela, u interesu je MUP-a da svi građani Republike Srbije dobiju dokumenta, ali je naglasila potrebu podizanja svesti ugrožene populacije, posebno romske, o važnosti posedovanja ličnih dokumenata. Gđa Kasalica-Lončar je obavestila prisutne o novom Zakonu o prebivalištu i boravištu, koji je u izradi, i pokazala interesovanje za dobijanje predloga Fokus grupe po tom pitanju. Osim toga, MUP je pristao da učestvuje na gorepomenutom okruglom stolu na temu naknadnog upisa.

Okrugli sto je organizovan kao deo projekta OEBS-a „Podrška povratku izbeglica/interno raseljenih lica putem pravne pomoći“ u okviru koga Praxis sprovodi istraživanje položaja IRL u društvu i njihov pristup pravdi, ekonomskim, socijalnim i imovinskim pravima.

Rad na okruglom stolu odvijao se u radnim grupama, podeljenim prema tematskim oblastima – pristup dokumentima u Srbiji, pristup dokumentima na Kosovu, imovinska prava na Kosovu, zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaštita. Cilj je bio sagledati određene aspekte problema i to kako sa stanovišta državnih organa i institucija, tako i sa stanovišta nevladinih i međunarodnih organizacija, kako bi se došlo do zajedničkih rešenja i preporuka za uklanjanje administrativnih i sistemskih prepreka u pristupu određenim pravima.

Pogledajte vest OEBS-a o održavanju okruglog stola ovde.

Preuzmite dokument: Dnevni red

U novembru 2008. godine UNHCR Srbija, Misija OEBS u Srbiji i Centar za unapređivanje pravnih studija su zajedno sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava organizovali okrugle stolove u Nišu, Novom Sadu i Beogradu na kojima je Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta predstavljen stručnoj javnosti koja se svakodnevno bavi pitanjima pravno nevidljivih lica. Okrugli stolovi su bili posvećeni analizi problema sa kojima se „pravno nevidljiva“ lica suočavaju, kao i predlozima za njihovo rešavanje na modernim zakonskim temeljima. Okrugli stolovi su okupili predstavnike brojnih nevladinih i međunarodnih organizacija, predstavnike sudstva i policije i matičare koji svakodnevno rade na postupcima naknadnog upisa, koji su kroz javnu debatu dali svoj doprinos pronalaženju najboljeg rešenja za problem „pravno nevidljivih“ lica.

Praxis je učestvovao na sva tri okrugla stola i predstavio probleme sa kojima se suočava u praksi u vođenju postupaka naknadnog upisa u matične knjige rođenih i ostvarivanja prava na pravni subjektivitet. Praxis je takođe predstavio publikaciju „ Pravno nevidljiva lica u sedam slika – Zašto je neophodno hitno doneti Zakon o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta “, koji ilustruje svakodnevne probleme „pravno nevidljivih“ lica i koji je izrađen kako bi podržao usvajanje Modela zakona.

Dalje lobiranje za Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta će se nastaviti, uz veliku podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava koje je aktivno učestvovalo u kampanji javnog zagovaranja, sa krajnjim ciljem da se Model zakona podnese Vladi Republike Srbije na usvajanje.

Preuzmite izveštaj: Pravno nevidljiva lica u sedam slika

Preuzmite dokument: Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta

Advokatska kancelarije Mikijelj, Janković & Bogdanović, Beogradski centar za ljudska prava i Praxis, 15. maja 2009. godine podneli su  Ustavnom sudu Republike Srbije Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti čl. 85, st. 1 Zakona o Ustavnom sudu.

Inicijativom se ukazuje na to da je navedena odredba neustavna u delu u kome propisuje da ustavna žalba mora da sadrži jedinstveni matični broj građana (JMBG). Time se na neustavan način ograničavaju pravo na ustavnu žalbu, pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ljudskih prava, kao i pravo na jednaku zaštitu prava, a krši se i ustavna zabrana diskriminacije.

Na sednici održanoj 10.09.2009. godine, Ustavni sud Srbije dostavio je Narodnoj skupštini na mišljenje Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 85. stav 1. Zakona o ustavnom sudu.

Na 11. redovnoj sednici Ustavnog suda, održanoj 18. marta 2010. godine,  u predmetu ocene ustavnosti zakona i ocene ustavnosti i zakonitosti drugih propisa republičkih organa, Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koju su podneli advokatska kancelarije Mikijelj, Janković & Bogdanović, Beogradski centar za ljudska prava i Praxis. Ustavni sud je ocenio da je propisivanje podatka o jedinstvenom matičnom broju građana kao obaveznog elementa sadržine ustavne žalbe, zasnovano na odredbi člana 175 Ustava prema kojoj se postupak pred Ustavnim sudom uređuje zakonom, a da ne sadrži povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21 Ustava i  prava  na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredbama člana 36 Ustava,  budući da se propisana obaveza  odnosi na sve građane Republike Srbije, koji u smislu  odredaba Zakona o jedinstvenom matičnom broju građana i Zakona o ličnoj karti obavezno imaju jedinstveni matični broj, a ne ograničava niti uslovljava pravo na podnošenje ustavne žalbe licima koja  tu identifikacionu oznaku nemaju,  iz razloga što  nisu obuhvaćena navedenom  obavezom utvrđenom zakonima Republike Srbije. (predmet IUz-106/09).

Preuzmite dokument: Inicijativa

Preuzmite dokument: Odluka Ustavnog suda

Uz podršku UNHCR-a i UNDP-a, 10. decembra 2009. u Narodnoj skupštini RS je održana zajednička sednica Odbora za smanjenje siromaštva, Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Odbora za međunacionalne odnose u formi javnog slušanja na temu „Apatridija i siromaštvo u Srbiji“. U uvodnom delu prisutnima su se obratili: Slavica Đukić Dejanović, predsednica Narodne skupštine; Eduardo Arboledo, šef predstavništva UNHCR-a; Saša Gajin, predstavnik CUPS-a i Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa.

Na početku zajedničke sednice učesnicima se obratila predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović. Predsednica je u svom obraćanju istakla da se problem apatridije najčešće pominje u okviru pitanja ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava. Istakla je da današnji skup izražava odlučnost Narodne skupštine da se tom problemu pristupi na sveobuhvatan način. Podaci govore da najmanje 17 hiljada lica u Srbiji živi bez državljanstva, kao i da većinu te grupe čine “pravno nevidljiva” lica romske nacionalnosti, koji žive na marginama društva, suočavajući se sa problemom ostvarivanja svojih građanskih prava. Ustav Republike Srbije garantuje ostvarivanje ljudskih prava, kao i prava na pravnu ličnost. Narodna skupština je ratifikovala mnoge međunarodne i regionalne sporazume u oblasti ljudskih prava, donela Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakon o zabrani diskriminacije, što ukazuje na opredeljenost za pronalaženje sistemskog rešenja za problem apatridije. Predstavila je aktivnosti lobiranja međunarodnih i nevladinih organizacija za usvajanje Zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i pozvala je sve narodne poslanike i predstavnike izvršne vlasti da zajedno iznađu sistemsko rešenje za “pravno nevidljiva” lica. Predsednica je zahvalila međunarodnim organizacijama na ekspertskoj podršci koju pružaju institucijama u Srbiji i istakla da će Narodna skupština učiniti sve u okviru svoje nadležnosti da ta lica ostvare prava.

Šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Eduardo Arboleda dao je predlog jednostavnih i konkretnih mera koje bi skupština mogla da preduzme u cilju sprečavanja problema apatridije i siromaštva. Pre svega, istakao je značaj potpisivanja Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. i važnost zakonodavnih promena kojima bi se stvorili mehanizmi za lakšu identifikaciju lica koja su u stanju apatridije i smanjenje broja lica bez državljanstva, ističući pozitivna iskustva drugih zemalja. Takođe, pozvao je predstavnike skupštine i izvršne vlasti da podrže sistemske promene kroz usvajanje predloženog Zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i novog Zakona o prebivalištu i boravištu. Na kraju izlaganja, predstavljene su aktivnosti UNHCR-a u Srbiji i film snimljen tokom sprovođenja projekta „Socijalna inkluzija i pristup ljudskim pravima zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na zapadnom Balkanu“.

Predsednik Odbora za međunacionalne odnose, Miletić Mihajlović istakao je da je apatridija problem i za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i dao punu podršku Odbora za rešavanje tog problema.

Predsednik Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, Meho Omerović istakao je da će Odbor u okviru svojih nadležnosti i preko resornog ministarstva raditi na izmenama postojećih zakona, kako bi se život tih lica učinio podnošljivijim. Najavio je donošenje novog Zakona o socijalnoj zaštiti, kojim će se definisati pružanje usluge hitne intervencije apatridima, dok ne dobiju državljanstvo, nakon čega će moći da uživaju i druge mere zaštite države.

Ivanka Kostić, izvršna direktorka nevladine organizacije Praxis, i Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija dali su osvrt na probleme u praksi, aktivnosti nevladinog sektora, predložena rešenja u Modelu zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i dosadašnje pokušaje da se nadležnim ministarstvima skrene pažnja na problem “pravno nevidljivih” lica. Izrazili su zabrinutost zbog izostanka predstavnika Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji uporno izbegavaju da učestvuju na sastancima na kojima se govori o pronalaženju rešenja za probleme sa kojima se suočavaju lica bez pravnog subjektiviteta.

U javnoj raspravi, pored narodnih poslanika, učestvovali su i predstavnici ministarstava za ljudska i manjinska prava, unutrašnjih poslova, rada i socijalne politike, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost, nevladinog sektora i međunarodnoh organizacija. U diskusiji je istaknuto da ne postoje adekvatni mehanizmi za zaštitu lica bez državljanstva, a pre svega mehanizmi za njihovu identifikaciju, da je pitanje apatridije vezano za problem siromaštva i kriminala, što mogu biti pitanja nacionalne i regionalne bezbednosti, kao i da problem treba rešavati proaktivno, a ne represivno. Diskutovalo se i o pitanjima readmisije i vizne liberalizacije u vezi sa apatridijom i saradnji nevladinog sektora, međunarodnih organizacija i ministarstava u čijoj nadležnosti je to pitanje.

Na kraju diskusije, predsednica Odbora za smanjenje siromaštva, Snežana Stojanović-Plavšić je, sumirajući rezultate diskusije, navela da su se učesnici složili da ne postoje političke i pravne prepreke za donošenje Zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta kojim bi se problem sistemski rešio i ocenili da u procesu donošenja tako značajnog zakona treba da postoji partnerski odnos svih učesnika.